• 0

Uticaj gasnih elektrana na tržište električne energije u Srbiji

Dug put do novih elektrana na gas

  • 0

Gasne elektrane do 2018. godine posmatrane su kao zamena za termo kapacitete koje treba postepeno povlačiti, s obzirom da one proizvode 50 do 60 odsto manje ugljen-dioksida. Međutim, samo dve godine kasnije, objavljeno je da elektrane na gas u EU koje ne ispune limite za emisije neće biti tretirane kao investicije u održivi razvoj. Cilj ovih pravila je da se povećaju investicije u projekte sa niskim emisijama ugljen-dioksida, ali i da se zaustavi „greenwashing“.

Želja Brisela je da uvođenjem novih pravila osigura investicije u projekte sa niskim emisijama CO2 kako bi se postigli klimatski ciljevi EU. Evropska komisija predložila je u septembru 2020. da cilj EU bude smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 55% do 2030. u poređenju sa 1990. godinom. EU takođe želi da bude klimatski neutralna do 2050. godine. Cilj pravila je da se ograniči i „greenwashing“ koji podrazumeva da se kao zelene označavaju i investicije koje to nisu.

Tako gasne elektrane neće smeti da emituju više od 100 grama CO2 po kWh da bi bile označene kao zelena investicija kako bi bile klasifikovale kao investicije u održivi razvoj, odnosno investicije koje imaju značajan doprinos borbi protiv klimatskih promena. Međutim, čak i najefikasnije evropske elektrane na gas imaju emisije koje su tri puta veće od ovog limita.

Gasne elektrane u Srbiji

U pogledu potrošnje energenata, u Srbiji je ugalj i dalje na prvom mestu sa udelom od oko 49 odsto, sirova nafta sa 25 odsto je druga, dok je prirodni gas trećeplasirani sa 12 odsto. Razlog za to je mala domaću proizvodnja nafte i gasa, zbog čega te energente pretežno uvozi iz inostranstva, tačnije iz Rusije. U Srbiji je ranije planirano da do 2030. godine gas zauzme drugu poziciju u potrošnji. Preduslov za to je izgradnja pet novih gasnih elektrana u Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu i Subotici koje bi se nalazile na trasi u to vreme aktuelnog gasovoda Južni tok, koji je u međuvremenu otkazan. U svakom slučaju, Srbija će u srednjem roku morati da uvede zamenske kapacitete za oko 4.000 MW zastarelih kapaciteta na ugalj, a vrednost investicija procenjuje se na preko 10 milijardi dolara.

Ovde se postavlja pitanje da li je rešenja gradnja gasnih elektrana ili ulaganje u nove obnovljive izvore. Ako se posmatra širi evropski kontekst, gasne elektrane posmatrane su kao prelazno rešenje, koje bi do 2030. godine trebale ustupiti mesto solarnim i vetro elektranama. Međutim, Srbija nije odmakla u izgradnji novih gasnih elektrana, ali ni u implementaciji projekata obnovljivih izvora energije u potrebnom obimu da bi ispunila cilj za obnovljive izvore energije od 27%.

Elektroprivreda Srbije je vlasnik Panonskih termoelektrana-toplana, koje rade na prirodni gas ili mazut, snage 403 MW za proizvodnju električne energije i 505 MW (t) za proizvodnju toplotne energije.

Radovi na izgradnji nove kombinovane gasne elektrane u Srbiji, instalisane električne snage 200 MW i toplotne 121 Gcal, započeti su u martu 2019. godine. Postrojenje locirano u blizini NIS-ove rafinerije u Pančevu gradi ćerka kompanija Gazproma. Vrednost investicije je 180 miliona evra, od čega je Gazprom banka obezbedila 140 miliona evra kredita.

Ruski investitor, Gazprom Energoholding, gradnju je poverio kineskom partneru, Shanghai Electric Group, po principu „ključ u ruke“. Ugovor za isporuku gasnih turbina i generatora, vredan 40 miliona evra, dodeljen je italijanskoj kompaniji Ansaldo Energia.

Izgradnja elektrane trebalo je da bude završena u četvrtom kvartalu 2020. godine, ali je došlo da zastoja zbog ograničenje uzrokovanih pandemijom korona virusa u Srbiji i Kini. Kako je sredinom februara najavio generalni direktor Gazprom Energoholdinga Denis Fjodorov, kompanija čini sve da TE-TO Pančevo bude na mreži do sredine 2021. godine.

Parno-gasne elektrane ove snage troše približno 300 miliona kubnih metara prirodnog gasa godišnje. U TE-TO Pančevo, specifična potrošnja uslovnog goriva za proizvodnju jednog kilovat-časa iznosiće oko 213–234 grama. Emisije CO2 iz ovog postrojenja, prema Proceni uticaja na životnu sredinu, kretaće se od 263.146 do 334.795 tona godišnje, u zavisnosti od režima rada. Konačna cena električne energije koju će TE-TO Pančevo isporučivati na tržište zavisiće od nabavne cene gasa.

Ako pogledamo cene električne energije proizvedene u  gasnim elektranama u regionu, kombinovana elektrana Brazi u Rumuniji, u vlasništvu OMV Petroma, kapaciteta 860 MW, za snabdevanje domaćinstava na regulisanom tržištu u 2019. godini naplaćivala je 54,8 evra po MWh. Ova cena uzima u obzir proizvodne troškove, plus marža od 5%. Kada se pogleda cena za fjučers ugovore, elektrana Brazi je prodvala električnu energiju za isporuku u 2021. po cenama koje su se kretale od 48,6 do 54,8 evra po MWh za isti tip ugovora. Međutim, razlog za ovakve fluktuacije treba tražiti u naglom padu industrijske potrošnje, kao posledica pandemije korona virusa.

Planirano je da godišnja proizvodnja električne energije u TE-TO Pančevo iznosio oko 1.400 GWh, što je oko 4% ukupne proizvodnje električne energije u Srbiji u 2019. godini. Elektrana nije deo šema podrške i za njen rad nisu planirane subvencije, već će se proizvedena električna energija plasirati na domaće i regionalno otvoreno tržište. To znači da domaći potrošači neće plaćati eventualnu razliku u ceni električne energije proizvedene u TE-TO Pančevo i elektranama u vlasništvu EPS-a.

Prema Proceni uticaja na životnu sredinu TE-TO Pančevo, maksimalno opterećenje rafinerije iznosi 28 MW. Od toga, 18 MW se podmiruje iz EPS-a, odnosno iz Petrohemije, a 10 MW iz sopstvene energane.

S obzirom da će se nova kombinovana elektrana koristiti za snabdevanje NIS-ove rafinerije u Pančevu, dok će se ostatak prodavati na slobodnom tržištu, to znači da će na tržištu biti dostupno preko 1.200 GWh godišnje. Ove količine mogle bi biti prodate direktno kupcima ili snabdevačima, a deo električne energije plasiran na dan unapred tržištu energetske berze SEEPEX.

S druge strane, prosečna godišnja proizvodnja EPS-a u periodu od 2010. do 2020. godine iznosila je 34.896 GWh. To znači da će EPS i u narednoj deceniji zadržati dominantnu poziciju na tržištu – njegov udeo trenutno iznosi oko 97%. Međutim, zahvaljujući velikoj fleksibilnosti, gasna elektrana bi mogla imati veću ulogu na balansnom tržištu, što bi moglo dobiti na značaju sa očekivanim povećanjem doprinosa varijabilnih obnovljivih izvora.

Situacija na domaćem tržištu bi se mogla još značajnije promeniti ako Gazprom Energoholding odluči da realizuje još tri gasne elektrane kapaciteta po 200 MW, međutim, ta ideja je za sada samo u razmatranju.

(Telegraf.rs/PR)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima