Ukrajinka "upala" u beogradski stan, pa razotkrila život porodice s Banjice! Evo šta se zapravo dogodilo

Plavo stepenište zgrade na Banjici postalo je pravi umetnički detalj koji je pevačica Luna (Kristina Gerasimova) iskoristila u svojoj pesmi Naočare boje višnje.

Veći deo spota odigrava se u prepoznatljivom socijalističkom bloku na Banjici, a osim između zgrada i u prolazima, pevačica je sedela i na terasi, koja je uređena kao privatna baštica – privilegija koju imaju samo pojedini stanari ovih zgrada u prizemlju.

Preporučujemo

Ipak, najveći deo pesme odvija se u jednom tipičnom srpskom stanu, u okruženju tipične srpske porodice, kao i u zajedničkim prostorijama penzionera.

Jedan deo spota snimljen je i na Novom Beogradu.

Ipak, Lunu niko "ne vidi". Ona pleše, približavajući se ljudima, koji su u svojoj letargičnoj rutini.

Iako je nama jasno da je ovo Beograd, za strance je ovo neutralan prikaz tipičnog modernističkog kompleksa Istočne Evrope i nema nikakvo jasno obeležje srpskog.

Luna je poreklom iz Kijeva, živi i radi u Barseloni, a ova lepa pesma otpevana je na ruskom jeziku.

Ovo je prevod:

Naočare boje višnje, a u njima si i ti boje višnje. A ja gledam i po glavi mi se vrzmaju moji snovi. U oblacima boje višnje lete i lebde. Tihi vodopad nada ljubavi boje višnje.

Veče boje višnje, naš zalazak sunca boje višnje.

Odsjaj jeseni boje višnje odbio se od lišća.

U oblacima boje višnje lete i lebde.

Tihi vodopad nada ljubavi boje višnje.

Sve boji u nijansu višnje.

A lišće višnje, kao i sve, ponovo će uvenuti.

A nama dvoma ostaje samo...

Sve boji u nijansu višnje.

A lišće višnje, kao i sve, ponovo će uvenuti. A nama dvoma ostaje samo da letimo...

Dozvoli mi da još malo ne skidam naočare boje višnje.

Dozvoli da se još malo šetam.

Dozvoli mi da još malo ne skidam naočare boje višnje.

Dozvoli da se još malo šetam, do jeseni.

Još malo da ne skidam naočare boje višnje.

Dozvoli da se još malo šetam.

Dozvoli mi da još malo ne skidam naočare boje višnje.

Dozvoli da se još malo šetam, do jeseni.

Miris višnje, drveće spava dubokim snom.

A ja neću plakati i vratiću mu se nazad.

U oblacima boje višnje lete i lebde.

Tihi vodopad nada ljubavi boje višnje.

Tihi vodopad...

Dozvoli mi da još malo ne skidam naočare boje višnje.

Dozvoli da se još malo šetam.

Dozvoli mi da još malo ne skidam naočare boje višnje.

Dozvoli da se još malo šetam, do jeseni.

(Telegraf.rs)