Presuda koja je svima uterala strah: Za krađu u čuvenom beogradskom preduzeću dobio smrtnu kaznu streljanjem

Rat je bio završen, a nad gradom se ponovo dizala prašina — ovoga puta ne od razaranja, već od obnove, gradnje i nagoveštaja napretka. Danas pedesete godine prošlog veka često posmatramo kao doba optimizma i uzleta, zaboravljajući njihovu tamniju stranu: političke progone, Goli otok, strogu kontrolu, delovanje OZNA-e i atmosferu u kojoj su ljudi neretko „merili svaku reč“. U takvom sistemu postojale su i najstrože kazne — uključujući i smrt streljanjem.

Iako će neki takvu odlučnost tadašnje države pravdati okolnostima, pojedini slučajevi i danas deluju surovo i gotovo neshvatljivo. Jedan od njih jeste proces u kojem je čovek osuđen na smrt zbog krađe u državnom sistemu javnog prevoza. Država nije imala mnogo razumevanja ni za političke neistomišljenike, ali ni za one koji su kriminalom potkopavali ionako krhak i siromašan ekonomski sistem. Ratne posledice bile su još sveže, privreda nestabilna, a raspodela dobara strogo kontrolisana. U takvim okolnostima, i krađa se smatrala ozbiljnim udarom na državu — a kazna je, u najtežim slučajevima, bila metak.

Preporučujemo

U jednom sudskom postupku okončanom 31. maja 1952. godine, nije se radilo o sitnom prestupu, već o organizovanoj grupi koja je zloupotrebama u državnim preduzećima dolazila do deficitarne robe. Korišćenjem lažnih trebovanja pribavljali su vredne materijale po nižim cenama, da bi ih potom preprodavali skuplje i tako sticali ličnu korist u sistemu koji je formalno počivao na jednakosti.

Sud je ovakvo ponašanje ocenio kao težak oblik špekulacije i direktno oštećenje države. U obrazloženju presude jasno je navedeno:

- Veće Okružnog suda za grad Beograd izreklo je prekjuče presudu Predragu Radosavljeviću i grupi, zato što su iz preduzeća ‘Rad’, ‘Elizo’, Gradsko-saobraćajno i drugih, na lažna trebovanja podizali kritičan materijal i tako oštetili državu za preko 2 miliona dinara. Na ta trebovanja podizali su razne metalne proizvode po nižim, pa ih prodavali po višim cenama. To je uglavnom bio kritičan materijal, koga nema dovoljno u zemlji. Ovi špekulanti su to koristili, pa su ga skupo prodavali preduzećima.

Za glavnog organizatora, Predraga Radosavljevića, izrečena je najstroža kazna — smrt streljanjem, uz trajno oduzimanje građanskih prava. Ostali članovi grupe takođe su kažnjeni izuzetno strogo, iako su izbegli smrtnu kaznu.

Slobodan Kandić osuđen je na 18 godina strogog zatvora, Ivan Milošević na doživotnu robiju i trajno ograničenje građanskih prava, Radomir Ristić na 14 godina zatvora i dodatne tri godine bez građanskih prava, Živojin Najdanović na šest godina zatvora i godinu dana ograničenja prava, dok su Dragoljub Šišović i Petar Radosavljević dobili kraće kazne.

Kako je navedeno u presudi, obaveza pojedinih optuženih bila je i da nadoknade štetu:

- Četvorica optuženih: Radosavljević, Šišović, Ristić i Kandić moraće još i da nadoknade preduzećima učinjenu štetu.

Ovaj slučaj ostaje upečatljiv primer vremena u kojem je država, u pokušaju da očuva poredak i kontrolu, posezala za kaznama koje danas deluju gotovo nezamislivo.

(Telegraf.rs/Kaldrma)