Antisemitizam i njegovi (ne)skriveni oblici: Od opasnih poruka na društvenim mrežama do ogoljenih pretnji

"Da li kod vas ima cionista?", "Jevrejska zajednica kontroliše vaš rad", "Znamo gde ste, ko ste i šta radite", "Jevreji, zar vas nismo sve pobili, šalimo se, nemojte se ljutiti"... Ovo su samo neke od zastrašujućih rečenica koje se čuju u svakodnevnom govoru na fakultetima, u školama, na poslu i u komšiluku.

I u mnogo uvijenijem obliku mogu da se čuju razni stereotipi i negativni stavovi o Jevrejima, koje zovemo antisemitizam. Izgovaraju ih huligani, obični građani, ali i ugledni profesori. Nisu svi oni antisemiti, ali dopuštajući da iz njih izađu neki nepromišljeni komentari, pokazuju da nisu svesni opasnosti koju antisemitizam nosi, poručili su nam učesnici panela Istorijski pregled antisemitizma i njegove savremene forme u Srbiji, koji je organizovan u Američkom istraživačkom centru (ARC) u Ložionici. ARC je ovaj panel organizovao zajedno s organizacijom Haver Srbija.

Uvodnu reč je putem video veze dala Trejsi Pereli, vršilac dužnosti zamenika specijalnog izaslanika za pitanja Holokausta (SEHI), koja obavlja funkciju vršioca dužnosti zamenika šefa delegacije SAD pri Međunarodnoj alijansi za sećanje na Holokaust.

Panelisti i panelistkinje bili su: dr Milovan Pisarri, istoričar, osnivač Centra za primenjenu istoriju; Mina Pašajlić, direktorka edukativnih programa, Haver Srbija; Isidora Jurjević, saradnica za obrazovanje i fundrejzing Jevrejske opštine Beograd. Uvod u temu dao je dr Aleksandar Stojanović, Institut za noviju istoriju Srbije, koji je i moderirao diskusiju.

Istoričar Stojanović se osvrnuo na činjenicu da je antisemitizam star koliko i jevrejski narod i da je kroz istoriju poprimao razne oblike, bio je motivisan religijskim, ekonomskim i političkim faktorima, a danas je dobio svoj "megafon" koji je gotovo nemoguće iskontrolisati i teško istražiti – društvene mreže.

"U srpskom jeziku antisemitizam je definisan i shvaćen kao mržnja prema Jevrejima, kao jedna vrsta mržnje, negativnog mišljenja, stereotipa, predrasuda, diskriminacije, koji su usmereni prema Jevrejima. Međunarodna alijansa za sećanje na Holokaust ukazuje i na mogućnost da se antisemitizam usmeri i protiv nejevreja koje druga strana percipira delom jevrejske zavere ili akcije", ukazao je dr Stojanović.

Epoha nacizma, koja je trajala 12 godina, odnela je 6 miliona života, ali to je samo jedna stranica istorije, bolna lekcija koja nekima nije bila dovoljna.

"Nažalost, kada se Holokaust odigrao i kada je ceo svet postao svestan posledica antisemitizma, to nije značilo kraj antisemitizma. Već u završnim činovima Drugog svetskog rata počelo se sa relativizacijom Holokausta, s relativizacijom odgovornosti, s prekrajanjem istorije, to je jedan trend koji je postao veoma snažna odlika antisemitizma u drugoj polovini 20. veka. I danas postoje ljudi, kojih nije malo, posebno sada kada mogu da se umreže, koji iskreno veruju da se Holokaust nije dogodio ili da se dogodio u znatno manjem obimu. Ti ljudi veruju da je cela priča o Holokaustu jedna priča velike masovne obmane, koja svoje korene pronalazi u protokolima sionskih mudraca, u velikom antisemitskom spisu koji je značajno doprineo Holokaustu, a koji se početkom 20. veka pojavio na teritoriji tadašnjeg Ruskog carstva.

Stvaranjem države Izrael situacija se dodatno komplikuje, jer se moderan antisemitizam često bazira na kritici Izraela, ali tako da se ugrožavaju Jevreji širom sveta.

Upravo su događaji iz 2023. godine dodatno pogoršali stvari, a novina je, ističe istoričar, da barjak antisemitizma preuzimaju levičari.

Istoričar Milovan Pisarri izneo je rezultate istraživanja koji se odnose na američke i evropske univerzitete, u kojima antisemitski stavovi dolaze od uglednih profesora, i još gore, oni čija se reč posebno ceni, publikuju takve stavove na društvenim mrežama.

"Vidimo da profesori ne samo da šire, već i proizvode antisemitizam. U nekim institucijama manjine preuzimaju vlast i diktiraju ono što treba i ne treba da se radi, a druge kolege su žrtve izolacije, sabotaže, bojkota, problema. To se ne odnosi samo na osobe jevrejskog porekla, već i na osobe koje se bave antisemitizmom i Holokaustom. Baviti se tim temama danas je često sinonim za nešto 'loše'. Činjenica da ne postoji sposobnost prepoznavanja antisemitizma kod ljudi koji rade na univerzitetima je vrlo opasna stvar, jer ti ljudi su autoritet i kada napišu nešto na internetu, to ima veliku težinu", kazao je profesor Pisarri.

On je ukazao na to da je stvar otišla toliko daleko da se u svetu dešavaju već i fizički napadi na imovinu i pripadnike jevrejske zajednice.

Jedan takav napad dogodio se i u organizaciji Haver Srbija. Mina Pašajlić podelila je svoja osećanja tim povodom, koja su veoma teška, jer se ona po prvi put uplašila za svoju bezbednost u sredini u kojoj se rodila, odrasla, školovala se i u kojoj je s ponosom i bez straha isticala svoj jevrejski identitet.

"Sedmog novembra 2023. godine, znači tačno mesec dana nakon što se desio napad Hamasa na Izrael, naša kancelarija je vandalizovana. Pukom srećom niko od nas nije bio u tom trenutku u kancelariji. Videli smo strašne poruke mržnje i ja sam se prvi put u životu osetila nesigurnom u Beogradu, u kome sam odrasla kao jedna mala ponosna Jevrejka. S ponosom sam pričala u školi da sam Jevrejka, jer mi je bilo simpatično što sam drugačija, imam nešto što je sjajno, što je lepo, što je drugačije, što moji drugovi i drugarice nemaju. Znala sam da postoji antisemitizam, ali se nije na taj način ispoljavao kad sam ja odrastala. Dan nakon napada sam se spremala, kretala od kuće do kancelarije i pogledala sam se u ogledalo. Imala sam kačket sa ispisom na hebrejskom. Samo sam ga ostavila kod kuće", ispričala je Mina.

Ona ima lepa iskustva u radu s decom širom Srbije, u školama gde drži radionice i predavanja o jevrejskoj kulturi, identitetu i toleranciji. Ipak, primećuje neke promene.

- Đaci su znatiželjni, hoće da nauče nešto novo, imaju pametna pitanja. Ali ima i đaka koji odrastaju u nekim drugačijim realnostima od moje i s nekim drugim vrednostima i imali smo različite slučajeve dece. Meni je jedan od najstrašnijih utisaka bio kada mi je učenik jedne srednje škole, na radionici na kojoj smo se bavili stereotipima, govorio da su svi Romi ili svi crnci ovakvi ili onakvi. Ja sam ga upitala koliko je on crnaca ili Roma upoznao i objasnila da na osnovu jednog iskustva ne može da priča o celom narodu. Primerima sam ga vraćala na to i pokušavala da mu objasnim da su to stereotipi i da ne može da veruje u takve stvari, pogotovo ako nikog nije lično upoznao, da bi on meni rekao: 'Pa, niko nije lično upoznao ni Hitlera, zašto vi mislite da je Hitler uradio sve što se priča o njemu?'", priseća se Mina Pašajlić.

Možda najupečatljiviji zaključak dala je Isidora Jurjević.

"Skoro sam bila na jednom službenom putovanju koje mi je otvorilo oči i shvatila sam da ja neću više da se krijem, jer nemam šta da krijem, nije sramota biti Jevrejin", kazala je u kontekstu opasnosti koje danas nosi takav identitet.

Ona je kazala da, kao neko ko radi u Jevrejskoj opštini, koja je zvanična institucija i koja predstavlja jevrejsku zajednicu u gradu i okuplja članove, to mesto doživljava kao drugi dom.

"To je jedan od retkih prostora u Srbiji koji je jevrejski prostor za jevrejska iskustva", kazala je.

Ali, neki je ljudi pitaju zašto su vrata tog doma zatvorena. Sa žalom govori da je zajednica toliko mala da se nekada oseća i – klaustrofobično. A evo šta se desilo pre dve godine.

"Mene često ljudi pitaju: 'A zašto ste vi tako zatvoreni, mi ne možemo da dođemo kod vas?' Pre dešavanja 7. oktobra 2023, mi smo bili i te kako kao omladinski klub otvoreni, često smo imali goste iz drugih organizacija, čak smo napravili događaj koji je bio namenjen da se međusobno povežemo s drugim omladinskim organizacijama u Srbiji. Nijedna od pet organizacija sa tih događaja, posle 7. oktobra 2023, nije istupila, nije nam se javila, čak se jedna organizacija oglasila vrlo loše u pogledu nas", ispričala je Jurjević.

Da nije sve samo "bojkot", već da je pretnja nekada i otvorena, pokazuje scena o kojoj je posvedočila – nakon jednog od sastanaka, pred vratima je ugledala dva mladića s fantomkama na glavi.

"Znamo ko ste, gde ste i šta radite", poručili su.

(Telegraf.rs)