Energetsku stabilnost spasile termoelektrane

Foto: Pixabay

Podatak da 15 članica Evropske unije daje veću finansijsku pomoć za fosilna goriva nego za energiju dobijenu iz obnovljivih izvora energije, kako je pokazala najnovija analiza evropskog revizorskog suda, a prenela agencija Beta, ponovo je otvorio pitanje zašto iko ima dilemu da li u Srbiji prioritet treba dati uglju kao domaćoj sirovini i fosilnom gorivu.

Jer upravo iz uglja naša zemlja dobija 70 odsto električne energije. Ili, ipak, treba nastaviti sa povećavanjem učešća zelene energije iz sunca i vetra i skupo sve to plaćati privatnim investitorima koji, dokazano, ne mogu da iz ovih izvora pokriju manjkove. Srbija je tokom prethodnih meseci bila živi svedok te nedostajuće zelene struje zbog čega je pride morala da uvozi najskuplju struju.

Ovo pitanje je utoliko zanimljivije ako se zna, kako se navodi u analizi revizorskog suda, da su se od 2008. do 2019. subvencije za energiju iz obnovljivih izvora skoro učetvorostručile, dok su subvencije za fosilna goriva ostale tokom poslednje decenije nepromenjene uprkos obavezama Evropske komisije i nekih država članica da ih postepeno ukinu.

Evropski revizorski sud upozorava i da oporezivanje energije može imati znatan uticaj na domaćinstva i dovesti do otpora prema plaćanju poreza na energiju.

Koliko su zaista bitni domaći potencijali u snabdevanju električnom energijom potvrdio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić kada je prilikom nedavnog gostovanja na televiziji naglasio da ukoliko dobijemo ultimatume da zatvaramo naše kapacitete Srbija neće imati problema sa strujom samo je potrebno da imamo veliku političku snagu da se odupremo svima sa zapada koji traže da zatvorimo termoelektrane pa da kupujemo njihovu najskuplju struju.

– Važno je drugima soliti pamet. Hoćete struju i da bude toplo i baš vas briga kako, a nećete da se koristi ugalj – kazao je prvi čovek Srbije.

Upitan kako komentariše što pojedine zemlje EU daju veće subvencije za fosilna goriva, dok pojedini lobisti u Srbiji sve čine da zabranimo dalje korišćenje uglja, pa i da zatvaramo domaće termokapacitete (za šta je bivši direktor Elektroprivrede Srbije Milorad Grčić javno prozvao resornu ministarku Zoranu Mihajlović), prof. dr Milan Radunović, viši konsultant u energetskom sistemu "Integrator" odgovara za "Politiku":

– Naglo gašenje termokapaciteta i ocena da se može obezbediti energetska sigurnost tako što ćemo se osloniti na solarne kolektore i vetrogeneratore pokazali su se pogrešnim, što je stvorilo energetsku nesigurnost većine elektroprivreda.

Odmah nakon početka krize upravo perjanice procesa dekarbonizacije na način koji je predvidela administracija EU pristupile su korekciji tog procesa. Pa je tako elektroprivreda Nemačke pošto je shvatila da joj je ugrožena sigurnost sistema odstupila od zelenih principa bez konsultacije sa ostalim državama i pokrenula rad termoelektrana.

– Energetsku stabilnost su spasile upravo termoelektrane. I nije to uradila samo Nemačka nego i druge zemlje u cilju obezbeđivanja dovoljno električne energije. Da Srbija ne treba da ima dilemu da joj je ugalj najvažniji, potvrda je i to što su u međuvremenu zemlje EU donele odluku da sačuvaju svoje termokapacitete samo iz jednog razloga da privreda i domaćinstva ne ostanu u mraku – navodi Radunović.

Dobro je, kaže, što se postepeno uvodi sistem participacije za termoproizvodnju. To znači da se određeni nivo termokapaciteta sačuva i njihovo postojanja finansira bez obzira na to da li ti kapaciteti rade ili ne. Cilj je da se određeni nivo termoproizvodnje obezbedi kao rezerva zelenoj energiji u periodu kada nema dovoljno vetra i sunca pa samim tim i zelene energije.

Upitan šta to znači za nas, naš sagovornik odgovara da pre svega treba stati sa nekritičkim stavom podrške izgradnji obnovljivih izvora. Njih ne treba graditi. Ali je potrebno sagledati koji su to termokapaciteti i koji tehnički performansi su potrebni da bi se obezbedila sigurnost rada domaćih kapaciteta. Srbiji je potrebna i hitna gradnja zamenskih kapaciteta baziranih na novim tehnologijama.

– Dalji razvoj obnovljivih izvora energije treba realizovati sa elektroprivredom. U suprotnom njen ekonomski položaj će slabiti, a jačaće interes privatnog sektora što već imamo na delu. To ne znači da smo protiv privatnog sektora. Ali jasno je da je interes privatnog kapitala profit, a ne sigurno snabdevanje i sigurnost rada sistema.

Pre svih privatnih zelenih kilovata potrebno je da Srbija ima svoje kapacitete i izgrađene elektrane "Bistricu" i "Đerdap tri" – kategoričan je prof. dr Radunović.

Podjednako je važno obezbediti da energetski sektor Srbije vodi stručan a ne navijački kadar, zaključuje on.

(Telegraf.rs/PR)