Ikona Svetog Nikole seća na Rusa koji je do poslednjeg otkucaja srca bio uz Srbiju: Počiva na Novom groblju

Rusi su ostavili nemerljiv trag u istoriji Beograda, koji je oličen i u nekropolju na Novom groblju u Beogradu. Ali jedan spomenik podignut je u stilu koji podseća na rusku pravoslavnu crkvu; na njemu je ikona Svetog Nikole, a nalazi se izvan mesta na kome tradicionalno počivaju pripadnici bele emigracije, na regularnoj parceli Novog groblja.

To je grob Nikolaja Henrikoviča Hartviga, koji, zapravo, i nije pripadao ruskim izbeglicama, niti je s njima mogao da ima veze, jer je umro pre nego što se dogodila komunistička revolucija.

Preporučujemo

"Nikolaju Henrikoviču Hartvigu, ruskom carskom poslaniku na srpskom dvoru u znak zahvalnosti, opština grada Beograda, 1939", piše na spomeniku koji i danas privlači pažnju živim bojama, kupolama koje podsećaju na rusku crkvu i tradicionalnim ruskim krstovima. Umesto slike preminulog stoji ikona Svetog Nikole.

Smrt ga je zadesila u poslanstvu našeg neprijatelja, Austrougarske, neposredno pre nego što je ispaljena vatra sa Dunava i Save. Neki ga, simbolično, smatraju prvom žrtvom svetskog sukoba.

Austrijski otpavnik poslova u Srbiji Vladimir Gizl fon Gizlingen našao se u nezgodnoj situaciji kada je ruski poslanik izdahnuo pred njim i njegovom suprugom, u njegovoj sobi. Posvedočio je da je Hartvig pušio cigarete jednu za drugom. Jasno je da je situacija bila veoma napeta pa je bilo teško isključiti mogućnost da je Hartvig preminuo od uzbuđenja.

Gizl je tek došao s puta u Beču, gde je prisustvovao sahrani prestolonaslednika Franca Ferdinanda i Sofije Hotek, a zapravo je verovatno radio Srbiji o glavi – bio je jedan od ključnih ljudi za pripremu ultimatuma Srbiji.

Ne zna se o čemu je tačno raspravljano u toj sobi neposredno pred Hartvigovu smrt. Zna se, međutim, da je Gizl bio dosledan u sprovođenju austrijske antisrpske politike, a da je Hartvig bio prijatelj Srba koji je umeo da se odmakne i od stavova Petersburga.

Da li je austrijski otpravnik pozvao ruskog poslanika da ga upozna sa sadržajem ultimatuma, o kome je mnogo morao da zna, ili su tema bile optužbe da je Rusija na neki način umešana u atentat na Franca Ferdinanda, nije poznato... Pronele su se i priče da je Hartvig čak otrovan. Neki su verovali da je umro od uzbuđenja kada je saznao šta se Srbiji sprema.

Najverovatnije je, međutim, da je Hartvig išao da austrougarskom kolegi objasni da na dan ubistva prestolonaslednika nije organizovao nikakav banket, niti se oglušio na pravilo spuštanja zastave na pola koplja, za šta ga je optuživala bečka štampa.

Hartvigu nije bilo pomoći, čak ni od strane ličnog lekara kralja Petra Prvog, dr Svetislava Simonovića, koji je za samo pola sata stigao u Austrijsko poslanstvo.

U Srbiji je izražena želja da omiljeni ruski poslanik počiva u Beogradu. Hartvigova ćerka Ljudmila se s tim saglasila, ali je moralo da odobri i rusko Ministarstvo spoljnih poslova.

Okolnosti u kojima je Hartvig, inače srčani bolesnik, preminuo, bile su teške i, ma kako da isključimo teorije zavere, utisak o tome da je Rus bio žrtva i dalje lebdi nad njegovim grobom.

Deo Dubljanske ulice od 2017. godine nosi ime Nikolaja Hartviga.

(Telegraf.rs)