
EKSPO 2027: Nasleđe koje Beograd ostavlja generacijama
Specijalizovane izložbe oduvek su bile katalizatori velikih urbanih i društvenih promena. Kroz monumentalne projekte i infrastrukturne poduhvate, mnogi gradovi su zahvaljujući upravo Ekspu zakoračili u moderno doba i trajno promenili svoj identitet na svetskoj mapi.
Jedan od najpoznatijih primera je Sevilja 1992. godine. Pod temom "Doba otkrića", Ekspo je tada privukao više od 40 miliona posetilaca i doneo infrastrukturni preporod: izgrađen je auto-put A-92, otvorena prva brza pruga do Madrida, proširen aerodrom i podignute obilaznice. Sevilja je od provincijskog grada postala međunarodna destinacija, a 1992. ostala upamćena kao "čudesna godina" za Španiju – sa Olimpijskim igrama u Barseloni i titulom evropske prestonice kulture za Madrid.

Samo šest godina kasnije, Lisabon je iskoristio Ekspo 1998. da preobrazi zapuštenu obalu Teža. Nekadašnja industrijska pustara pretvorena je u Park nacija – novu gradsku četvrt sa muzejima, parkovima, akvarijumom, stanicom Orijente i mostom Vasko da Gama, najdužim u Evropi. Ekspo je doprineo razvoju 26 gradova Portugalije i toj zemlji doneo modernizovano lice, podsticaj turizmu i infrastrukturi, ali i novu samouverenost na evropskoj sceni.
Baš kao i u Sevilji i Lisabonu, svaki Ekspo ostavljao je trajno nasleđe u vidu savremenog urbanog prostora koji i danas simbolizuje preporod.
Beograd 2027: Nasleđe u službi budućnosti
Ova ideja nasleđa nalazi se u samom središtu planiranja Ekspa 2027. Svaki objekat, površina i privremeni element osmišljeni su tako da dobiju novu funkciju i nastave život dugo posle završetka manifestacije.
Jedna od ključnih odluka odnosi se na paviljone u oblasti najboljih praksi, koji će po završetku izložbe biti rastavljeni. Njihovi modularni elementi koristiće se za izgradnju šest škola i vrtića, kao i 22 sportske sale širom Srbije. Time Ekspo postaje mnogo više od događaja – pretvara se u investiciju u obrazovanje, sport i održivu budućnost.

Tematska oblast sa Nacionalnim paviljonom, Auditorijumom i sportskim terenima biće transformisana u kulturno-obrazovni kvart. Planirano je da tu budu smešteni Muzej Ekspo 2027, Međunarodni forum igre, Centar za inovacije i kreativnost i Nacionalni centar za promociju sporta i fizičke aktivnosti. Oblast međunarodnih učesnika postaće proširen prostor Beogradskog sajma, dok će zona najboljih praksi prerasti u nove obrazovne institucije.
Zeleno nasleđe budućnosti
Nasleđe Ekspa 2027 neće se ogledati samo u novim zgradama i urbanim celinama, već i u pažljivo očuvanim prirodnim resursima. Drveće sa prostora izložbe biće presađeno u nove parkove širom Beograda, dok će kaldrma i granitne ploče naći svoju novu svrhu u popločavanju školskih dvorišta i javnih površina. Sama lokacija Ekspa projektovana je tako da očuva rezerve podzemnih voda koje obezbeđuju pijaću vodu za prestonicu.
Na taj način Beograd jasno pokazuje da Ekspo nije samo događaj, već i dugoročna investicija u održiviju budućnost grada.

Beograd posle Ekspa
Beograd se ne priprema samo da dočeka više od četiri miliona posetilaca i 120 zemalja, već i da pokaže kako jedan globalni događaj može postati oslonac dugoročnog razvoja. Nasleđe Ekspa 2027 osetiće se u školama i parkovima, u kulturnim institucijama i novim urbanim celinama, ali i u viziji Beograda kao održive i moderne prestonice budućnosti.
(Telegraf.rs/PR)
Video: Mudrijada prekinuta zbog nevremena
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Ana56
Tacno,generacijama se necemo oporaviti od ovoga sto dozivljavamo poslednjih godina!
Podelite komentar
Boža zemunac
Za Beograd Ekspo 2027, sam veoma skeptičan .
Podelite komentar
Слађана Точиловац Шаљић
Браво!
Podelite komentar