Investitor iz Mirijeva nestao bez traga, ojadio 11 porodica! Tatjana otkriva DETALJE PAKLA, sledi trnovit put

Slučaj stambene zgrade u beogradskom naselju Mirijevo postao je novi simbol agonije kroz koju prolaze kupci nekretnina u Srbiji. Ono što je na papiru izgledalo kao sigurna investicija u skoro završen objekat, pretvorilo se u višemesečnu borbu za egzistenciju i pravdu. Desetine ljudi, mahom mladih bračnih parova i kreditnih kupaca, danas stoje ispred zgrade koja nema ni ulazna vrata, ni struju, ni vodu, dok je čovek kome su poverili svoj životni novac nestao sa lica zemlje.

Drama stanara počela je prošle godine, kada su rokovi za useljenje počeli da teku jedan za drugim, a radovi na zgradi potpuno stali. Tatjana Čopa, jedna od stanarki koja je pristala da o svojoj golgoti govori javno, opisuje situaciju kao bezizlaznu. Prema njenim rečima, dokumentacija je u trenutku kupovine bila besprekorna, što je potvrdila i banka i javni beležnik, ali to se u praksi pokazalo kao nedovoljna zaštita u sukobu sa nesavesnim investitorom.

- Mi stanari ove zgrade smo u toku prošle godine svi kupili stanove i platili, i većina nas, velika većina nas, je u toku prošle godine trebalo da se useli u stanove po ugovorima. Konkretno ja, trebalo je da se uselim 1. jula. Međutim, stanovi nisu završeni. Ono što je sporno i što nama otežava celu ovu situaciju je što zgrada nije priključena na struju, vodu i kanalizaciju, tako da mi bez struje i vode, bez infrastrukture, prosto ne možemo da se uselimo da živimo - navodi Tatjana Čopa.

Poseban finansijski teret za ove ljude predstavlja činjenica da su gotovo svi kupci podigli stambene kredite. To znači da se svakog meseca suočavaju sa dvostrukim troškom: ratom banci za stan u kojem ne mogu da žive i kirijom za stan u kojem su trenutno podstanari. Investitor, koji je ugovorom bio obavezan da u slučaju kašnjenja isplaćuje penale, te obaveze ignoriše mesecima, baš kao što ignoriše i sve ostale tačke ugovora.

- Niko od nas nije dobio te penale, nikome nije isplaćen nijedan mesec kašnjenja. Mi sada imamo i imaćemo verovatno problem da povratimo taj PDV, videćemo još, čuli smo da nije platio porez, to još treba da se proveri, da vidimo kakva je situacija sa tim. Tako da se mi sad nekako dovijamo da živimo svoje živote iz razloga što smo od 11 kupaca nas devetoro kreditni kupci i ovog trenutka mi plaćamo i kiriju i kredit uporedo - objašnjava Čopa.

Komunikacija sa investitorom trajala je do januara, ali se svela na prazna obećanja. Stanari su pokušavali da na civilizovan način reše problem, nadajući se da će majstori ipak izaći na teren i završiti preostalih deset odsto radova. Umesto toga, dočekalo ih je neprijatno saznanje koje je bilo jasan signal za uzbunu i prelazak na pravne korake.

- Od oktobra do januara meseca smo nekoliko sastanaka imali sa njim, on je obećavao da će to završiti, da će doći majstori od 1-og do 15-og, od 15-og do 1-og, međutim, ništa se nije dešavalo u međuvremenu. I januara meseca mi saznajemo da je on prodao svoju imovinu, verovatno da ne bismo mogli da naplatimo štetu i to je nama bio alarm da angažujemo advokata. Mi smo sada angažovali advokata, u toku su privremene mere da uđemo u svoj posed, a nakon toga ići će i ti neki dalji koraci, verovatno tužba za naplatu štete - ističe Tatjana.

Od trenutka kada su saznali za otuđenje imovine, investitor gasi sve kanale komunikacije. Pet brojeva telefona koji su bili dostupni stanarima više nisu u funkciji, a na zvanične upite i mejlove niko ne odgovara. Kao i u slučaju poziva stanara, i pozivi upućeni iz naše redakcije ostali su na odgovoru "pozvani broj trenutno nije dostupan".

Naime, pozvali smo svih pet brojeva telefona investitora, ali ni na jednom on zaista nije bio dostupan.

Stanari strahuju da niko zapravo ne snosi odgovornost za situaciju u kojoj su se našli mimo svoje krivice.

- Agencija prosto kaže da oni ne snose nikakvu odgovornost, da su oni odradili taj neki svoj deo posla koji je bio vezan za dokumentaciju. Mi ćemo videti nadalje sa našim advokatom da li oni snose odgovornost ili ne snose. Za sada kako smo mi upućeni i kako oni su dali već neke izjave, da kao ne snose nikakvu odgovornost u ovoj situaciji, ali kažem da nažalost niko ne snosi nikakvu odgovornost. Mi smo prepušteni advokatu, sudstvu, da se borimo na taj način. To znate i sami, parnice traju, to će trajati, tako da u celoj ovoj priči mi smo vrlo oštećeni, najpoštenije smo bili platili svoje stanove i podigli kredite, isplatili, a ne možemo da se uselimo i da živimo u svojim stanovima - rezignirana je Čopa.

Sve dodatno otežava i činjenica da, sve i da stanari sami plate priključak za sutruju, vodu i kanalizaciju, svejedno ne mogu sami da se upišu u katastar bez investitora, zbog čega su primorani da potraže pravnu pomoć.

Pravni zastupnik stanara, advokat Vukašin Barać, situaciju ocenjuje kao drastično kršenje zakona i upozorava da se ovde ne radi o slučajnom kašnjenju, već o ozbiljnom pravnom propustu koji mora biti sankcionisan. On naglašava da kupci koji su svoje obaveze ispunili do poslednjeg dinara ne smeju da snose posledice neodgovornosti druge strane.

- U ovakvim slučajevima ne govorimo o "kašnjenju", već o jasnom kršenju ugovora i ozbiljnom pravnom propustu investitora. Kupci koji uredno izmiruju svoje obaveze ne smeju biti taoci neodgovornosti i lošeg upravljanja projektom. Investitor koji ne isporuči stan u ugovorenom roku, zajedno sa svim funkcionalnim elementima poput komunalnih priključaka, snosi punu pravnu i finansijsku odgovornost. Nema prostora za izgovore, ugovor je jasan, a zakon još jasniji - navodi advokat Barać.

Barać ističe da je strateški cilj stanara trenutno uvođenje u posed putem privremenih mera, a potom i borba za svaku vrstu odštete, uključujući penale i troškove života koje su stanari imali usled nemogućnosti useljenja. On naglašava da nedostatak komunalne infrastrukture nije slučajnost već propust investitora.

- Kupci imaju pravo da bez odlaganja zahtevaju isplatu ugovornih penala, ali i kompletnu naknadu štete koja u praksi obuhvata kirije, kao i sve druge troškove nastale zbog nemogućnosti useljenja. U slučajevima upornog izbegavanja obaveza, slede tužbe, prinudna izvršenja i blokade i krivične prijave, što za investitora može imati ozbiljne posledice po likvidnost i reputaciju. Posebno naglašavam, nedostatak komunalnih priključaka nije "viša sila", već direktan dokaz da projekat nije priveden nameni, što predstavlja jasan osnov za odgovornost investitora - kategoričan je Barać.

On dodaje i jednu važnu stavku koja ovim stanarima daje nadu, izuzetno jedinstvo svih oštećenih strana.

- Što se tiče naplate štete, ona je ne samo moguća, već u velikom broju slučajeva i izvesna, pod uslovom da kupci reaguju odlučno i pravovremeno. l što je u ovom slučaju i tema, svi kupci se ponašaju kao jedan i svi su složni i jasni šta žele. Žele svoje stanove i žele ono sto su platili. Postupci mogu trajati, ali to ne menja suštinu: odgovornost investitora je neizbežna - zaključuje Barać.

Ipak, uprkos pravnoj borbi, realnost na terenu u Mirijevu je surova. Zgrada je skoro gotova, ali bez struje i vode ostaje samo gomila betona koja ne nudi krov nad glavom onima koji su je pošteno platili. Stanari se suočavaju sa mogućnošću da će sami morati da finansiraju priključke kako bi uopšte mogli da žive u sopstvenim stanovima, a za to vreme drugi ljudi oko zagrade bacaju smeće, ulaze u hodnike, narušuju sam izgled prostora.

- Mi ćemo verovatno moći da uvedemo sami struju i vodu, samo što su to sad dodatni troškovi i dodatni finansijski pritisak na sve nas koji smo već u dugovima jer plaćamo kredite za stanove, plaćamo uporedo i stanarine, kirije, dakle većina nas živi privatno. Tako da je to sad još jedan finansijski teret i pritisak na naš budžet da sad odvojimo za neke dodatne finansije kako bismo sami priveli kraju zgradu i priključili struju i vodu. Ja se iskreno nadam da će se naš investitor u nekom trenutku da se javi i da nam završi to za šta smo mi njemu pošteno platili, da bismo mi mogli da se uselimo u svoje stanove i prosto da ne prolazimo više kroz golgotu kroz koju prolazimo u ovom trenutku - kaže Tatjana Čopa.

Dok se pravna bitka nastavlja, ovi ljudi ostaju zarobljeni u sistemu koji im je na početku garantovao sigurnost, a na kraju ih ostavio prepuštene samima sebi i advokatima. Tatjana Čopa poručuje da uprkos svemu nema straha, jer se bore za ono što im po zakonu pripada.

- Ja se ne plašim, prosto jesam u situaciji da je sve ovo neprijatno i svima nama je jako neprijatno. Mi se borimo na neke načine na koje smatramo da je dobro za nas. Nadam se da će ovo da se privede kraju, da ćemo mi ući u svoje stanove. Dakle sasvim sam sigurna, mi ćemo sa ovim ići do kraja. Nema čega da se plašim ni ja niti bilo ko od nas, mi smo apsolutno čisti i mi smo pošteno kupili svoje stanove, možemo da istupimo pred bilo kim i da kažemo ono u čemu smo se mi našli jer apsolutna je pravda na našoj strani - poručuje Tatjana.

Suština ove borbe je, kako kaže advokat Barać, kraj ere u kojoj su investitori mogli da se kriju iza loših izgovora bez ikakvih posledica.

- Javnost mora da razume, ovo nije pitanje dobre volje investitora, već pravne obaveze. Vremena nekažnjenog kašnjenja i prebacivanja odgovornosti polako se završava tj. završena je. Kupci koji su spremni da zaštite svoja prava više nisu izuzetak, već pravilo - zaključuje Barać.

(Telegraf.rs)