Mnogi pešaci pogrešno ih koriste: Čemu služe tasteri na semaforima u Beogradu, evo šta uraditi

Crveno za pešake, crveno za vozače? Ovde nešto nije u redu... Beograđani, tokom poslednjih desetak godina, od omasovljenja takozvanih detektorskih, ili senzornih semafora muku muče sa semaforima i pešačkim prelazima.

Zeleno se ne pali, a ako prođete na crveno, rizikujete da vam stigne kazna...

Preporučujemo

Pešaci, ipak, imaju mali "trik" koji skraćuje čekanje na zeleno svetlo. Naravno, pod uslovom, da je signalizaija ispravna.

Sve što je potrebno jeste da pritisnete dugme

Naime, iako to nije slučaj baš na svakoj gradskoj raskrsnici, većina od preko 320 semaforizovanih „zebri“ ima i dugmence. Pešak, po pravilu, priđe semaforu, pogleda levo, pa desno, pa baci pogled na uređajčić koji kaže „Pritisnite taster da biste prešli ulicu“. To je u teoriji, pod uslovom da uređaji rade.

Neretko se, međutim, dešava da se, posle pritiska na taster, ne dogodi ništa. Tu je, svakako, pregršt ostalih problema. Semafori često ne rade, ili vozači ne umeju da priđu bliže raskrsnici. Dešava se da "kampuju" na jednom semaforu po deset minuta.

Foto: Tanjug/AP

Širom Beograda postoji 1.077 ovakvih semafora, na 310 gradskih lokacija. Međutim, mnogim pešacima je funkcija ovih tastera manje-više nejasna. Na prvi pogled, većina izgleda slično – razlike će primetiti oni koji se bolje zagledaju, i to najpre razlike u boji i dizajnu.

Žuti taster, plavi taster

U osnovi, dve su glavne vrste tastera na semaforima. Prvi su pretežno žuti i namenjeni isključivo slepima i slabovidima. Opremljeni su zvučnom signalizacijom i, suprotno očekivanjima, ne požuruju zeleno (ili crveno) svetlo. Druga vrsta tastera su plavi i na njima se jasno vidi nacrtana šaka na sredini. Oni će najaviti pešake, a na donjem delu imaju i dodatni taster namenjen, opet, slepima i slabovidima.

Jedna od zajedničkih stvari za obe vrste tastera jeste ispupčeni znak sa brojem saobraćajnih traka. Na vrhu se, takođe, nalazi ispupčena strelica, koja pokazuje pravac i smer pešačkog prelaza. Sve je to osmišljeno kao asistencija ljudima koji su, umesto vida, prinuđeni da se snalaze dodirom. Nevolja nastaje kada i oni shvate da im ove prečice nisu od velike pomoći.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Ključni problem je u sledećem: ako je nekome dat oštriji vid da uopšte primeti ove znakove, onda mu ti znakovi verovatno nisu ni potrebni. Izuzetak je eventualno stariji model žutih tastera – nešto je manji i ima jasno istaknutu poruku „Molimo pritisnite“.

Tek ovaj model u praksi zaista obavi zadato: uključi zeleno svetlo pešacima na pritisak tastera. Ipak, pešaci mahom smetnu sa uma da nema potrebe da ga besomučno stiskaju. Samo zato što je neko nestrpljiv, neće umilostiviti semafore da brže odreaguju.

Tri režima

Da bi se ovo vrzino kolo raspetljalo, nije na odmet razumeti kako je uopšte zamišljeno da se gradski semafori ponašaju.

Naime, tri su osnovna režima rada: fiksni, detekstorski i prilagodljivi (adaptibilni). U prvom režimu, fiksnom, trajanje crvenog i zelenog svetla je, spram podataka sa terena, unapred podešeno. Primera radi, od 6 časova ujutru do 21h, ciklus može da traje 60 sekundi. Tokom noći se ciklus produžava na 120 sekundi, pri čemu semafor „ne obraća pažnju“ na broj vozila i pešaka. Što će reći – kolika god da (ni)je gužva, crveno i zeleno svetlo se smenjuju po ustanovljenoj minutaži.

Kod drugog, detektorskog režima, princip je donekle sličan – ali, zeleno svetlo može da izostane ukoliko niko u međuvremenu ne pritisne taster za najavu pešaka. Dakle, da bi pešaci uopšte mogli da pređu raskrsnicu, najpre moraju da pritisnu taster.

Treći, prilagodljivi režim slovi za najsavremeniji. On podrazumeva da se semafori u realnom vremenu prilagođavaju realnom stanju na ulicama: broju vozila i pešaka i, generalno, gustini saobraćaja. U zavisnosti od toga, smenjuje se i vreme koliko će trajati crveno i zeleno svetlo. A kada je reč o tasterima za slepe i slabovide, oni imaju smisla kod dva od tri režima: detektorskog i prilagodljivog, jer se ovi semafori mogu „obavestiti“ o tome koliko je pešaka na raskrsnici.

(Telegraf.rs / 011info.com)