TAČNO OVDE! Evo gde točkom "nagaziti" ispred semafora kako bi se upalilo zeleno svetlo: U suprotnom ne mrdate

Beograđani su pre 5,6 godina shvatili da "nešto nije u redu" na raskrsnicama. Neki su po pola sata stajali na crvenom, ali im nije palo na pamet da pokušaju bilo šta.

Vremenom se situacija menja, ali hiljade vozača i dalje ne zna šta tačno treba da radi kako bi se upalilo zeleno svetlo.

Preporučujemo

Reč je o"pametnim", odnosno detektorskim semaforima koji su počeli da se ugrađuju po prestonici, pre dvadesetak godina, ali su, tokom poslednje pola decenije instalirani na gotovo svim važnijim raskrsnicama. Funkcionišu na principu adaptivnog upravljanja saobraćajem, što znači da ne rade na osnovu unapred fiksiranih tajmera, već "osećaju" saobraćaj u realnom vremenu.

Zato godinama viđamo vozače koji točkovima "gaze" belu zaustavnu liniju kako bi "nešto" aktivirali da bi im se upalilo zeleno svetlo. Reč je zapravo o senzorima koji su ugrađeni ispod asfalta na kolovozu. Telegraf otkriva kako rade ovi uređaji, koji su povezani sa svetlosnom signalizacijom.

Kako rade

To su žice urezane u pravougaone ili kružne proreze u asfaltu kroz koje prolazi struja. Kada automobil stane preko njih, metalna masa vozila menja magnetno polje, što kontroler semafora registruje kao "prisustvo vozila".

1. Potraži "ožiljke" na asfaltu (Induktivne petlje)

Senzori se zovu induktivne petlje i nalaze se ispod površine asfalta. Mogu se prepoznati po urezanim linijama na putu koje su zalivene crnim katranom/smolom. Najčešće su u obliku:

• - Pravougaonika
• - Romba (dijamanta)
• - Kruga

Da bi se semafor aktivirao, metalna masa automobila mora biti tačno iznad ovog oblika.

Foto: Mateja Beljan

Foto: Mateja Beljan

2. Pravilno pozicioniranje kod zaustavne linije

Senzori su uvek postavljeni neposredno pre bele zaustavne linije (ili pešačkog prelaza, ako linije nema).

Pravilno: Treba da prići skroz do zaustavne linije i stati tik ispred nje. Prednji točkovi treba da ti budu na ivici senzora, a motor (gde je najveća masa metala) direktno iznad urezanog pravougaonika.

Pogrešno (previše daleko)

Foto: Telegraf.rs

Ako ostavite 2, ili 3 metra razmaka između auta i auta ispred(ili zaustavne linije), senzor te neće registrovati i semafor te neće "videti".

Pogrešno (prelazak linije)

Ako pređeš zaustavnu liniju i uđeš u pešački prelaz ili raskrsnicu, prešao si senzor. Ako iza nema drugog vozila koje stoji na senzoru, semafor se neće promeniti.

3. Šta raditi ako se semafor ne menja?

Ako dugo stojite i ništa se ne dešava, verovatno ste stao previše rano.

Savet

Polako pomerite auto malo unapred, skroz do zaustavne linije, dok se pređe preko urezanih linija na asfaltu.

Foto: Mateja Beljan

Foto: Mateja Beljan

Napomena za motocikliste i bicikliste

Ovi senzori reaguju na masu metala. Zato se često dešava da ne registruju bicikle i lakše skutere, pa vozači dvotočkaša ponekad moraju da čekaju da naiđe automobil kako bi aktivirao semafor umesto njih.

Treba imati u vidu da su induktivne petlje najzastupljenije u Beogradu, ali postoje još 2 sistema - kamere i radari, ili kombinacija sva 3 sistema.

Kamere za video detekciju i radari su postavljeni na stubovima semafora. Koriste softver za prepoznavanje vozila i brojanje njihove količine u trakama. Kamere pokrivaju znatno širu površinu od induktivnih petlji. One prate čitavu dolaznu traku ili više traka na raskrsnici, te mogu da "vide" kolonu vozila i pre nego što stignu do zaustavne linije.

(Telegraf.rs)