"Beograd na vodi" je ostvarenje vekovnog sna

U jeku priprema za realizaciju projekata koje je najavio Privremeni organ grada Beograda, kao što su izgradnja metroa, podzemnih garaža, rekonstrukcija Trga Slavija i projekta "Beograd na vodi“, često se pominje učešće Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.

Preporučujemo

Upravo to je bio povod za razgovor sa Nelom Mićović, dipl. arheologom, vršiocem dužnosti direktora Zavoda, koju je na tu funkciju 9. decembra 2013. godine imenovao Privremeni organ grada Beograda.

Na samom početku, s obzirom da je to bio i povod za razgovor, možete li nam reći kakva je uloga Zavoda u projektu „Beograd na vodi“, koji će biti značajan za Beograd i Srbiju?

Ideja o širenju grada prema Savi razmatrana je još daleke 1898.godine od strane Komisije za utvrđivanje granice varoši Beograda, a u cilju podsticanja trgovine, što je značilo i formalni ulazak Prisavlja u gradski reon.

Do početka Prvog svetskog rata deo grada uz Savu i Karađorđevu ulicu je urbanistički formiran, regulisane su njegove ulice, izvršena je parcelacija, počela je izgradnja pristaništa i keja, ali i drugih značajnih objekata (Beogradska zadruga, Hotel Bristol, niz stambeno-poslovnih objekata).

Ideja spuštanja grada ka Savi iskazivana je kasnije u svim generalnim planovima Beograda i kroz razne projekte i studije, kao što su „Središte kulture III milenijum, „Europolis“ i druge. Međutim, do danas nijedna od pomenutih ideja nije realizovana, pa projekat „Beograd na vodi“, čija realizacija uskoro počinje, time dobija istorijski značaj i za Beograd i za Srbiju.

Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda je u saradnji sa Privremenim organom grada Beograda uključen u projekat „Beograd na vodi“ još od polovine decembra 2013.godine. Uloga Zavoda u ovom Projektu je definisana Zakonom o kulturnim dobrima i odnosi se ne samo na izdavanje uslova i saglasnosti, već i na konzervatorski nadzor tokom izvođenja radova.

Posebno zahtevan je objekat Beogradske zadruge, za koju je Zavod izradio projekat restauracije fasada i kupole. Beogradska zadruga će napokon, posle decenija neulaganja u njenu obnovu, konačno zasijati u punom sjaju.

Na ovom prostoru nalazi se Vučina kuća na Savi, Železnička stanica, zgrada Pošte, Hotel Bristol, Fabrika hartije Milana Vape i ceo prostor uživa status prethodne zaštite, pa će Zavod biti učesnik u projektu „Beograd na vodi“ sve vreme realizacije Projekta.

Nela Mićović ističe da je Zavod prošle godine, nakon 53 godine postojanja, stekao status ustanove kulture od nacionalnog značaja.

Beograd spada u red najstarijih gradova Evrope, sa istorijom dugom preko dva milenijuma. Ostaci materijalne kulture, od dolaska Rimljana na ove prostore pa do danas, pokazuju slojevitost i kontinuitet u nastanku i razvoju našeg grada, ali i kompleksnost njegovog istorijskog nasleđa.

O tom nasleđu, Zavod, u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima, brine, i kao stručna služba, i kao servis građana - naglašava Mićovićeva.

Vi ste i pre postavljenja na dužnost v.d.direktora radili u Zavodu. Iako je period od 2 meseca kratak da bi se donosili zaključci, da li Vam iskustvo koje imate u službi zaštite olakšava obavljanje posla?

Naravno da dvanaest godina iskustva u Zavodu, rad na značajnim projektima i učešće u mnogim programima, puno znači za rukovođenje institucijom, koje sa sobom nosi veliku odgovornost i prema kulturnim dobrima i prema generacijama stručnjaka koji su radili u Zavodu, i prema građanima.

Poznavanje procesa rada i svih segmenata delatnosti Zavoda, od istraživanja do utvrđivanja kulturnih dobara, učešće u prezentaciji kulturnih dobara i saradnja sa institucijama i pojedincima, sve je to važni preduslovi za dobro upravljanje kućom.

Šta je to sa čim ste se prvo suočili na početku svog mandata?

Nedostatak novca je oduvek bolna stavka u radu ustanova kulture. Nedostatak sredstava povlači za sobom nemogućnost ulaganja u spomenike kulture, nemogućnost zapošljavanja stručnjaka, izostanak stimulacije za ionako nedovoljan broj zaposlenih u Zavodu.

Ipak, kada se još na osnovnim studijama opredelite da budete arheolog, etnolog, istoričar umetnosti ili arhitekta koji želi da se bavi zaštitom nepokretnih kulturnih dobara, vas karakteriše entuzijazam, kreativnost i sloboda da mislite i da stvarate.

To su osobine koje poseduju stručni saradnici Zavoda, i kada na to dodate iskustvo u radu i ljubav prema kulturnom nasleđu Beograda, onda nedostatak novca za ulaganje u kulturu bude u drugom planu.

Da li je u tako kratkom periodu, od decembra do danas, bilo moguće napraviti neku promenu?

Računajući na te kvalitete svojih saradnika i najpre na njihovu podršku, uvela sam neke novine u našem radu. Stručnim saradnicima koji rade u Zavodu omogućena je edukacija u okviru raznih programa koji imaju za cilj izradu projekata kojima se može konkurisati za dobijanje finansijskih sredstava iz drugih fondova (fondovi Evropske unije, na primer).

Osim stručnih saradnika Zavoda, planiramo da, u skladu sa zakonom, uskoro angažujemo i volontere, kojima će rad na našim projektima biti važna referenca za dalji profesionalni angažman.

U nedostatku finansijskih sredstava koja bi se ulagala u obnovu, konzervaciju i revitalizaciju spomenika kulture, razmotrićemo mogućnost da u narednom periodu, takođe u skladu sa zakonskim odredbama, pokrenemo akciju privatnog donatorstva za obnovu spomenika kulture.

Mislim da smo napravili ozbiljan zaokret u politici kuće i imidžu koji Zavod ima. Moj cilj je da javnosti predočim da Zavod nije retrogradna institucija koja sprečava razvoj grada i onemogućava pojedincu i instituciji da reši svoj egzistencijalni problem ili unapredi svoj prostor.

Naprotiv, Zavod je ustanova koja je, kao što sam već rekla, pored toga što je stručna služba, takođe i servis građana kojima je na usluzi, spreman da se iznađu najbolja rešenja za dobrobit i građana i kulturnih dobara.

Na početku mandata sam svojim saradnicima dala mogućnost inicijative i to je odmah urodilo plodom. Usvojeni su svi predlozi koje su stručni saradnici dali, te smo razmotrili mogućnost smanjenja nadoknada za usluge koje Zavod pruža tzv. trećim licima i doneli novi cenovnik usluga.

Time smo izašli u susret građanima, vlasnicima i korisnicima kulturnih dobara. Skratili smo vremenski rok u kojem izdajemo uslove, saglasnosti i odgovore na upite građana i institucija. Takođe, utvrđene su tri kategorije za postavljanje letnjih bašti pa se prema njihovoj površini utvrđuje i cena koju vlasnici treba da plate za saglasnost koju izdaje Zavod.

Ranije to nije bio slučaj. Time smo maksimalno izašli u susret vlasnicima ugostiteljskih objekata jer nije isto postaviti letnju baštu na 5 ili na 50m2. Smatram da Zavod time podstiče rad malih privatnika jer će tako plaćati manju "taksu" a više uštedeti i zaraditi.

Otvorili smo vrata naše kuće koja su dugo bila zatvorena za javnost. Već dva meseca imamo saradnju sa srednjim školama u kojima naši istoričari umetnosti drže predavanja o spomenicima kulture. Jedno takvo predavanje održano je i u domu za stare „Karaburma“.

Uskoro počinjemo seriju predavanja osnovcima i razne kreativne radionice koje prate predavanja na temu očuvanja etnološkog kulturnog nasleđa Beograda.

Posebno moram da istaknem da je Zavod bio suorganizator izložbe „Skriveno blago Doma Jevrema Grujića“ koja je rezultat dobre saradnje vlasnika kulturnog dobra, Ministarstva odbrane, Centralnog instituta za konzervaciju i Zavoda.

Iz ovoga što ste rekli, stiče se utisak da Zavod zaista ima puno posla, a da je on raznovrsan i podrazumeva različite aktivnosti na zaštiti i uočuvanju kulturnih dobara. Da li imate dovoljan broj zaposlenih u Zavodu za toliko posla?

Ne samo da je posao raznovrsan, već je i obiman i zahtevan. Kulturno nasleđe na području čini sve što je svedočanstvo minulih epoha, što ima kulturno istorijski značaj i od značaja je za razumevanje prošlosti.

Na području grada Beograda, na 17 gradskih opština, utvrđeno je 411 nepokretnih kulturnih dobara, od toga je 11 od izuzetnog, a 46 od velikog značaja za Republiku Srbiju. Ta dobra su objekti gradske arhitekture, objekti sakralne arhitekture, javni spomenici i spomen obeležja, celine, arheološka nalazišta i narodno graditeljstvo.

O svim fondovima brine 56 zaposlenih u Zavodu, a pored toga rade i na poslovima vezanim za realizaciju plana i programa, izdavanju konzervatorskih uslova i saglasnosti. Jasno je da to nije dovoljan broj i da su trenutno zaposleni u Zavodu maksimalno angažovani.

U tim uslovima, ja računam pre svega na razumevanje i dobru saradnju sa Privremenim organom grada.

Na svu sreću, u njemu su ljudi kojima rad Zavoda nije nepoznat i koji znaju koliko je Zavod važan činilac za prosperitet Beograda. Privremeni organ i njegov predsednik, gospodin Siniša Mali, ulažu velike napore da i u ovim uslovima, kultura ne bude u zapećku, kako se često dešavalo u prethodnom periodu.

(Telegraf.rs)