• 7

Kako se služi zatvorska kazna sa nanogicom: Kad smeju iz kuće i kome se pali alarm kad izađu bez dozvole

* Kada sud vraća u zatvor okrivljenog * Koje su obaveze, a koja prava onog ko izdržava kaznu u kući * Kad okrivljeni može da napusti kuću

  • 7
Kucni pritvor, Nanogica, Mika Aleksic, Darko Kostić, Predrag Koluvija, Rasta

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: ATA Images/Youtube/Agape - Aleksandar Gajšek/Rtv Stara Pazova

Učitelj glume Miroslav Mika Aleksić, pevač Rasta, modni kreator Darko Kostić, bivši načelnik Beogradske policije Ilija Milačić i vlasnik poljoprivrednog gazdinstva Predrag Koluvija svoje mere i kazne izdržavaju u kućama - neko sa nanogicom, neko bez. Različita zanimanja, različita krivična dela, kazne približno iste. Baš kao i drugi koji će kaznu "odraditi" u svom domu, i oni imaju prava i obaveze, i nad njima se vrši ista kontrola. Ukoliko na bilo koji način zloupotrebe služenje kazne kod kuće, sud ih može poslati u zatvor.

Svi koji su u kući sa nanogicom, ili bez, imaju pravo da borave na svežem vazduhu najviše sat vremena dnevno (ako su u pritvoru) i dva sata (ako su u zatvoru), a kuću u kojoj služe kaznu mogu napustiti i recimo radi školovanja, polaganja ispita, zbog bolesti, odlaska na pregled, zbog smrti bliskog srodnika...

U kući gde se služi kazna, postavlja se aparat koji služi kao prijemnik. Taj aparat se ključuje u utičnicu telefona i u strujni priključak, a nanogica je odašiljač. Onog momenta kada lice prekorači dozvoljeni krug kretanja, Upravi za izvršenje krivičnih sankcija stiže obaveštenje o tome. Kontrola okrivljenog se može vršiti i iznenadnom posetom, ili pozivom na fiksni telefon.

Kućni pritvor sa nanogicom trenutno izdržava 348 okrivljenih, bez nanogice 107. U kućnom zatvoru sa nanogicom je 1.004 osuđenih, bez nanogice 859. Njih 117 je osuđeno na rad u javnom interesu, a 16 je dobilo uslovnu osudu sa zaštitnim nadzorom.

Koja su prava, a koje obaveze okrivljenog?

- Okrivljeni prema kome se primenjuje mera kućnog pritvora ima pravo na boravak van prostorija u kojima se primenjuje mera u trajanju od najviše jednog sata dnevno (boravak na svežem vazduhu). Svako drugo napuštanje prostorija u kojima se izvršava mera kućnog pritvora sa ili bez elektronskog nadzora odobrava jedino nadležni sud. Osuđeni kome je određen kućni zatvor ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima predviđenim Zakonom o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera. Osuđeni ima pravo na boravak van prostorija u kojima stanuje u trajanju od najviše dva časa dnevno (boravak na svežem vazduhu) - kažu u Upravi za Telegraf.

Odlukom direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, osuđeni može napustiti prostorije u kojima stanuje u sledećim slučajevima: zbog pružanja nužne medicinske pomoći osuđenom ili članu njegovog porodičnog domaćinstva, ako je za pružanje medicinske pomoći neophodno napuštanje prostorija, radi odlaska na posao i to ako krivično delo za koje je osuđen nije u vezi sa radom, radi pohađanja nastave tokom redovnog školovanja, zbog odlaska na polaganje ispita, zbog teške, akutne ili hronične bolesti, radi odlaska na redovne zdravstvene preglede ili stacionarnog lečenja, zbog smrti bliskog srodnika.

Sa odlukom o dozvoli napuštanja prostorija u kojima osuđeni stanuje upoznati su sud i nadležna policijska uprava.

Nanogica

Foto: Shutterstock

Kako se vrši kontrola?

Kada sud prema okrivljenom odredi primenu mere kućnog pritvora, kontrolu poštovanja ograničenja obavlja Poverenička služba preko poverenika. U slučaju kućnog zatvora/pritvora bez elektronskog nadzora poverenik može da proveri nenajavljenom posetom da li se lice nalazi u prostorijama u kojima stanuje.

Takođe, poverenik putem poziva na fiksni telefonski broj proverava da li se lice nalazi na adresi na kome se izvršava kazna kućnog zatvora odnosno mera kućnog pritvora bez elektronskog nadzora.

Kada je u pitanju kućni zatvor/kućni pritvor sa nanogicom, princip kontrole je identičan. U Upravi za izvršenje krivičnih sankcija postoji server preko koga se komunicira sa elektronskom opremom koja se nalazi u stanu osuđenog lica.

- U kući gde se služi kazna, aparat koji služi kao prijemnik uključuje se u utičnicu telefona i u strujni priključak, a nanogica je odašiljač. Onog momenta kada lice prekorači dozvoljeni krug kretanja, stiže nam obaveštenje o tome. I u slučaju oštećenja ili pokušaja oštećenja nanogice, takođe, dobijamo obaveštenje. Zloupotrebe nanogica nisu moguće (skidanje, uništavanje, prenošenje na neku drugu osobu), a da to sistem istog trena ne registruje - objašnjavaju u Upravi.

Svako pomeranje baze se odmah registruje u sistemu za praćenje. Ako kaznu služe u stanu, frekvencija kretanja je do ulaznih vrata, a ako su u kući mogu da izađu do nekoliko koraka ispred vrata. U Upravi za izvršenje krivičnih sankcija postoji server preko koga se komunicira sa elektronskom opremom koja se nalazi u stanu osuđenog lica.

Ukoliko dođe do zloupotrebe, jedino sud može da donese rešenje po kome će osuđeni ostatak kazne odslužiti u zatvoru.

Dosadašnje iskustvo pokazuje da manje od 10 odsto lica napravi prekršaj zbog koga se ta kazna preimenuje u zatvorsku kaznu jer su lica osuđena na ovu kaznu svesna prednosti predviđenih zakonom u odnosu na izdržavanje kazne u kazneno-popravnoj ustanovi - oni mogu da studiraju, nastave sa radom, da budu u porodičnom okruženju tokom trajanja kazne kućnog zatvora ili pritvora čime ne dolazi do “kidanja” porodičnih veza što je posebno važno ako su među članovima porodice deca i to maloletna.

Mika Aleksić, Kostić i Rasta sa nanogicom

Učitelj glume Miroslav Mika Aleksić napustio je 10. septembra Centralni zatvor u Beogradu nakon što mu je Apelacioni sud ukinuo pritvor. Optužen je da je silovao i polno uznemiravao više polaznica te škole. Određena mu je mera zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor (kućni pritvor uz nanogicu). Aleksić je optužen za četiri krivična dela silovanja, od toga dva u produženom trajanju i pet krivičnih dela polnog uznemiravanja, od čega su dva takode kvalifikovana u produženom trajanju. Glumica Milena Radulović bila je prva koja ga je prijavila za seksulano zlostavljanje, ubrzo se optužbama protiv njega pridružila Iva Ilinčić, a potom i druge devojke.

Reper Stefan Đurić Rasta pre skoro dva meseca počeo je da nosi nanogicu, te zvanično služi kaznu od godinu dana kućnog pritvora koju je dobio nakon što je sklopio sporazum o priznanju krivice za posedovanje narkotika za ličnu upotrebu. Podsetimo, reper je neko vreme je proveo u pritvoru zbog posedovanje narkotika. On je priznao da je drogu koja je u oktobru pronađena kod njega držao za ličnu upotrebu i sklopio je sporazum o priznanju krivice na osnovu kog je postignut dogovor da bude kažnjen sa godinu dana kućnog zatvora.

Treći osnovni sud u Beogradu osudio je 11. juna na godinu dana kućnog zatvora sa nanogicom modnog kreatora Darka Kostića, zbog polnog uznemiravanja jednog maloletnika i držanja droge za ličnu upotrebu. Istom odlukom je oslobođen za dva krivična dela - polno uznemiravanje punoletne osobe i omogućavanje uživanja opojnih droga. Ovo je prvostepena presuda na koju i tužilaštvo i odbrana imaju pravo žalbe.

Predragu Koluviji prošle nedelje ukinut je pritvor posle skoro dve godine i on je upućen u kućni pritvor sa nanogicom. Koluvija je prvooptuženi za nelegalni uzgoj marihuane radi dalje prodaje na poljoprivrednom imaju "Jovanjica". Tereti se da je organizator kriminalne grupe, čiji su pripadnici na poljoprivrednom dobru "Jovanjica" uzgajalu marihuanu radi dalje prodaje.

Bivši načelnik Beogradske policije Ilija Milačić priznao je krivicu za odavanje službene tajne za kaznu od sedam meseci kućnog zatvora, uz nanogicu, i zabranu rada u MUP-u od pet godina. Takođe mu je izrečena mera zabrane vršenja poziva delatnosti i dužnosti u Ministarstvu unustrašnjih poslova od pet godina, dodala je Rakočević. Za krivicno delo odavanje službene tajne, u zavisnosti od njegovog oblika, prema zakonu se može izreći kazna zatvora od šest meseci do osam godina.

Kako nanogica smanjuje troškove državi

Značaj vanzavodskih sankcija i mera (takozvanih alternativnih sankcija) je višestruk: izbegavaju se negativni efekti zatvaranja (uticaj drugih osuđenika i pritvorenika), smanjuje se broj lica u zatvorima što znači i mnogo manje izdvajanja novca iz budžeta čime se postiže milionska ušteda novca. Osuđeni u kućnom zatvoru imaju mogućnost nastavka radnog odnosa, školovanja, studiranja, a ne dolazi ni do "kidanja" porodičnih odnosa jer se kazna sprovodi u kući u kojoj osuđeno lice stanuje. Sve skupa pomaže da ne dođe do novog činjenja krivičnog dela čime se smanjuje stopa kriminaliteta i povrata u društvu.

Krivična dela za koja se najčešće izriču alternativne sankcije: krađa, laka telesna povreda, ugrožavanje sigurnosti, učestvovanje u tuči, uništenje ili oštećenje tuđe pokretne stvari, neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, zatim dela iz oblasti javnog saobraćaja, nasilje u porodici, razbojništvo, posedovanje oružja, neplaćanje alimentacije.

Okružni zatvor

Foto: Milena Đorđević

Kazna kućnog zatvora koja može biti izrečena je maksimalno godinu dana. Mera kućnog pritvora može biti izrečena bez obzira na krivično delo ili visinu zaprećene kazne i trajanje kućnog pritvora nije vremenski ograničeno.

Zakon o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera usvojen je 2014. godine, ali su kroz Zakon o izvršenju krivičnih sankcija alternativne sankcije i mere uvedene u krivično zakonodavstvo Srbije još 2006. godine. Poslove izvršenja sprovodi Poverenička služba u okviru Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

- Uprava za izvršenje krivičnih sankcija je u potpunosti posvećena uspostavljanju moderne i efikasne povereničke službe imajući u vidu da je razvoj alternativnih sankcija od ogromnog značaja za smanjenje stope povrata u društvu, lakše reintegracije bivših osuđenika u društvo i smanjenje broja lica lišenih slobode u zatvorima. Radi unapređenja rada Povereničke službe, Uprava je u proteklih nekoliko godina zaposlila nove službenike u povereničkim kancelarijama i to u onim najvećim poput kancelarija u Beogradu, Novom Sadu, Valjevu, Somboru - kažu za Telegraf.rs u Upravi.

- S tim u vezi napominjemo i da se u ovom trenutku, uz finansijsku podršku Evropske unije, realizuje projekat sa ciljem da se unapredi izvršenje alternativnih sankcija u skladu sa praksom država članica EU. U pogledu boljeg postpenalnog prihvata, tokom projekta unaprediće se programi otpusta za osuđenike radi njihovog što lakšeg uključivanja u društvo, pronalaska posla, dobijanja neophodnih dokumenata. Projekat je vredan 1.440.000 evra i celokupan iznos je obezbeđen kroz donaciju EU i IPA program - dodaje se.

Video: Fan došao ispred Rastine zgrade i pitao ga Kako nanogica, jel žulja?: Njegov odgovor je hit

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima