Na Adi isplivavaju ljigava stvorenja, ljudi ih u panici skidaju sa tela! Da li ima razloga za brigu?

Dok najveći broj građana uživa u sunčanju i vidi samo površinu Ade Ciganlije, već nekoliko metara ispod nje krije se čitav jedan mali, fascinantni univerzum.

Pored riba, rakova i kornjača koji redovno obitavaju u ovom bogatom podvodnom svetu, većina posetilaca nikako ne očekuje da će usred Beograda pronaći – meduze. Ipak, ova neobična stvorenja su se zaista pojavila i ponovo pokrenula priče o tome zašto Ada s pravom nosi epitet "Beogradsko more". Možda nema slanu vodu, ali zato ima prave letnje, vodene goste.

Preporučujemo

Ove male meduze, čija veličina varira od svega pet milimetara do oko dva centimetra, najčešće primete deca dok se igraju u plićaku. Njihov egzotičan i neočekivan izgled instinktivno može da izazove trenutni strah, pa se neretko s plaže začuje vriska i uzvici: "Mamaaaa, meduzaa!".

Iako pojava meduza na rečnom jezeru zvuči neverovatno i može da izazove zabrinutost kod kupača, mesta za strah apsolutno nema. U pitanju su slatkovodne meduze, odnosno hidromeduze koje izgledom neverovatno podsećaju na svoje morske rođake, ali su potpuno bezopasne za ljude. One nemaju sposobnost da vas ožare niti da vam nanesu bilo kakve povrede.

Tajna leži u toploj vodi i čistom ekosistemu

- Idealna temperatura: Savsko jezero je veštačko, relativno je plitko i tokom letnjih meseci se izuzetno brzo zagreva. Slatkovodne meduze su biološki vezane isključivo za tople i stajaće vode, pa im letnji uslovi na Adi savršeno pogoduju.

- Pokazatelj kvaliteta vode: Ono što bi najviše trebalo da obraduje i umiri sve posetioce jeste činjenica da se ova stvorenja pojavljuju isključivo u ekosistemima gde je voda izuzetno dobrog kvaliteta. Njihovo prisustvo je zapravo prirodni sertifikat čistoće.

Starosedeoci poreklom iz Kine

Iako nam njihova pojava danas deluje kao novitet, ove slatkovodne meduze zapravo imaju dugu istoriju na evropskom tlu. Njihova prapostojbina je Kina, odakle su se krajem 19. veka preko Engleske, Francuske i Nemačke raširile širom Starog kontinenta.

U vode Srbije stigle su još tokom 60-ih godina prošlog veka. Pretpostavlja se da su otprilike od tih godina prisutne i u samom Savskom jezeru. One godinama strpljivo čekaju u formi polipa na dnu, a kada se tokom toplijih meseci steknu idealni temperaturni uslovi, transformišu se u meduze i isplivaju na površinu, dokazujući još jednom koliko je podvodni svet Beograda bogat, dinamičan i zanimljiv.

(Telegraf.rs)