Na uslovnu slobodu godišnje izađe 20 odsto osuđenika u Srbiji: Treba da ispune 3 uslova, zbog 3 stvari ne mogu

Foto ilustracija: Shutterstock

U kazneno-popravnim zavodima u Srbiji trenutno se nalazi oko 10.500 osuđenika a godišnje se uslovno otpusti između 22 i 24 odsto njih, kažu za Telegraf.rs u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija. Da bi izašli na uslovnu slobodu osuđenici moraju da ispune tri uslova, a zatvorenici osuđeni na dve kazne na ovo nemaju pravo. 

U prethodne četiri godine, zatvore je uslovno napustilo tačno 5.225 osuđenika, najviše 2018. Te godine, po podacima koje nam je dostavila Uprava, uslovno je otpušteno 1.445 lica.

Preporučujemo

- Godinu dana kasnije, 2019. na ovaj način iz zatvora je izašlo 1.289 zatvorenika, 2020 - 1.304 a prošle, 2021. godine njih 1.187 - naveli su za Telegraf.rs u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija:

- Procentualno posmatrano, godinama unazad sudovi uslovno otpuste između 22 i 24 odsto osuđenih lica.

Da bi osuđenik izašao uslovno, mora da ispuni tri uslova. To, ipak, kako za Telegraf.rs objašnjava advokat Željko Pavlović, ne znači da će izaći na uslovnu slobodu.

- Sam postupak za odlučivanje po molbi osuđenog lica za puštanje na uslovni otpust regulisan je Zakonikom o krivičnom postupku. Kada govorimo o uslovima za ovaj otpust, opšte je poznata stvar da je potrebno dve trećine izdržane kazne. Takođe, postoje određeni izuzeci i ograničenja, ako je u pitanju doživotna kazna zatvora - kaže Pavlović.

Odlučuje sud koji je i doneo presudu

O molbi za puštanje osuđenog lica na uslovni otpust odlučuje veće suda koje je i donelo osuđujuću presudu.

- Postoji prethodni postupak koji se sastoji od odbora nekoliko pitanja. Pod jedna, da li je ta molba podneta od strane ovlašćenog lica. Ukoliko bi supruga podnela u ime muža molbu za uslovni otpust, odmah bi bila odbačena jer ona nije ovlašćeno lice. Ovlašćeno lice je sam osuđeni i njegov branilac. Zatim, da li je proteklo dovoljno vremena, tačnije dve trećine od izrečene kazne. I, jedno od ogovora na pitanje kad veće uzima u razmatranje tu molbu, jeste da li je lice koje je osuđeno i koje se nalazilo u Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija, pokušalo bekstvo. Ako je odgovor na sva ova pitanja pozitivan u smislu osuđivanog lica, onda se ide u meritu.

- To znači da sud odande gde osuđenik izdržava kaznu traži izveštaj od Zavoda za izvršenje krivičnih sankcija, prostor rečeno od zatvora, izveštaj o vladanju osuđenog lica i o drugim okolnostima koje pokazuju da je svrha kažnjavanja ostvarena. To jest, da se on primereno vladao, da nije bilo nekih ekcesa. Ima uslov da se ne može dozvoliti uslovni otpust licu koje je dva puta discilinski kažnjavano u toku izdržavanja kazne ili su mu ukinute date pogodnosti - objašnjava Pavlović.

Kad stigne izveštaj od Zavoda, sud onda zakazuje ročište, na koje poziva osuđenog i branioca, mada osuđeni i ne mora, jedino ako veće ne smatra da je njegovo prisustvo neophodno.

- Na ročištu se na osnovu svih izveštaja tumači i utvrđuje da li se određeno lice toliko popravilo da je donošenje rešenja i uslovnom otpustu svrsishodno. Procenjuje se njegovo vladanje, resocijalizacija, radne obaveze koje je imalo u Zavodu, osluškuje se da li će se ono puštanjem na uslovni otpust dobro vladati, da neće imati krivična dela naročito u onom vremenu, od potencijalng uslovnog otpusta do vremena izrečene kazne. Dakle, procenjuje se određeni stepen rizik puštanja - rekao je Pavlović za Telegraf.rs.

Rok u okviru kojeg sud treba da odluči po molbi za uslovni otpust ne postoji. Takođe, bez obzira na to da li je ispunjena cela forma za uslovni otpust, sudsko veće može da odbije molbu, najpre zbog izveštaja iz zatvora.

Tri kategorije ne mogu na uslovnu 

Sa druge strane, uslovni otpust sigurno ne može da dobije osoba osuđena na doživotnu zbog obljube maloletnika, ako je dva puta disciplinski kažnjavana, i ako je pokušala bekstvo iz zatvora. 

- Generalno, sva lica mogu da dobiju uslovni otpust. Zakon ne poznaje prevelika ograničenja. Ako je nekom licu izrečena kazna doživotnog zatvora može dobiti uslovni otpust ako je izdržao 27 godina. Međutim, osobe koje su počinile obljubu maloletnog lica i dobile doživotnu ne mogu na uslovni otpust. Ne može se izreći uslovni otpust ni ako je dva puta disciplinski kažnjavan osuđenik, i ako je pokušao bekstvo. Na uslovnu imaju pravo i povratnici,  procenjuje se ranija osuđivanost ali nema zabrane da je dobiju. Za sve  ostalo zakon ne poznaje zabrane, pa se može desiti da je osoba osuđena na 15 a čim protekne 10 ono može da zatraži uslovni otpust - navodi Pavlović i otkriva reči molbi za otpust a to su "jeste, kriva sam", "svestan sam da sam pogrešio"... 

Ako sud donese odluku da osuđeno lice uslovno otpusti, može da donese i određene mere odnosno naredbe kojih bi se osuđenik morao da se pridržava. Takođe, moguće je da se na uslovnu pusti i uz elektronski nadzor.

- Naredbe mogu biti da se javlja na svakih 10 dana u Zavod, da se prihvati nekog zaposlenja koje odgovara njegovom zanimanju...

Opoziv uslovnog otpusta

Uslovni otpust može i da se opozove, i to ukoliko je osuđenik za vreme uslovne slobode učinio jedno ili više krivičnih dela za koja je izrečena kazna zatvora preko jedne godine.

Zatim, sud može opozvati uslovni otpust, ako uslovno otpušteni učini jedno ili više krivičnih dela za koja je izrečena kazna zatvora do jedne godine, odnosno ne ispuni neku od obaveza koje mu je sud odredio.

Kad sud opozove uslovni otpust izreći će kaznu, uzimajući ranije izrečenu kaznu kao već utvrđenu. Deo kazne koji je osuđeni izdržao po ranijoj osudi uračunava se u novu kaznu, a vreme provedeno na uslovnom otpustu se ne uračunava.

Uslovni otpust se može opozvati najkasnije u roku od dve godine od dana kad je uslovni otpust istekao, a osuđenom na kaznu doživotnog zatvora uslovni otpust traje petnaest godina od dana kada je uslovno otpušten. 

(Telegraf.rs)