Špijunski "meni" hotela Moskva: Više prisluškivača nego lustera - priče o tajnama beogradskog "legla agenata"

Na samom vrhu beogradskog grebena stoji zgrada koja je videla više istorije nego što prosečan grad može da podnese. Hotel Moskva, otvoren 1908. od prvog dana nije bio samo prenoćište. Bio je, i ostao, dnevna soba elite, ali i tiha kancelarija onih koji su iz senke krojili sudbinu Balkana.

Ako pokušate da rezervišete sobu pod brojem 13 u "Moskvi", dočekaće vas ljubazan osmeh i objašnjenje da takva ne postoji. Iako je građen da prkosi vremenu, hotel nije prkosio sujeverju.

Preporučujemo

U vreme kada je hotel nastajao, evropska aristokratija i bogati trgovci gajili su dubok strah od "baksuznog" broja. Da se ne bi rizikovalo sa sudbinom (ili profitom), arhitekte su jednostavno preskočile ovaj broj. Posle sobe 12, odmah sledi 14. Ova tradicija opstala je do danas, čuvajući mir gostiju koji veruju da se sudbonosni ugovori i velike ljubavi ne potpisuju tamo gde stanuje broj 13.

Tokom Hladnog rata, Beograd je bio raskrsnica Istoka i Zapada, a "Moskva" je bila glavni terminal. Urbane legende kažu da je u lobiju bilo više prisluškivača nego kristala na lusterima. I dok su zvanice uživale u čuvenoj Moskva šnit torti, za "fiksnim" stolovima sedeli su tihi gosti.

Navodno, agenti Udbe imali su svoje pozicije sa kojih su pratili ko ulazi u lift, ko prima koverte i ko šapuće predugo nad kafom. Konobari su, kaže priča, bili obučeni da prepoznaju diskretne signale i znaju kome se konjak dopunjava bez pitanja. "Moskva" nije bila samo hotel, bila je to najluksuznija čekaonica za informacije u ovom delu Evrope.

Jedna od najlepših priča vezanih za hotel jeste ona o Albertu Ajnštajnu i Milevi Marić. Legenda kaže da su, sedeći u lobiju, na kafanskim salvetama skicirali osnove teorije relativiteta.

Iako istorija potvrđuje da je par boravio u Srbiji, direktnih dokaza o "naučnim salvetama" iz Moskve nema. Ipak, Beograd ne odustaje od ove priče. Možda te salvete nisu završile u muzejima, ali su ostale urezane u kolektivno pamćenje grada kao simbol vremena kada je Beograd bio intelektualni centar sveta.

Često ćete čuti da "Moskva" nikada nije zatvorila svoja vrata. Ipak, istorija je surovija. Tokom okupacije u Drugom svetskom ratu, hotel je postao sedište zloglasnog Gestapoa. Za obične građane, on je tada bio neosvojiva, mračna tvrđava.

Danas, dok sunce sija na njegovoj keramici, Hotel Moskva ostaje jedan od simbola Beograda koji se ne menja. On je podsetnik da su u ovom gradu granice između istine i mita tanke kao listovi štrudle - i da je upravo to ono što ga čini večnim.

(Telegraf.rs)