Izidor Papo, ime koje odzvanja u srcima: U Jevrejskom kulturnom centru održan veliki komemorativni događaj

"Ja najviše volim seljake. Nema intervencija, nema telefona, nema nikakvih poziva, i kad se svrši operacija i pacijent ode kući, on kaže: 'Hvala ti, đenerale, Bog ti dao zdravlje!", govorio je ljudina Izidor Papo.

Bio je čovek koji nije gubio vreme, ali je znao da zastane kada treba i da pruži pravu reč: prijateljima, kolegama, pacijentima, državnim zvaničnicima... Sa Josipom Brozom bio je prijatelj, a u borbama tokom Drugog svetskog rata prvi na zadatku kad je trebalo spasavati ranjenike.

Preporučujemo

Komemoracija kakvu Izidor Papo zaslužuje održana je juče u prepunoj sali Jevrejskog kulturnog centra. Nakon kratkog filma koji je režirao Mento Mentović, a montirao Vladan Milojević, kao i predstavljanja fascinantne biografije Izidora Pape, srpskog Jevrejina poreklom iz Bosne i Hercegovine, govorili su istoričar i filolog Vidan Bogdanović, pukovnik prof. dr. Nebojša Marić, načelnik grupe hirurških klinika VMA i vanredni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta odbrane na Katedri za hirurške nauke, Davor Salom, član Jevrejske opštine Beograd i aktivista društva Hevra kadiša, kao i Aron Fuks, predsednik Jevrejske opštine Beograd. Panel razgovor moderirala Dragana Stojanović iz organizacije Haver Srbija.

Pukovnik prof. dr Nebojša Marić

Dr Marić istakao je koliko je dr Papo bio važan na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu.

"To je biografija koju je teško prepričati. Postavio je moderne postulate hirurgije, uveo nove procedure, trudio se da svojim radom uvek promoviše mlade, da prenosi znanja koja je donosio iz inostranstva i ono što je imao prilike da vidi. Dakle, nije se bavio samo hirurškim radom. Bio je ljudina i svakome je želeo da pomogne. Njegova dela i mnoga kucajuća srca i danas su živa", kazao je dr Marić.

Dr Papo je uradio na desetine hiljada operacija, a hirurgiju srca uveo je među moderne hirurške discipline.

Istoričar i filolog Vidan Bogdanović, Foto: Mateja Beljan

Istoričar Bogdanović je istakao da se Papino ime u njihovoj kući spominjalo s velikim poštovanjem zbog bliskosti koju su imali s velikim lekarom.

"Do pre nekih deset godina svi ti ljudi koji su bili deo tog vremena na neki način pali su u zaborav, ali oni sada dobijaju priznanje. Posebno me raduje što je dr Izidor Papo prošao test istorije i što je u potpunosti zaslužio da govorimo o njemu", kazao je Bogdanović.

Koliko je Papo bio dobar lekar još pre rata svedoči činjenica da je bio zaposlen u sarajevskoj bolnici u trenutku kada su za jugoslovenske Jevreje već uvođena ograničenja prava na obrazovanje i zapošljavanje, podsetio je Bogdanović.

Papo je postao značajan lekar Narodnooslobodilačke borbe kao deo hirurške ekipe štaba NOB-a.

"Dr Izidor Papo pred članovima Vrhovnog štaba i pred Josipom Brozom Titom izvodi desetine operacija", dodao je Bogdanović.

Davor Salom, Foto: Mateja Beljan

"Odlučili smo da povodom 30 godina od njegove smrti organizujemo zvaničnu posetu groblju, da mu odamo počast i da napravimo veče u kojem ćemo govoriti o njemu", kazao je Davor Salom, koji je bio jedan od inicijatora obeležavanja tridesetogodišnjice smrti dr Izidora Pape.

Salom je prikupljao kontakte i povezivao sve institucije kako bi komemoracija, film i diskusija bili na ovako visokom nivou.

"Ne želim da govorim o njemu kao hirurgu, želim da govorim o njemu kao o čoveku, posebnom čoveku, koji je doživeo jednu od najvećih tragedija (ustaše su ubile na desetine članova njegove porodice). Nakon te tragedije uzdigao se i pokrenuo se u životu i karijeri. Dr Papo je nastavio da svoj život tokom rata i posle rata posvećuje drugima, da pomaže i da spasava", kazao je Salom.

Aron Fuks, predsednik Jevrejske opštine Beograd, Foto: Mateja Beljan

"Neverovatno je da čovek iz tako male zajednice postane načelnik na VMA i ostvari sve te karijerne uspehe", kazao je dr Aron Fuks, želeći da istakne da je Holokaust u Jugoslaviji preživelo jako malo ljudi jevrejskog porekla, svega 11.000–12.000, a da je gotovo polovina njih ubrzo nakon rata napustila naše područje.

Fuks je kazao da je Izidor Papo pokazao svoju veliku hrabrost još na studijama u Zagrebu, u nezgodno vreme kada je u ovom delu tadašnje Jugoslavije rastao ustaški pokret.

I Fuks ističe porodično prijateljstvo s dr Papom – njegov deda je bio ornitolog, što je bila strast koja ga je povezivala s Papom.

Pored govornika, mogle su se čuti i ispovesti pacijenata, a svoja sećanja odlučili su da podele i prisutni na tribini.

Organizatori ove manifestacije su organizacija Haver Srbija i Jevrejska opština Beograd.

Izidor Papo bio je posle rata jedan od najslavnijih jugoslovenskih kardiohirurga, ne zbog svog prijateljstva s Titom, ne zbog svojih zasluga u NOB-u, već zbog svojih ruku koje su izvele hiljade operacija na otvorenom srcu! Bio je jedan od prvih kardiohirurga koji se specijalizovao najpre u SSSR-u, potom u SAD-u. Proslavila ga je operacija rekonstrukcije jednjaka, koju je usavršio i tako spasao mnogo života. Ali srce, najosetljiviji i najdragoceniji organ u telu i simbol života koji hirurzi dugo u istoriji nisu smeli ni da taknu, bilo je Papina specijalnost.

Dragana Stojanović, Foto: Mateja Beljan

Glavni hirurg JNA, akademik SANU, čovek čije je izgovoreno ime na VMA imalo i danas ima posebnu težinu, okupio je poznanike, prijatelje i građane da ga se sete na tridesetu godišnjicu njegove smrti. Prošle nedelje sećanje je obeleženo i na njegovom počivalištu na Sefardskom jevrejskom groblju u Beogradu.

(Telegraf.rs)