Kad telo klone, duh pobeđuje! Nikola je trčao 134 kilometara na Fruškogorskom maratonu, ceo dan i celu noć

Proteklog vikenda organizovano je jedno od najjačih srpskih takmičenja, Fruškogorski maraton, koji je hiperizdržljivim trkačima ponudio stazu od čak 134 kilometra! Kako izgleda testirati svoje telo do krajnjih granica, čitav dan i noć, uz smenu poprilično grubih uspona i silazaka s beskrajno dugog grebena, opisao nam je Beograđanin Nikola Dulović, mladić za koga prepreke ne postoje.

​"Iza mene је jedan od najvećih fizičkih i mentalnih izazova u karijeri – Ultra ekstremni maraton na Fruškoj gori. Start sa oko 60 takmičara najavio је ozbiljnu borbu, a činjenica da је kroz cilj prošlo svega 20 ljudi najbolje govori o surovosti ove staze. Trku sam završio za 23 sata i 30 minuta, zauzevši 4. mesto u ukupnom plasmanu", ispričao nam je Nikola koji je sa samo 24 godine stekao izdržljivost koja se gradi decenijama.

Preporučujemo

Nikola nam je opisao momenat koji mogu da iskuse samo ultramaratonci. Posle nekog vremena u telu sve počinje da se isključuje. San – to je ono što organizam hitno pokušava da uspostavi. Ali, duh je taj koji pobeđuje!

"​Trka је za mene imala dva potpuno različita lica. Prvo lice bila је kriza – duga, iscrpljujuća i mračna. Trajala је punih 5 sati, od 50. do 83. kilometra. U tom periodu umor је počeo da preuzima telo, a u glavu su navirale misli koje pokušavaju da te pokolebaju. Ipak, kada telo počne da popušta, preuzima duh. Čvrsta vera u Boga i odgovornost prema svima koji veruju u mene i koji me podržavaju bili su moj jedini oslonac. Znao sam da odustajanje nije opcija", samouvereno je govorio.

U takvom stanju trebalo je učiniti nezamislivo: proći još 50 kilometara, što je više nego jedan ceo gradski maraton. I to noću, bez minuta sna.

"​Preokret i najupečatljiviji momenat desio se na 83. kilometru. Na okrepnoj stanici sačekala me је sestra Milica sa 'dropbag-om'. Ta pauza od dvadesetak minuta i njena podrška bili su presudni. Uz njenu pomoć uspeo sam potpuno da se oporavim, izađem iz mentalnog ponora i krenem u preostalih 50 kilometara snažnije nego što је iko mogao da zamisli. Do kraja trke sam bukvalno leteo po stazi, prestižući jednog po jednog takmičara", otkrio nam je Nikola.

Priprema je, takođe, veoma važna, ne samo duhovna i telesna, već i odabir hrane, odeće, obuće. I najmanja sitnica može da zaustavi podvig.

"​Što se tiče taktike, išao sam na kartu lakoće. Nosio sam samo najosnovniju i najpotrebniju opremu kako bih bio što brži na terenu. Posebno sam zadovoljan aspektom ishrane i hidratacije. Priprema koja је počela danima pre starta se isplatila – stomak је odlično prihvatio sve napore i unos suplementacije, što mi је omogućilo da zadržim energiju do samog kraja", kazao nam je Nikola.

Na kraju, ovo nije priča o pobedi na postolju, već o pobedi nad sobom. Proći ovakvu trku s 24 godine poduhvat je koji traži posvećenost svakoga dana. Više od polovine takmičara odustalo je pre ciljne linije. Ne možte to svako.

Foto: Privatna arhiva

"​Prolazak kroz cilj doneo је pomešana osećanja – ponos zbog završene ultre, ali i saznanje da mi је postolje zamalo izmaklo. Četvrto mesto, uz mali zaostatak za trećeplasiranim, jasna је poruka: itekako sam konkurentan za sam vrh. Ovo mi је velika škola za sledeći put – sada znam da mogu, i sledeći put ću, uz bolji fokus na sam plasman, jurišati na postolje", siguran je Nikola.

Osim trke na 134 kilometra, na Fruškogorskom maratonu su održane i trke na 107, 59, 42 i 22 kilometra. Naravno da je Ultra ekstremni maraton bio najteži, ali svaka trka ima svoje zahteve. Na primer, trčati 22 kilometra ne znači neprospavanu noć, ali zahteva veću brzinu.

Foto: Privatna arhiva

Fruškogorski maraton tradicionalna je manifestacija koja se održava od davne 1978. godine, a ne morate biti Nikola Dulović koji nam je otkrio kako izgleda ova borba, niti Andrej Golovin koji je pobedio na trci, da biste testirali svoje mogućnosti. Ako ste odlučili da 1. maj i vikend provedete kod kuće ili na izletu u zoni svog automobila, uz dobru klopicu, razmislite da bi jedno planinarenje, džog na trim stazi ili trka zadovoljstva na nekom takmičenju pružilo mnogo više dopamina, radosti i – zdravlja.

A onda, na crtu s Nikolom, inače članom Planinarskog kluba "Orfej".

(Telegraf.rs)