Izložba posvećena romskim muzičkim zvezdama: ERIAC predstavlja velike umetnike i otkriva i manje poznate priče

U Galeriji ERIAC u Ulici Majke Jevrosime danas je otvorena velika izložba o doprinosu umetnika romskog porekla srpskoj i jugoslovenskoj kulturi, a povodom Međunarodnog dana Roma.

Izložba "AMBIVALENCIJA: Između divljenja i odbacivanja – doprinos Roma" će trajati godinu dana, a posetioci će moći da se upoznaju s biografijama poznatih, popularnih i velikih romskih umetnika s naših prostora, ali i da pred sobom vide neke autentične predmete koji su pripadali umetnicima ili su obeležili neku epohu, kafanski život, pa i život svake kuće u kojoj se slušala zabavna muzika, snimana na kasetama.

Otvaranje izložbe upotpunila je i naša poznata umetnica Zejna, koja je otpevala romsku himnu Đelem Đelem.

Neka lica predstavljena na ovoj izložbi su veoma poznata, a neka su, ipak, pala u zapećak. Zato je ovo sjajna prilika da se podsetimo i onih pomalo zaboravljenih priča i ljudi.

"Izložba se fokusira na doprinos Roma i Romkinja muzičkom nasleđu Srbije i regiona. Videćete neke od ličnih stvari Esme Redžepove, velikog Janike Balaža, ali i priče o kojima se mnogo manje zna, kao što su, na primer, priča o Sofki Nikolić, koju je dolazio da sluša i Tito", kazala nam je Nađa Greku, programska menadžerka u ERIAC-u Srbija.

Ona je istakla još neke zanimljive priče.

"Priča o Cicvarićima, zatim o kulturnoj aproprijaciji u okviru filmske muzike i kako su, zapravo, Romi doprineli na tu temu. Izložili smo i ono što se vrlo često marginalizuje, o čemu možda ne možemo čuti u medijima ili pročitati u knjigama, ali je ERIAC uspeo da, u saradnji s drugim institucijama, muzejima, arhivama, dođe do nekih velikih priča o romskom doprinosu", dodala je.

Upravo "ambivalencija" u nazivu izložbe ukazuje na ovaj paradoks.

"Romi već decenijama, vekovima, oblikuju ono što danas zovemo kulturnim i kreativnim industrijama, tako da je ideja izložbe upravo bila to, da pokažemo doprinos, da razumemo i kafanu, jer i to je mesto gde ljudi zarađuju, gde stvaraju, gde uspevaju da ispolje neke svoje traume, da adresiraju određena osećanja. Imamo jedan deo posvećen kafani, ali imamo i deo, na primer, posvećen Šabanu Bajramoviću i njegovoj inovativnosti, jer je on inovirao određene muzičke žanrove, tako da vidimo kontinuiran doprinos Roma", dodala je naša sagovornica.

Kako su naveli u ERIAC-u, izložba predstavlja romske muzičke umetnike kao neizostavan deo nacionalnog i regionalnog zvučnog pejzaža, ističući njihov uticaj na narodnu, džez, popularnu i filmsku muziku.

"Nudi kritički osvrt na izazove i dostignuća romskih umetnika u kulturnoj istoriji Srbije, obuhvatajući period od 1900. do 2000. godine. Iako nije iscrpna, selekcija umetnika vođena je sledećim kriterijumima: uticaj na muziku i kulturu; popularnost i prepoznatljivost; dugovečnost i kontinuitet karijere; međunarodno priznanje; autentičnost i očuvanje tradicije; doprinos zajednici; kao i inovativnost i prilagodljivost", navode u ovoj organizaciji.

Izložba je otvorena uz podršku Ambasade Ujedinjenog Kraljevstva u Srbiji.

Predstavljene dve knjige

Na otvaranju izložbe predstavljene su i dve knjige.

Jedna se tiče romskih bajki, koje su se prenosile s kolena na koleno, a mnoge od njih zapisao je Dejan Jovanović.

"Romske narodne bajke mnogo se razlikuju od bajki drugih naroda, pre svega što se one i dan-danas, u malo manjoj meri, ali i danas prenose usmenim putem. Kako su se one prenosile s kolena na koleno, one su postale prikaz naše istorije, identiteta i kulture. One su ostale na neki način originalne i sve one scene, neverovatne, brutalne i strašne, sve su ostale u tim pričama. Ja bih rekao da su romske narodne priče priče za celu porodicu i, kada čitate te priče, vi možete da upoznate i nas Rome", kazao je Jovanović.

Druga knjiga je zbirka priča i pesama, koja je nastala uz veliku pomoć profesora muzike, lingviste i romologa Ismeta Jašarevića, koji je, inače, dao i veliki doprinos standardizaciji romskog jezika.

"Rođen sam u Leskovcu 1951. godine u porodici koja je govorila različitim romskim dijalektima. Moja mama je govorila 'dijalektom E', a tata je govorio 'dijalektom O'", pričao je Jašarević.

Kao dečak odlučio je da piše na romskom jeziku, koji je, dakle, odlično poznavao, ali je imao problem, ne kod pisanja, nego kod čitanja. Bilo je potrebno standardizovati romsko pismo.

Njegova ideja bila je da se jezik standardizuje tako da mogu da ga čitaju pripadnici ovog naroda koji govore različitim dijalektima.

(Telegraf.rs)