U Hramu Svetog Save na Veliki petak izneta plaštanica: Evo do kada možete da je celivate

U Hramu Svetog Save u Beogradu večeras je izneta plaštanica - platno koje simbolizuje stradanje Isusa Hrista.

Iznošenje plaštanice tokom večernje službe na Veliki petak obavljeno je u prisustvu velikog broja vernika.

Preporučujemo

Po polaganju plaštanice, vernici su je celivali, a to mogu da učine sve do sutra uveče, uoči Vaskrsa.

Episkop moravički Tihon je po polaganju plaštanice istakao u besedi da je Veliki petak dan kada i vernici osete Hristova stradanja u srcu i kada se poistovete sa njim.

"Sa njim stradamo, da bismo se sa njim radovali, na veliki praznik - Vaskrsenje", poručio je episkop Tihon.

On je kazao da na praznike prikupljamo blagodet Božiju i da hrišćanski život znači prikupljanje u sebe Božanskih energija u ovom životu.

Plaštanica simbolično obeležava vreme Hristove smrti i skidanja njegovog tela sa krsta, a na njoj je predstavljeno Hristovo polaganje u grob, Bogorodica, Josif, Nikodim, kao i jevanđelista Jovan.

Prema hrišćanskom predanju i verovanjima, u plaštanicu su Hristovi učenici zajedno sa Josifom Arimatejskim uvili Hristovo telo odmah po skidanju sa krsta na kome je bio razapet.

U pravoslavnim crkvama se na Veliki petak ne služe liturgije, već Carski časovi sa čitanjem delova Jevanđelja, koja opisuju stradanje Isusa Hrista.

Veliki petak je za sve hrišćane dan strogog posta, a u Srbiji je običaj da se zaustave svi poslovi i u kući i u polju, kao i da se farbaju jaja u crvenu boju, koja je simbol nevino prolivene krvi Hristove i novog života.

U nekim delovima Srbije, vernici se prema običaju, nakon celivanja plaštanice, provlače ispod stola na kojem je ona bila položena, a tom prilikom se, prema verovanju, treba se pomoliti Bogu i pomisliti neku lepu želju.

Pravoslavni vernici na Veliki petak strogo poste provodeći dan samo na suvom hlebu i vodi, a mnogi i "jednoniče", to jest ceo dan ništa ne jedu, niti piju, već tek uveče uzmu malo hleba i vode posle večernje službe.

U znak tuge i žalosti, na Veliki petak ne zvone crkvena zvona počev od bdenija na Veliki četvrtak, a na bogosluženja poziva se drvenim klepetalima.

Carskim časovima se na jutrenju podseća na vođenja Hrista na sud ka Pontiju Pilatu, vreme osude, vreme krsnih stradanja i raspeća na brdu Golgota, a zatim i skidanja tela Hristovog sa krsta večernjom službom na kojoj se iznosi Plaštanica.

Plaštanica se stavlja na posebno ukrašen sto ispred oltara, koji predstavlja Hristov grob.

(Telegraf.rs/Tanjug)