Rad irskog umetnika Patrika Henrija oduševio je publiku u Komtrejdu, on otkriva kako i zašto koristi AI

Gotovo hipnotišuća scena na velikom ekranu - figure bez lica nastaju iz amorfne mase, istražuju svoje okruženje, dodiruju se, stapaju, savijaju, pa ponovo nestaju u zanosnim pokretima. One pričaju neku svoju priču, ali samo vi kao posmatrač možete da joj date smisao.

Ovo nesvakidašnje delo rad je irskog umetnika Patrika Henrija, a publici je oduzelo dah na velikom ekranu u sedištu kompanije Comtrade. Tu je, u okviru 14. Beogradskog irskog festivala, koji kompanija Comtrade svesrdno podržava, otvorena izložba "Liminalno telo".

U radu je korišćena i veštačka inteligencija. U svetu umetnosti, to je tema o kojoj se mnogo govori, a naši reporteri imali su prilike da čuju i reč samog autora Patrika Henrija.

"Da... To je stvar o kojoj sam danas mnogo govorio. Kada kažemo AI, kod mnogo ljudi izaziva strah. Ja koristim AI samo kao mali deo mog rada. Ja AI, za koji mislim da je važna stvar, treniram na mom ličnom umetničkom materijalu. Tako da ja nisam, znate, neko ko u prompt postavlja zadatak tipa: 'Daj mi sliku u stilu Mikelanđela'", kazao je Henri.

On je objasnio da AI koristi upravo kako bi pokrenuo svoje digitalne kreacije na pokret, metamorfozu, kako bi ih čudesno spojio i razdvojio.

"Ja koristim AI najčešće za transformisanje slika, počev od statičnog prikaza. Možda da pretvorim neki 'skrinšot' u oblik fluidnog video prikaza. Ja vidim AI kao pomoćnika, koji može da ubrza stvari, da učini obradu lakšom", decidan je autor.

Dakle, AI kao asistent, a ne kao puki izvršitelj prostih komandi. Da bi pripremio ovu igru, Henri je izradio mnogo digitalnih i 3D crteža, a onda osmislio njihov "ples" koji podstiče na promišljanje.

Prelazni, "liminalni" oblik predstavlja sliku s obe strane praga metamorfoze ili pak predstavu tog procesa. Svi smo mi ograničeni prostorom, u njemu nastajemo i delujemo, njega istražujemo i jedni se drugima obraćamo. Ove su figure pomalo nespretne, zgrčene i nesigurne, što poziva na postavljanje pitanja i to posredstvom najmodernije tehnologije.

Poslednja reč tehnologije bile su VR naočare ili VR set, koji vas potpuno "uvlači" u neku drugu dimenziju. Ali, ljudi imaju otklon prema takvom "dodatku", naročito kada se uzme u obzir neprijatan kontakt sa predmetom.

"Ja sam zainteresovan za okruženje, to sam koristio u virtuelnoj realnosti. U 'Unity gaming engine-u' kreirao sam terene, i takođe, zainteresovan sam za tlo koje nosi neku vrstu energije i koje ima memoriju, koje pamti. To sam radio oko pet godina. Ali sam tokom perioda Kovida shvatio da ljudi ne žele da koriste VR naočare, zbog mikroba i bakterija. Tako da sam se udaljio od toga".

"Ali sam zapravo zainteresovan da se možda ponovo vratim tome u mnogo finijem, mikronarativnom okruženju. Možda za neku vrstu 'kreiranja svetova' ili možda korišćenja AI za 'kreiranje svetova'. Dopada mi se taj omeđeni prostor unutar koga možete da stvarate priču, priču u koju se praktično utapate, ali bez potrebe za VR naočarima. Dakle, to je ono što me oduševljava, znate, takve stvari. Na kraju dana, to je pričanje priče. I na kraju dana ljudi drugačije doživljavaju stvari", objasnio je umetnik.

Da bi se to ostvarilo bez naočara, potrebna nam je tehnologija, koja je sve naprednija, a predstavlja LED ekrane. Jedan veliki LED ekran u zgradi Comtrade bio je idealan "prostor" da se ovo delo izloži. I ne samo što je ekran po sebi idealan za ovakav rad, već je i mesto na kome se nalazi - sedište vodeće IT kompanije, hol u kome se svakodnevno susreće na stotine IT stručnjaka, fenomenalno za ovakvu instalaciju.

"Vau, ovo je zaista veliko. Veliko je kao soba, veliko je kao čovek, razumete. To mi je najvažnije", kazao je umetnik.

"Kao što sam rekao, bio mi je potreban ekran. Izlagao sam i ranije, na primer u Denveru, u Koloradu, nekoliko godina ranije. Ekran je bio napolju, ali slično je bilo. Meni se dopada ovaj prostor. Veoma je pogodan. Da mi se prostor nije dopao, zaista ne bih izlagao u njemu. Ali ovo je lepa prilika da se vidi moj rad. Najčešće je na ekranu laptopa ili desktopa, ili telefona. Ovako se vidi ipak veliki prikaz i zaista, to je sjajno za mene...", dodao je.

Postoji još jedan veliki razlog zašto je ovom radu mesto baš u Comtradeu - umetnik je poreklom iz Irske, zemlje u kojoj ova kompanija ima velike planove. Ove godine otvara se kampus u Irskoj u kome će biti zaposleno 25 irskih IT stručnjaka, a ova zemlja odskočna je daska i za dalje poslovanje u EU, pa čak i u SAD.

Stoga su na otvaranju izložbe bili prisutni i Aleksis Lope-Belo, generalni direktor Comtradea, Klod Kolaro, direktor Comtrade 360 i Anđelina Petrović, direktorka komunikacija Comtrade. Koliko je ova saradnja važna svedoči i to što je na otvaranju izložbe bio i Kevin Kolgan, novi ambasador Irske u Srbiji, kao i direktor Beogradskog irskog festivala Jaš Kaminski.

(Telegraf.rs)