Položeni venci na Straževici gde je pre 27 godina pala prva NATO bomba u Beogradu 1999.

Članica Gradskog veća Violeta Filip danas je, u ime Grada Beograda, položila venac na spomen-obeležje "Glasnik sa Straževice", gde je pala prva bomba u Beogradu pre 27 godina u NATO agresiji na Saveznu Republiku Jugoslaviju.

Poštu poginulim vojnicima su, povodom obeležavanja 27. godišnjice od početka NATO bombardovanja, odali i predstavnici Vlade Srbije, delegacija Vojske Srbije, članovi porodica poginulih vojnika i udruženja građana.

Preporučujemo

Članica Gradskog veća Filip je rekla da je tu na Straževici pala prva bomba u Beogradu 24. marta 1999. godine, kao i da je to mesto najviše puta bombardovano.

"Straževica je jedan od simbola naše slobodarske tradicije i požrtvovane odbrane naše zemlje tokom NATO agresije 1999. godine. U toj borbi su svoje živote nesebično položili zastavnici prve klase Vlastimir Lazarevć i Vladimir Vujović", rekla je Filip.

Dodala je da se, odajući počast njima i svim poginulima u odbrani Srbije, sećamo svih nevinih žrtava i razaranja kroz koja je naša zemlja prošla tokom NATO bombardovanja.

"Ne smemo zaboraviti da je Savezna Republika Jugoslavija, na zalasku 20. veka bila jedina evropska zemlja koja je bombardovana nakon Drugog svetskog rata. Bespravno su napadnuti naša zemlja i naš narod, koji je kroz istoriju uvek baštinio vrednosti na kojima počivaju civilizacijske tekovine savremene Evrope", istakla je Filip.

Naglasila je da zato Srbija danas kao odgovorna država ponosno čuva prošlost od zaborava i da nam to sećanje govori o ceni mira, ali i o važnosti jedinstva i mudrosti u suočavanju sa izazovima savremenog sveta.

"Grad Beograd, kao simbol stradanja i slobodarskog duha, nastaviće da dostojanstveno neguje kulturu sećanja", poručila je Filip.

Vazdušni udari NATO-a trajali su od 24. marta do 10. juna 1999. godine.

Prema podacima Ministarstva odbrane Srbije, tokom NATO agresije ubijen je 1.031 pripadnik vojske i policije, a ranjena su 5.173 vojnika i policajca, poginulo je oko 2.500 civila, među njima 89 dece, a ranjeno je oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece.

Foto: Tanjug

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski u ime Vlade Srbije, povodom Dana sećanja na stradale u NATO agresiji, položila je danas venac na Spomenik deci stradaloj u NATO agresiji u Tašmajdanskom parku i istakla da je Srbija, u vremenima globalnih potresa, ona koja najviše poziva na mir, zato što zna kolika je cena njegovog gubitka.

Stamenkovski je, tokom državne ceremonije odavanja pošte stradaloj deci na kojoj su prisustvovali predstavnici Grada Beograda, diplomatskog kora, udruženja koja neguju tradiciju oslobodilačkih ratova Srbije i roditelji stradale dece, istakla da Srbija nikada neće zaboraviti ni jednu žrtvu zločinačke agresiji nad našom zemljom 1999. godine.

"Evo stiglo je 27. proleće otkako su ponovo olistale naše grane, otkako se ponovo sve zeleni, a mi i dalje nismo zaboravili. Nismo zaboravili ni jedno ime i prezime uklesano na spomenike širom naše zemlje. Nismo zaboravili da su NATO projektili prekinuli zagrljaj naše dečice sa njihovim roditeljima", istakla je Stamenkovski.

Istakla je da se ​danas ponovo suočavamo sa tim da projektili paraju nebo i da je jedan veći broj sveta uključen u različite ratne vihore.

"I kao zemlja koja je to iskusila 1999. godine, mi visoko smo podigli našu ruku noseći u njoj barjak slobode, mira i ljubavi. Mi smo oni koji najviše na mir pozivaju, zato što smo znali kolika je cena njegovog gubitka", rekla je Stamenkovski.

Ukazala je da je 1999. godine na našu zemlju udarila najveća sila koju je poznavao svet toga vremena.

"Udarili su daleko brojniji i moćniji, u udruženom poduhvatu koji su zvali 'Plemenitim nakovnjem', razarali su naše bolnice, naša porodilišta, naše mostove, naše zgrade, kuće, ulice i pruge. Pokušali su da nam izbrišu pravo na biološki opstanak, ali pre svega pravo na dostojanstvo, integritet, identitet jedne nacije", navela je Stamenkovski.

Naglasila je da je ultimatum koji je Saveznoj Republici Jugoslaviji isporučen 1999. godine bio ucena na koju ne bi pristala ni jedna suverena i nezavisna država.

Taj ultimatum, kako je dodala, bio je sročen tako da ni jedan narod ne može da ga prihvati, što su, oni koji su ga sačinili, kasnije i sami priznali.

"Mi smo bili zemlja koja je mala po površini i po broju stanovnika, ali velika po karakteru, velika po duhu, velika po otporu koji smo pružili okupaciji. I danas imamo prava da budemo prvi u redu suverenističkog talasa. Prvi u redu onih koji pozivaju na očuvanje međunarodnog prava. Prvi u redu onih koji pozivaju da nije vreme da jedni druge zasipamo raketama, projektilima i da nad bilo čijim nebom lete tuđi dronovi", istakla je ministarka.

Stamenkovski je poručila da 21. vek treba da bude vek u kojem ćemo čuvati živote sve naše dečice, porodica, mladosti, budućnosti.

"Da ovo bude vek dogovora, pomirenja, bratske ljubavi, solidarnosti, ekonomskog povezivanja, kulturne saradnje. To su vrednosti na kojima Srbija danas počiva i u koje mi kao narod verujemo", rekla je ona.

Dodala je da se Srbija danas bori da se što više dece rađa i da je to najbolji način da pošaljemo poruku da nas nisu porazili.

"Draga deco, nevine žrtve, Srbija se danas bori da nas ima više, da se deca rađaju. Nekako valjda mislimo da je to najbolji način da pošaljemo poruku da nas nisu porazili", rekla je Stamenkovski.

Srbija, kako je dodala, smrt pobeđuje novim životom, a zaborav pobeđuje kulturom pamćenja.

"Nikada nećemo zaboraviti šta su nam uradili i uvek ćemo se truditi da budemo zemlja koja poštuje svoje stradanje i čuva svoju istoriju uprkos tome što je sve činjeno da nam promene kod i izbrišu pamćenje. Srbija pamti, poštuje i čuva uspomenu na sve naše stradale", naglasila je Stamenkovski.

Navela je da Srbija nije zaboravila tri stradala člana porodice Gaši sa područja AP KiM, ni malu Bojanu, ni ​Milicu Rakić, kao simbol stradanja sve naše dečice, ni ​Sanju Milenković, koja je mogla biti danas poznati i priznati matematičar.

Takođe, dodala je da nisu zaboravljna ni sva ona deca koja nisu rođena zbog NATO bombardovanja.

"Nismo zaboravili da je ​Ljiljana Spasić na niškoj pijaci pod kasetnim bombama stradala u osmom mesecu trudnoće. ​Nismo zaboravili na svaki uveli cvet, na svaki ugašeni plamen. Nismo zaboravili na njihove osmehe, na njihovo prevremeno skraćeno detinjstvo. Nismo zaboravili na to da bi danas Milica imala 30 godina i da bi bila ovde sa nama i među nama. Nismo zaboravili ni to da su vas, draga deco, naši anđeli, zvali 'kolateralnom štetom' ", navela je Stamenkovski.

Učesnici svečanosti u Tašmajdanskom parku nakon polagnja venaca minutom ćutanja odali su poštu stradaloj deci u NATO bombardovanju, a potom je dečiji hor Osnovne škole "Milan Rakić" izveo himnu.

Jedna od učenica izrecitovala je pesmu "Čiko ja te gledam sa neba" koju je Dobrica Erić napisao u znak sećanja na Milicu Rakić i svu decu stradalu u NATO bombardovanju 1999. godine.

Foto: Tanjug

Pomoćnica direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Milica Dakić položila je danas venac pored spomenika tragično nastradaloj braći Milić u Kosovskoj Mitrovici i izjavila je da se pre 27 godina 19 sila obrušilo "na jednu brojem malu, ali srcem i dušom, snažnu zemlju".

"Rušili su nam mostove, škole, bolnice, ubijali nam decu, ali nam nisu srušili ponos i nisu nam srušili čast, slogu i jedinstvo", izjavila je Dakić, a prenosi TV Most.

Navela je da je da su braća Milić simbol stradanja i jedne ogromne tuge majke koja je izgubila sinove.

"Danas sam ovde da u ime Vlade Srbije i Kancelarije za Kosovo i Metohiju odam poštu tragično nastradalim sunarodnicima u NATO agresiji pre 27 godina. Nismo slučajno danas ovde na trgu Braće Milić koji je simbol stradanja i jedne ogromne tuge, jedne majke koja je izgubila tri sina, tri sokola. Ali sa druge strane i ovaj trg i ovaj spomenik je znak da mi kao država Srbija, pamtimo i sećamo se i ne zaboravljamo naše stradalnike. S druge strane, ovaj spomenik i tuga te majke nas opominje koliko je važno da u današnje vreme, vreme puno izazova, čuvamo mir, stabilnost i upravo je to politika predsednika Aleksandra Vučića", rekla je ona.

Ona se zahvalila sunarodnicima na Kosovu i Metohiji jer čuvaju srpsko ime i prezime na ovim prostorima.

"To je poruka koju želim danas da pošaljem odavde iz Kosovske Mitrovice - da smo snažni koliko smo složni i jedinstveni. Želim da zahvalim našim sunarodnicima sa Kosova i Metohije, svih srpskih sredina na Kosovu i Metohiji, gde god da oni žive, što čuvaju srpsko ime i prezime na ovim prostorima, što istrajavaju u veoma teškim uslovima i toga smo svesni. Želim da odam priznanje i našim predstavnicima Srpske liste koji predano dele sudbinu svakog dana našeg naroda. Mi ćemo kao Vlada Srbije, kao Kancelarija za Kosovo i Metohiju uvek biti tu, uvek im biti snažan oslonac za sve što je u našoj moći", zaključila je Dakić.

Polaganjem venaca na spomenik žrtvama NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju, danas je u Čačku obeležena godišnjica početka bombardovanja 1999. godine, uz poruku da stradanja ne smeju da se zaborave, ali ni ponove.

Predsednik Udruženja ratnih vojnih invalida i porodica poginulih boraca grada Čačka Nikola Davidović istakao je da je važno govoriti o razmerama stradanja koje je Srbija pretrpela tokom NATO agresije.

"Vrlo je važno reći da je Srbija pretrpela izuzetno velike ljudske žrtve, vojnike i policajce koji su svoje živote izgubili čuvajući svoju otadžbinu i svoj narod. I izuzetno velike civilne žrtve, naročito decu", rekao je Davidović. On je pozvao da se građani prisete straha i neizvesnosti koje je bombardovanje donelo.

"Pozivam vas i da se setimo na trenutak zvukova sirena, zvukova aviona NATO-a, tomahavka, straha, nesigurnosti građana, eksplozija i ruševina, kao i korišćenja kasetne municije i municije sa osiromašenim uranijumom i drugim oružjem koje je bilo zabranjeno međunarodnim sporazumima", naglasio je Davidović.

Govoreći o posledicama po Čačak, on je podsetio na razaranja industrijskih i privrednih objekata.

Foto: Tanjug

"Setimo se i ruševina u kompaniji Sloboda, Remont, Cer, mehanizacije i drugih objekata koji su bombardovani na teritoriji grada Čačka od strane NATO alijanse. Gradu Čačku je pre 27 godina bombardovanjem pričinjena ogromna šteta, uništenjem i oštećenjem privrednih objekata i drugih subjekata, gubitkom radnih mesta, naših sugrađana i civilnim, odnosno ljudskim žrtvama", rekao je Davidović.

Posebno je ukazao na dugoročne posledice po zdravlje stanovništva.

"Postoji i problem o kojem ne treba da ćutimo, već treba glasno i jasno da kažemo, a to je veliko povećanje kancerogenih oboljenja i drugih teških bolesti koje su nastale kao posledica bombardovanja osiromašenim uranijumom i drugim zabranjenim oružjem", naveo je on.

Prema njegovim rečima, posledice bombardovanja osećaju se i danas.

"Grad Čačak i nakon 27 godina oseća vrlo velike posledice NATO agresije. I danas postoje tragovi bombardovanja koji nisu obnovljeni i otklonjeni", istakao je Davidović.

On je naglasio da je Dan sećanja prilika da se oda pošta stradalima i iskaže zahvalnost onima koji su branili zemlju.

"Dan sećanja na žrtve NATO agresije je prilika da se očuva uspomena na junačke podvige naše vojske i policije i viteški otpor našeg naroda, da se oda pošta onima koji su položili svoje živote na oltar otadžbine i da se još jednom uputi priznanje braniocima", rekao je Davidović.

Kako je dodao, to je i podsećanje na jedinstvo naroda u teškim trenucima.

"Bilo je to vreme kada smo, kao i mnogo puta ranije tokom istorije, bili svi kao jedan. Jer sloboda, čast i dostojanstvo, mir, čojstvo i junaštvo za srpski narod su najveće svetinje", naveo je on.

Davidović je poručio da je obaveza svih da neguju kulturu sećanja.

"Naša je obaveza da zajedno negujemo tradiciju, poštujemo sve one koji su se borili za našu zemlju, sačuvamo sećanje na one koji su dali živote za naše bolje sutra i našu državu. Ovo je i prilika da podsetimo naše mlade generacije i buduće naraštaje da se ne zaboravi i da ratova više nikada ne bude", zaključio je Davidović.

Načelnik Moravičkog upravnog okruga Marko Parezanović rekao je da bombardovanje Jugoslavije samo otvorilo vrata brojnim sukobima širom sveta.

"Mnogi su tada na Zapadu, možda i naivno, verovali da kosovski presedan neće imati šire posledice. Međutim, danas vidimo da su ta dešavanja imala dalekosežan uticaj, a da je međunarodno pravo u mnogim slučajevima ozbiljno narušeno. Svedoci smo da svet u kome živimo prolazi kroz jednu od najvećih kriza od Drugog svetskog rata. U takvim okolnostima, izuzetno je važno da naša zemlja ostane mudra i odmerena, da očuva svoju neutralnost, mir i stabilnost, i da izbegne uvlačenje u globalne sukobe", rekao je Parezanović.

Foto: Tanjug

Državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Vladan Zagrađanin položio je danas, u ime ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića, venac na spomen-obeležje ispred zgrade SIV 3, u znak sećanja na policijske službenike koji su poginuli na službenoj dužnosti tokom NATO agresije na SRJ.

"Poginuli pripadnici MUP-a tokom NATO agresije su naši istinski heroji koji su simbol najveće hrabrosti i odanosti zemlji. Ministarstvo unutrašnjih poslova nikad neće zaboraviti njihovu žrtvu, kao ni njihove porodice koje su pretrpele najveće gubitke", rekao je Zagrađanin.

Državni sekretar je, kako se navodi u saopštenju MUP-a, podsetio da je tokom NATO agresije 1999. godine stradalo više hiljada vojnika, policajaca i građana, dok su teško oštećeni i uništeni mnogi privredni objekti, škole i zdravstvene ustanove, infrastruktura, crkve i spomenici, naglasivši da izgubljeni ljudski životi predstavljaju najveći i nenadoknadiv gubitak.

"Upravo zbog toga, 24. mart je datum kada se sa velikim bolom sećamo početka velike vazdušne agresije NATO i izgubljenih života civila i svih onih koji su ih štitili", dodao je Zagrađanin.

Takođe, u sklopu obeležavanja godišnjice NATO agresije, pomoćnik direktora policije Saša Kosović položio je venac ispred memorijalnog zida u Palati Srbija, dok su vršilac dužnosti pomoćnika ministra - načelnika SIKT Milan Žižović i pomoćnik direktora policije Dejan Luković položili venac na spomen-obeležje na zgradi MUP-a u Ulici kneza Miloša, navode iz MUP-a.

U Leposaviću je danas obeležena 27. godišnjica početka NATO agresije na SR Jugoslaviju.

Građani, porodice stradalih, predstavnici opštine i udruženja, okupili su se kod spomen-obeležja posvećenog žrtvama NATO bombardovanja u Leposaviću i odali poštu.

Sa obeležavanja godišnjice početka NATO agresije na našu zemlju prisutni su poručili da sećanje ne bledi, već da živi kao opomena i kao zavet da se istina nikada ne zaboravi, prenosi TV Most.

Vence na spomen-obeležje položili su gradonačelnik Leposavića Zoran Todić, članovi porodica stradalih, predstavnici Udruženja potomaka ratova od 1912. do 1920. godine, ratni vojni invalidi i veterani.

Venci su položeni i na spomen-obeležja u Lešku i Sočanici.

(Telegraf.rs/Tanjug)