Devet decenija uspomena u srcu Beograda: Zoo vrt slavi 90. rođendan, a najmlađe čeka poseban poklon

Postoje mesta koja ne pripadaju samo jednom gradu, već se neprimetno utkaju u odrastanje njegovih stanovnika, mesta na koja su nas prvi put vodili roditelji, kojima smo se kasnije vraćali sa prijateljima, a onda istim stazama poveli svoju decu. Jedno od takvih mesta je Beogradski zoološki vrt, koji u nedelju, 12. jula, slavi veliki jubilej - 90 godina postojanja.

Pod sloganom "Generacijama zajedno", Vrt dobre nade obeležiće devet decenija tokom kojih su se menjali Beograd, njegove ulice, zgrade i ljudi, dok je oaza prirode podno Kalemegdana ostajala jedno od omiljenih mesta susreta čoveka i životinjskog sveta.

Povodom rođendana, Beo zoo vrt pripremio je poseban poklon za svoje najmlađe posetioce - ulaz će za svu decu mlađu od 15 godina biti potpuno besplatan.

Biolog Beogradskog zoološkog vrta Kristijan Ovari ne krije ponos zbog jubileja koji, kako kaže za Telegraf.rs, ne pripada samo zaposlenima u Vrtu, već svim generacijama koje su u njemu odrastale.

- Imam veliku čast i zadovoljstvo da pričam o tome kako devet decenija postojimo ovde. Tolike grupe mališana su odrastale, pa sada dovode svoju decu, a već i svoje unučiće. Mi smo ovaj vrt gradili i dan-danas ga gradimo iz čiste ljubavi prema životinjama. Upravo blizina prirode u ovoj divljoj džungli, u srcu betonskog grada, jeste jedno posebno iskustvo koje razvija empatiju, kritičko razmišljanje i pomaže nam da budemo bolji ljudi - rekao je Ovari.

Za rođendansku nedelju pripremljen je bogat program, koji će obuhvatiti radionice za decu, nastup muzičkog ansambla, izložbu, ali i brojne aktivnosti tokom kojih će posetioci moći bolje da upoznaju životinje i ljude koji svakodnevno brinu o njima.

- Nemojte verovati meni, dođite, proverite sami i hajde da proslavimo taj rođendan kako dolikuje - poručio je Ovari.

Ekipa Telegrafa je, pod vrelim julskim suncem, prošetala stazama Beo zoo vrta i zavirila u svet koji posetioci često vide samo sa druge strane ograde. Družili smo se sa loptastim pitonom, prisustvovali hranjenju simpatičnih niskih konja Nidže i Julke, upoznali tri nerazdvojne medveđe sestre, ali i videli najmlađeg stanovnika Vrta - bebu pingvina, koji će upravo na veliki rođendan prvi put biti predstavljen posetiocima.

Najmlađa zvezda Vrta prvi put pred posetiocima

Kod bazena sa pingvinima dočekala nas je Alma, njihova negovateljica, koja svakog od njih prepoznaje po imenu, ponašanju, karakteru, pa čak i apetitu.

Dok im je pažljivo bacala ribice i vodila računa o tome da nijedan pingvin ne ostane bez svog dela obroka, najmlađi posetioci okupili se uz staklo. Njihova radost postala je još veća kada su pingvini zaplivali tik uz njih i u igri ih poprskali vodom.

Zaposleni se kroz osmeh šale da je samo pitanje vremena kada će deca poverovati da je Alma zapravo "žena sirena" koja će jednog dana uskočiti u bazen i zaplivati zajedno sa svojim pingvinima. Ipak, najveće iznenađenje je došlo kasnije.

Beba pingvina, rođena krajem aprila i stara svega dva i po meseca, na dan velikog jubileja prvi put će biti predstavljena javnosti, ona je ujedno i najmlađi stanovnik Beogradskog zoološkog vrta.

Mladunče je prethodnih nedelja bilo sklonjeno od pogleda posetilaca, ali ne bez razloga. Zbog visokih letnjih temperatura moralo je da bude fizički odvojeno od majke Stelle i smešteno u bezbedan, klimatizovan prostor.

Kako je za Telegraf.rs objasnio Kristijan Ovari, roditelji u prirodi svojim telom greju mladunce, ali nemaju način da ih rashlade kada temperatura pređe 26 stepeni. Zbog toga je mala prinova bila smeštena unutra, dok je sa roditeljima sve vreme mogla da se gleda kroz zaštitnu barijeru.

Rođendan Vrta tako će ujedno biti i njen prvi veliki susret sa Beograđanima.

Dunja, Jagoda i Višnja - tri sestre koje ne mogu jedna bez druge

Spuštajući se ka novom, prostranom "medveđem svetu", posetioce dočekuju tri osmogodišnje sestre - Dunja, Jagoda i Višnja. Iako na prvi pogled deluju moćno i zastrašujuće, njihova međusobna povezanost otkriva jednu sasvim drugačiju, nežniju stranu ovih životinja.

Vešte su u penjanju i bez problema stižu do najviših delova svog prostora, time stresirajući ljude koji o njima brinu, ali i zabavljajući posetioce, dok vrele letnje dane najradije provode rashlađujući se u bazenu i igrajući se sa loptama koje su dizajnirane tako da one ne mogu da ih probuše i teško se potapaju, što je medvedicama veoma zabavno.

Koliko su emotivno vezane pokazalo se prilikom njihovog preseljenja, a Kristijan je za Telegraf.rs ispričao koliko je njihov dolazak bio emotivan. Pema njegovim rečima, dok su Dunja i Višnja već bile prebačene u novi prostor, Jagodin transport je kasnio. Odvojena od sestara, danima je tugovala, odbijala hranu i vodu i gotovo da ništa nije moglo da je umiri.

Kako je rekao, sve se promenilo kada je ugledala transportnu kutiju koja je na sebi nosila miris drugih medveda. U nju je ušla bez oklevanja, kao da je znala da je vodi tamo gde želi da bude.

Kada se konačno pridružila sestrama u novoj pećini, usledio je susret ispunjen radošću, maženjem i lizanjem. Bio je to trenutak koji je još jednom pokazao da privrženost, tuga zbog razdvajanja i sreća zbog ponovnog susreta nisu osećanja rezervisana samo za ljude.

Njihov jelovnik takođe izaziva osmehe. Jedu jaja, meso, šargarepu, različito voće i povrće, ali i hleb, sa kojim vole da se igraju pre nego što ga pojedu. Kako zaposleni kroz smeh kažu, reč je o pravom, obilnom "srpskom doručku", kojem nedostaju još samo šunka i malo luka.

Uroš i njegovi tihi, neshvaćeni rođaci

Posebnu pažnju posetilaca privlači i svet reptila, pre svega velike zmije koje kod mnogih ljudi izazivaju strah, iako su često potpuno pogrešno shvaćene.

Ekipa Telegrafa upoznala je burmanskog pitona Uroša, kao i jednog manjeg loptastog pitona koji za sada nema ime. Uz nadzor iskusnih stručnjaka imali smo priliku da se približimo ovim životinjama i naučimo da njihova veličina ne mora automatski da znači opasnost.

Kako su nam objasnili zaposleni, ove zmije nisu otrovne. Njihova snaga i način na koji stežu plen često izazivaju nelagodu, dok posebna građa zuba, koji imaju takozvani "kontra navoj", dodatno doprinosi strahu kod ljudi. Ipak, uz stručne vodiče i poštovanje pravila, posetioci mogu bezbedno da ih upoznaju iz neposredne blizine.

Naučili smo i jednostavan način da razlikujemo pitone od pripadnika porodice boa. Pitoni iznad gornje usne imaju sitne rupice koje im služe kao senzori za toplotu, dok anakonde i druge vrste iz porodice boa te karakteristične senzore nemaju.

Takvi susreti možda traju svega nekoliko minuta, ali često ostaju u sećanju mnogo duže. Strah se pretvara u radoznalost, a životinja koju smo do tada posmatrali samo kao opasnu postaje biće koje pokušavamo da razumemo.

Vrt u kojem su odrastale generacije

Za 90 godina kroz kapije Beogradskog zoološkog vrta prošli su milioni posetilaca. Neki su ovde prvi put videli lava, slona ili žirafu, neki su upravo na ovim stazama naučili da se životinje ne posmatraju samo kao atrakcija, već kao živa bića koja osećaju strah, privrženost, tugu i radost.

Mališani koje su nekada roditelji držali za ruku danas istim stazama vode svoju decu, a poneki već i unuke. Menjale su se generacije negovatelja, posetilaca i stanovnika Vrta, ali je ostajala ista želja - da se u srcu velikog i bučnog grada sačuva prostor u kojem čovek može da se približi prirodi.

Upravo zbog toga slogan "Generacijama zajedno" nije samo rođendanska poruka. On je priča o uspomenama koje se prenose, o prvim susretima sa životinjama, o fotografijama iz detinjstva i o trenucima koji nas uče nežnosti i odgovornosti.

Beogradski zoološki vrt zato u nedelju ne slavi samo svojih 90 godina. Slavi i sve one koji su u njemu odrastali, sve koji su brinuli o njegovim stanovnicima i sve mališane koji će tek prvi put, držeći nekoga za ruku, zakoračiti u Vrt dobre nade.

(Telegraf.rs)