Nemam više reči da opišem svoju bol: Žena nestalog novinara na Kosovu posle 22 godine ne zna istinu

Printskrin: Youtube/kosovocentralno

- Nemam više reči da opišem svoju bol. Ali zato imam bezbroj pitanja na koja i dalje nemam odgovora - sležući ramenima govori Snežana, supruga Ranka Perenića, novinara radio Prištine kidnapovanog 21. avgusta 1998. godine sa kolegom Đurom Slavujem nedaleko od Velike Hoče, odnosno manastira Zočište.

Preporučujemo

I dok i ove godine, sa novinarskim ekipama obilazi mesto otmice svog supruga, Snežana ponavlja da je sve reči o njegovoj otmici istrošila u protekle 22 godine i da ništa novo nema da kaže.

- Ali zato bol koju osećam, podjednako je jaka kao i onog dana kada su mi javili o njihovom nestanku. Prvih dana, meseci, pa i godina, nadala sam se da će ih pronaći žive, da ih drže zarobljene, kako bi se ne znam kome i ne znam zbog čega svetili, ali vremenom, ta nada se gasila, a bol...

Bol je postajala sve jača - dodaje Snežana, koja na reči Živojina Rakočevića, novinara i publiciste sa Kosmeta, da i dalje svakog trenutka očekuje da će se Ranko možda pojaviti tamo gde je otet sa kolegom i gde su novinari postavili spomen-ploču, povija glavu, kako bi sakrila jecaj.

Snežana Perenić Printskrin: Youtube/Kosovocentralno

- Samo su radili svoj posao. Moj suprug i Đuro su krenuli u manastir Zočište da urade reportažu o kidnapovanim monasima, koji su posredstvom međunarodnog Crvenog krsta oslobođeni i vraćeni u manastir, a oni su kidnapovani - sada već ne skrivajući suze dodaje Snežana, majka dvojice, sada odraslih sinova, koja je nastojala da bol sve protekle godine sakrije i prikrije od njih, pišu Novosti.

Svesna da je preuzela ulogu oba roditelja, Snežana nikada, kaže, nije posustajala u borbi da sazna istinu o otetom suprugu. Informacije koje je dobijala bile su jako šture i neproverene.

Čak su i predstavnici Međunarodne zajednice po dolasku na Kosmet 1999. davali oprečne informacije o otmici novinarske ekipe, a istraga koja je otvorena, na insistiranje članova porodica, nikada nije sprovedena, već je zatvorena 2010. godine.

- Iako su, sasvim sam sigurna, mnogi iz Međunarodne zajednice znali šta se dogodilo sa mojim suprugom i Đurom Slavujem, nikada nam nisu to saopštili, mada sam i danas sigurna da su prvih nekoliko godina od otmice držani u životu.

Oslobodilačka vojska Kosova / Foto: Profimedia/AFP

Verujem da su i oni bili u nekom od tzv. pokretnih logora tzv. UČK, koji su tih dana na području opštine Orahovac učestvovali u kidnapovanjima i ubistvima srpskih civila - zaključuje Snežana, koja se ipak nada da će, ma koliko bolno i teško to bilo, saznati šta se dogodilo sa njenim Rankom.

To joj, veli, duguju Bog i sudbina, ali pre svega pravosudni organi na KiM, koji bi posle više od dve decenije boravka u južnoj srpskoj pokrajini trebalo da pokažu razloge svog prisustva na području južne srpske pokrajine.

OBIŠLA RODNU KUĆU

Snežana, koja je sa dvojicom sinova izbegla sa Kosmeta 1999. godine, iako svake godine dolazi u Zočište na dan otmice svog supruga, ove godine je prvi put posle 22 godine obišla rodnu kuću u mestu između Gračanice i Lipljana.

Susret sa rođacima bio je više nego dirljiv, a Snežana kaže da je tog dana doživela dvostruki stres, jer su joj emocije bile jače nego ikada.

POGREŠILI PUT KA MANASTIRU?

Osim automobila "zastave", koji je pronađen na mestu odakle se gubi svaki trag ekipi iz Radio Prištine, malo je informacija o otmici Ranka Perenića i Đura Slavuja.

(Telegraf.rs)