• 7

Mladi naučnik Radak o sećanju na "Petnicu": Perfidno smo bili uvučeni u mračni krug iza paravana

Podelio uspomene iz 2003. godine

  • 7
Vladislav Radak

Printskrin: Youtube/TEDx NoviSad

Povodom slučaja navodnog seksualnog zlostavljanja u Istraživačkoj stanici "Petnica" obratio se mladi pisac i matematičar Vladislav Radak.

Njegovu objavu prenosimo u celosti:

- Scena koja se odigrala te davne 2003. godine, uz produžene senke koje se vuku po livadama iznad Valjeva, sa sobom nosi miris leta, solidnih obroka iz petničke menze, ali, iz nekog skoro nepoznatog razloga, i miris užasa ili napetih horor scena iz bioskopa, koje svoju najavu imaju u vidu gotovo neugodno idiličnih prizora koji prethode stravi. Tako sam ja, petnaestogodišnjak, nezreo polaznik, ali pun sebe, đak Matematičke gimnazije, video postavku za scenu koja će se odigrati samo nekoliko trenutaka kasnije, i koja je i dalje ostala živa u sećanju, skoro dve decenije nakon toga.

Petnaest minuta, koji su imali težinu višesatnog bdenja, trajalo je osluškivanje tišine idiličnog kampusa Istraživačke stanice Petnica, koja je bezmalo bila najveća želja svakog srednjoškolca u Srbiji i šire, a uspeh u istoj poređen je sa uspehom na najvećim sportskim smotrama. Razlog moje naivne straže ispred posebnog prozora na kampusu nikom ko je bio polaznik Petnice ne bi bio iznenađujući, ali će tek gotovo dvadeset godina kasnije dobiti pažnju društva, koja je mnogo ranije bila preko potrebna.

Samo desetak sati pre nego što ću zauzeti stražarsko mesto, po prvi put u životu sam bio svedok poveravanja žrtve seksualnog uznemiravanja. Moja dobra prijateljica, takođe maloletni polaznik, u strahu mi je rekla da je izvesni vođa seminara, u Petnici poznat kao vrstan intelektualac, poznavalac nauke i čovek koji se pita za sve značajne publikacije (od kojih zavisi uspeh polaznika) na jedan vrlo neprijatan način pitao da li može da je fotografiše, posle jednog neformalnog druženja. Drugarica mi se poverila da je prvi put na fotografisanje, posle njegovog ubeđivanja da se radi o visokoj umetnosti, pristala, ali da se plaši da se neće na tome završiti. I ona i ja smo sada znali da su priče koje su godinama kolale Petnicom – tačne. Sada je ponovo morala da ide na konsultacije i njen strah je bio više nego opravdan. U slučaju da ona vrisne unapred dogovorenu lozinku, ja, autor ovih redova, bih sa svojih 15 godina i tri puta više kilograma, bio zadužen da uletim u kancelariju jednog od autoritativnijih ljudi u Petnici i glumim ljubomornog dečka.

Ništa od toga se nije dogodilo. Moja mlada prijateljica je izašla, kako se meni činilo, jedan milenijum kasnije, ponosno mi saopštivši da se oduprla ubeđivanjima i da je uspela da nagovori napasnika sa foto-aparatom da prethodno snimljene fotografije izbriše. Tada, u naivnosti naše mladosti, nismo mogli da pretpostavimo da desetine drugih devojaka nisu bile te sreće.

Mnogo godina kasnije, kada je većina polaznika iz tog vremena, koji uglavnom zarađuju za hleb kao naučnici diljem belog sveta, pročitala potresna, hrabra i iskrena svedočenja o zlostavljanjima izvesnog učitelja glume, svi smo znali da je samo pitanje dana kada će žrtve foto-aparata ozloglašenog S. iz Petnice istupiti javno.

Mnogi od nas nisu znali da su te žrtve istupale javno godinama.

I da ih niko nije saslušao ozbiljno.

U brzim i sporadičnim prepiskama sa mojim kolegama iz grupe "Nauka u Srbiji", makar onih koji su bili stalni polaznici, ali i saradnici u Petnici, došli smo do sledećeg zaključka: za seksualno uznemiravanje i fotografisanje maloletnih i tek punoletnih lica u ovoj naučnoj stanici znalo se maltene od prvog klika ozloglašenim foto-aparatom. Nažalost, kao i u većini slučajeva, institucija, reputacija predatora i autoritet stajali su kao nepremostiva prepreka za uzbunjivače, dozvolivši time da predator, kao i u mnogim sličnim situacijama, bude zaštićen od bilo kakvih sankcija organizacije ili tužilaštva.

Kao što Jovana Gligorijević sjajno navodi u svom tekstu, institucije pribegavaju pogrešnim metodama za rešavanje ovakvih vrsta seksualnog uznemiravanja: okretanje glave, umanjivanje razmera samog zlostavljanja ili dovođenje u pitanje validnosti izjava žrtava. Mi kao naučnici koji širom sveta predstavljaju Srbiju, ali i Petnicu, u kojoj smo napravili prve, ali krucijalne istraživačke korake, želimo da ukažemo na to da stojimo iza izjava žrtava jer smo i sami svedoci dešavanja koja su opisana u potresnom tekstu Jovane Gligorijević.

Takođe želimo da ukažemo na to da je, posle svih afera koje su iznesene u javnost u poslednjih nekoliko godina, jasno da je u pitanju sistemski problem, u kom je bolan period priznanja, kroz koji svi moramo da prođemo, preko potreban, ali ne i dovoljan uslov da se društvo transformiše u jednu zdraviju okolinu, u kojoj će mladi naučnici, umetnici, sportisti, ali i svi ostali moći da žive bez straha od seksualnog uznemiravanja, seksualnih predatora i seksualne eksploatacije.

Sigurni smo da slučaj u Petnici nije jedinstven, već da predstavlja samo vrh ledenog brega. Seksualni predatori su ustaljeni ne samo u našem društvu, već su se izborili za mnoge ugledne pozicije svuda u svetu. Od fizioterapeuta u gimnastičarskom klubu, preko žirija u takmičenjima mladih talenata, do uglednih profesora i naučnika. Samo udruženim delovanjem institucija, roditelja, nastavnika, u kombinaciji sa hitnim uvođenjem seksualnog obrazovanja, koje bi za cilj imalo prevenciju, prepoznavanje i prijavljivanje manipulativnog delovanja, možemo da napravimo korak u napred ka isceljenju društva koje je vekovima okretalo glavu od ovakvih problema.

Potrebna nam je kooperacija dečaka i devojčica, drugova i drugarica, trenera i nastavnika, direktora sportskih udruženja i šefova katedri, potrebna nam je pomoć lekara i psihologa, političara, roditelja i baka i deka. Potrebna nam je reforma institucija, ali najpre nedvosmislena odgovornost ljudi koji su bili na vodećim pozicijama kada su naši prijatelji, kolege i saradnici bili seksualno uznemiravani ili zlostavljani.

Ali, pre svega, potrebno je da saslušamo žrtve. I da ohrabrimo hiljade njih koje nisu javno istupile da mogu da nam veruju.

Našli smo se utučeni, ali ne i iznenađeni mnogim porukama kajanja uglednih profesora i naučnika koji su svoje đake i pulene slali u Petnicu, ne znajući da ih potencijalno šalju u grotlo pakla. Kao ljudi koji veruju u naučni proces, sigurni smo da saznanje javnosti za ovaj decenijama dug skandal i bolna transformacija koja mora da usledi može samo da doprinese učvršćenju reputacije Petnice. Desetine hiljada polaznika nosi isključivo lepa sećanja iz ove obrazovne institucije i mnogi od njih su postali vrsni naučnici na koje smo danas svi ponosni. Sigurni smo da trenutna uprava Petnice neće više okretati glavu, već da će dati prostora žrtvama da iznesu svoja svedočenja i tužilaštvu da prikupi dokaze. Sigurni smo da će u budućnosti Petnica imati jasne mere prijavljivanja, procesuiranja i delovanja protiv seksualnog ili bilo kod drugog vida uzemiravanja. Ove bitne promene u našem društvu nemaju alternativu i potrebno je bezuslovno delovanje svih nas kako bismo sačuvali, ne samo Petnicu, već i poklekle obrazovne institucije, sportska udruženja, lokalno foklorno udruženje ili baletsku školu.

Stotine svetskih naučnika, baš kao i potpisnik ovih redova, sa nestrpljenjem očekuju novi poziv da na narednom petničkom seminaru otkriju tajne nauke hiljadama bistrih mladih glava, koje su, pre svega, željne znanja, druženja i zvezdanog petničkog neba.

To nebo je sada zagađeno i samo mi ga možemo očistiti. Zajedno - zaključio je Radak u svojoj objavi.

"Nalazio sam se tu kada se to dešavalo"

Radak se istim povodom obratio danas na Tanjug TV gde je prokomentarisao ceo slučaj.

- Nalazio sam se tu kada se to dešavalo. Nama iz ugla tinejdžera je to bila javna tajna i nešto čega se trebalo kloniti. Kao mladi ljudi sami smo razvili modele borbe i nismo bili svesni da je društvo bilo odgovorno za to da do toga ne dođe. Tada sam imao 15 godina. Iz ovog ugla je vrlo nezgodno sa sigurnošću govoriti kako su tekle diskusije. Mi smo to shvatali tada vrlo neozbiljno, bili smo mladi, tinejdžeri. ISP je jedna sjajna institucija koja je imala sjajan ugled i pruštila sjajna iskustva za 99 odsto polaznika. Međutim, taj 0,1 odsto je nešto o čemu sada pričamo - kazao je Radak, prenosi Blic.

On je napomenuo i da u ovakve radnje treba da budu uključeni i roditelji, psiholozi i pedagozi kako bi se prvenstveno sprečili ovakvi slučajevi, a onda se preveniralo i njihovo zataškavanje.

- Tekst iz "Vremena" mi je osvežio sećanje na incidente koji su se ranije desili. Moja majka se setila da sam tada pričao da je bilo određenih incidenata, poput toga da sam glumio dečka mojoj drugarici. Moji roditelji to tada nisu shvatili ozbiljno. Moramo svi da budemo uključeni. Pre svega roditelji, potom i predagozi i psiholozi, kako bismo sprečili da institucije to i dalje kriju. Moja drugarica je otresla sve to sa ramena kao da se ništa nije desilo i nastavili smo da živimo svoj život - objasnio je pisac.

Radak je objasnio da i da je u Petnici tada postajo, prema njegovim rečima, "ekskluzivni klub" u kom su i maloletnici konzumirali alkohol.

- Tek pre nekoliko dana sam se povezao sa nekoliko ljudi iz Petnice koji nisu bili spremni da istpue javno, ja sam to učinuo za njih. Znali smo da postoji čovek koji je pored toga što je predavač, vrstan poznavalac knjižvenosti, i neko ko voli fotogafiju. Mi smo tada mislili da je to deo umetnosti. Mi smo mislili tada da je to neki ekskluzivni klub gde su pozvani samo umetnici, gde se služilo vino. Niko od nas polaznika nije bio cvećka. Ja sam sam u to vreme konzumirao alkohol, koji smo i sami kupili i doneli - priča pisac.

Radak ipak smatra da su maloletnici perfidno bili uvlačeni u mračni krug iza paravana.

- Na tim skupovima su bili i muškarci i devojke za koje je sam organizator smatrao da su dovoljno kul, da su deo neke intelektualne elite. Mnogi su mislili da su ta okupljanja bila malo isforsirana kao neka kvazi-intelektualna elita. Dok su se ta okupljanja dešavala, nije bilo nikakvih incidentata. Ono o čemu mi danas pričamo deđavalo se iza paravana gde su žrtve bile manipulisane, vrlo perfidno uvlačene u to. Ovo o čemu mi danas pričamo se tada dešavalo iza zatvorenih vrata. U pitanju je bilo samo fotografisanje, prema onome što ja znam. Voleo bih da tužilaštvo preuzme slučaj, kako bi se raspetljalo šta se tačno događalo - rekao je Radak.

Video: Obeležena godišnjica Centra za žrtve nasilja Dar: Nasilje je svuda oko nas, važno je podići svest

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Zix

    Kako to da se svi sete nakon 10 i više godina?!

    9
    2

    Podelite komentar

  • Perke

    Znaci, kako se on priseća, oni u Petnici konzumiraju alkohol sa 15 godina, imaju devojke i mladice što znači da verovatno ima i sexa, gledaju u zvezdano nebo na kampusu, koji je odlika fakulteta gde su punoletni studenti preko 18 godina i satro se bave nekom naukom, a sve je prozeto elitizmom i snobizmom...Zvuci jezivo, u životu tamo dete neću poslati...

    6
    1

    Podelite komentar

  • Milica

    Mnogi u svetu naucnici poznati i prepoznati, a iz Petnice. Ne samo 20, /dvadesetak/.

    2
    1

    Podelite komentar

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima