Univerzitetska biblioteka je pravi vremeplov: Od knjiga iz 19. veka do moćnih skenera i mašinskog učenja

Nenametljivo, ali upečatljivo, svojim uvučenim položajem pomalo i tajnovito zdanje “rudnik” je za istraživače i jedan od temelja srpske nauke. Knjigohranilište - lepši je naziv za tako važnu biblioteku, kao što je ova - Univerzitetska “Svetozar Marković”.

Ona se u javnosti nekako striktno povezuje sa studentima. Zaista, njena čitaonica jedno je od omiljenih mesta za učenje. Kada su ispitni rokovi, pronaći mesto u ovoj arhaičnoj sali koja 100 godina izgleda potpuno isto, pravi je poduhvat. Ipak, studenti su samo deo korisnika - fundus ove biblioteke koriste istraživači, naučnici, a pod određenim uslovima i drugi građani (nezaposleni, penzioneri, maturanti). Profesori imaju posebnu čitaonicu, koja svojim ozbiljnim enterijerom pruža plodonosni mir.

Stogodišnjica rođenja Svetozara Markovića, 1946. godine, bila je povod da ova biblioteka ponese ime ovog publiciste i književnog kritičara koji je poznat i po političkom delovanju okrenutom socijalizmu, što ne treba direktno povezivati s komunističkom ideologijom i sistemom u kome se ovo imenovanje dogodilo.

Postoji još jedno veliko ime koje se povezuje s ovom bibliotekom, ime čoveka koji je zaslužan za njenu izgradnju i čija bista stoji u holu zdanja - Endru Karnegi.

“Univerzitetska biblioteka ‘Svetozar Marković’ počela je s radom 24. maja 1926. godine. Međutim, njena izgradnja počela je pet godina pre toga, tačnije u junu 1921. Taj juni bio je, u stvari, završetak jednog dugog i zamršenog procesa koji je podrazumevao traženje i dobijanje pomoći od Karnegijeve fondacije za međunarodni mir”, ispričala nam je dr Dragana Stolić, rukovodilac Centra za doktorske studije.

Endru Karnegi bio je američki industrijalac i veliki dobrotvor, a osim njegove donacije, za izgradnju su korišćeni i državni krediti, a iza ovog velikog posla stajalo je i zalaganje Univerziteta.

Tako tačno sto godina ovde stoji prva zgrada biblioteke podignuta u Srbiji. Univerzitetska biblioteka nije najstarija bibliotečka institucija, ali je prva koja je useljena u namenski sagrađenu zgradu!

“Ova zgrada je danas pod zaštitom države i sagrađena je po projektu velikih arhitekata Nikole Nestorovića i Dragutina Đorđevića, profesora tadašnjeg Tehničkog fakulteta”, dodala je naša sagovornica.

Otvaranju je, kako je to bilo uobičajeno u vreme izgradnje glavnih institucija Kraljevine, prisustvovao i kralj Aleksandar Karađorđević.

Univerzitetska biblioteka nalazi se u središtu univerzitetskog kraja - okružuje je zgrada Tehničkih fakulteta, Mašinskog, Pravnog i Rudarsko-geološkog fakulteta. U blizini je i Studentski dom Kralj Aleksandar I. A nekada je ovde bio svojevrsni sportski centar zvani “Trkalište”.

“Mi hoćemo da pokažemo značaj kontinuiteta. Ova biblioteka je preživela Drugi svetski rat tokom kog je bila i oštećena, a u jednom periodu u nju se uselila nemačka vojska”, kazala je Stolićeva.

Kontinuitet ne znači samo opstajanje u prostoru, čuvanje građe i rad čitaonice. Mnogo je teže uspostaviti kontinuitet u usavršavanju, kontinuitet kvaliteta rada, u čemu Univerzitetska biblioteka definitivno prednjači. Ušli smo u sobu prepunu elektronskih uređaja koji su spas za očuvanje retkih knjiga i publikacija, a za običnog korisnika otvaraju velika vrata fondu.

Neobični skeneri posebnog kvaliteta koji nimalo ne podsećaju na stone skenere kakve poznajemo, već su dizajnirani tako da detaljno skeniraju stranice bez fizičkog kontakta sa njima, obavljaju samo delić ovog posla. Jer, “slikana” knjiga sama po sebi ne pomaže mnogo u savremenom načinu rada. Bitnija je klasifikacija, pretraga, što podrazumeva i mašinsko prepoznavanje teksta, dodeljivanje onoga što bismo kolokvijalno nazvali “tagovima” ili “ključnim rečima”, a stručno se kaže “metapodatak”. Tu se otvaraju i vrata veštačkoj inteligenciji, koja je korak dalje u odnosu na mašinsko učenje.

Jednom rečju, zahvaljujući, na primer, projektu “Pretraživa digitalna biblioteka”, možete ukucati ključnu reč i pretraživati materijal koji seže i vek i po u prošlost. Probajte sa svojim prezimenom, naročito ako je retko - možda ćete pronaći objavu o vašem pretku u nekom službenom listu, zahvalnicu dobrovoljnim davaocima krvi, oglas, članak…

Ova ustanova nije samo značajna za čuvanje i čitanje knjiga, već je i prostor za promociju umetnosti, zahvaljujući reprezentativnoj galeriji na prvom spratu.

“Biblioteka je danas savremena ustanova, koja sadrži i staro, tradicionalno, dakle kulturnu i naučnu baštinu, ali je, takođe, okrenuta i svim savremenim procesima koji su važni za današnji naučni i nastavni rad, pre svega kroz digitalne sisteme, elektronski katalog, digitalni repozitorijum i, naravno, procese digitalizacije. Biblioteka se aktivno uključuje u sve projekte koji su potrebni jednoj savremenoj biblioteci u projektima digitalizacije, sada pomalo i veštačke inteligencije i mašinskog učenja”, kazala je dr Dragana Stolić.

Ono što se ne menja je osnovna funkcija.

“Biblioteka je započela rad kao savremena institucija za to vreme, okrenuta univerzitetu, nauci, kulturi, studentima. Ona je to i danas”, zaključuje naša sagovornica.

(Telegraf.rs)