• 7

Ako imate 10.000 evra, a ne znate u koji biznis da ih uložite, ovo su saveti stručnjaka kako da zaradite

Početni kapital za dobar „mikro-biznis“ moguće je dobiti i od raznih institucija i agencija...

  • 7

Poljoprivreda, zanati, IT sektor, otvaranje kafića, proizvodnja...kada dođemo do nekog novca i počnemo da razmišljamo u šta da ga uložimo, ideje same počnu da naviru, a sa njima i sumnje da li je taj biznis dovoljno isplativ i tražen ili će pare biti uludo bačene.

Preduzetnici, kao i mala i srednja preduzeća, u Ministarstvu privrede mogu da konkurišu za tri programa kroz koje se deli 1,7 milijardi dinara bespovratno.

U odnosu na prošlu godinu procedura je pojednostavljena, a komisija za dodelu bespovratnih sredstava se sastaje jednom nedeljno.

Početni kapital za dobar „mikro-biznis“ moguće je dobiti i od raznih institucija i agencija i iz inostranstva, ali i „venture capital“ fondova.

Pitali smo ljude stručne u svojim poslovima, konsultante, brokere, ekonomiste...u šta bi sada uložili 10.000 evra i evo šta su nam preporučili:

Dragoljub Rajić, Printskrin/Youtube/Tamara Djuric - Nas gost

DRAGOLJUB RAJIĆ, Mreža za poslovnu podršku

Malo je to novca za neko ozbiljno ulaganje. Ta suma jedino može da pomogne nekome ko ima zanat u rukama ili nekome ko poseduje primenjena znanja. Taj bi mogao da naprvai neku malu radionicu ili da kupi opremu za vršenje usluga.

Ko ima zemlju može da uloži u zasad oraha, lekovitog ili začinskog bilja, da napravi mali plastenik, pa da to posle dalje razvija. Možda još dolazi u obzir pokretanje malog frizerskog salona, ali samo nekog sa najjeftinijom opremom.

Andreja Pavlović, Foto: Marko Jovanović

ANDREJA PAVLOVIĆ, Izvršni direktor Nordijske poslovne alijanse

U današnje vreme, ne samo u Srbiji, nego u skoro svim zemljama sveta, najisplativije je ulagati u IT sektor. To je oblast koja i sa malo ulaganja može da donese dobar profit.

Znamo da se često priča da Srbiji fale IT stručnjaci, što znači da u ovom sektoru postoji i prostor za rast i napredovanje. Naravno, nismo svi IT stručnjaci, ali za one koji mogu da se snađu u tom sektoru, preporučujem da novac ulože u njega.

Nebojša Atanacković, Foto: Tanjug/Marko Đoković

NEBOJŠA ATANACKOVIĆ, Unija poslodavaca

Postoje određeni podsticaji države koji su danas bolji nego što su bili ranije i kreditni odnos je bolji, pa je možda dobro vreme da se krene u neke investicije. Potrebno je da se čovek bavi nečim što zna, ili još bolje nečim što voli. Onda ima mogućnosti da u tome i uspe.

Trebalo bi gledati šta je to intersantno za budućnost - a danas su to najrazličitije forme IT sektora. Ono drugo što bi kod nas moglo da ima prođu, to su razni zanati, mogućnosti pružanja usluga građanima.

To je ono što nam nedostaje, jer naš školski sistem nije bio dovoljno efikasan da ljude tim poslovima nauči - od raznih tehničara, do automehaničara, limara, vodoinstalatera. Zanatstvo u raznim oblicima. Za svakoga ima mesta, pogotovo u vreme kada umiru zanati.

Nenad Gujaničić, Foto: Medija centar Beograd

NENAD GUJANIČIĆ, broker "Monetum securities"

Kada govorimo o ulaganjima, generalno, najpre je potrebno da svaki pojedinac sagleda sopstvene sklonosti ka riziku i u skladu sa tim opredeli se za neku od nevelikog broja investicionih alternativa. Onaj ko ima nisku sklonost ka riziku, mora računati na izuzetno niske prinose u ovom momentu, pre svega zbog svetskog trenda niskih kamata. Ovde su na raspolaganju štednja u dinarima u evrima, državne dužničke hartije, novčani investicioni fondovi, kao i uplata u privatne penzione fondove.

Kada govorimo o rizičnijim vrstama ulaganja, tu se pre svega misli na akcije na domaćem i inostranom tržištu. To su veoma rizični finansijski instrumenti, pa bi trebalo da svaki ulagač prikupi barem osnovne ekonomske i finansijske informacije u vezi sa ovim ulaganjem. Investitor u akcije može zaraditi na dva načina: kroz dividendu i putem rasta cene akcija (kapitalna dobit).

Istorijski posmatrano, akcije na svetskim berzama u proseku su na godišnjem nivou donosile zaradu od desetak procenata, ali treba uvek imati u vidu da je to prosek odnosno da je bilo godina sa natprosečnim zaradama, ali da je bilo godina i sa pretrpljenim gubicima.

Milan Prostran, Foto: mc.rs

MILAN PROSTRAN, agroekonomista

Ako imate malu površinu zemlje, naunosnije bi bilo ući u neku plasteničku proizvodnju rasada ili neke aktuelne proizvodnje povrća. Danas je hektar zemlje i do 20.000 evra. U centralnoj Srbiji je 9.000 evra skroman kvalitet zemlje.

Samo pod uslovom da imate zemlju, nešto od mehanizacije i rasada pre svega, paprike, ono što se može brzo proizvesti. Ili ući u proizvodnju traženih vrsta povrća. Ili u proizvodnju meda. Tu bi mogli da kupite nešto košnica i da krenete u početnu proizvodnju.

VIDEO: Zlato je uvek bila sigurna investicija ali postoji mnogo država koje ga uopšte nemaju

(G. Avalić/g.avalic@telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Aj da pitam

    Gde gospidin i u šta ulaže, kad je široke ruke za besplatne savete?

  • A ako

    Imam samo 200 e ,sta onda ,koji biznis bibio dobar?

  • It's a me...

    I da imam 10k evra odakke mi?!

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima