Krijumčare golubove u rukavima, glave aligatora šalju poštom: Carinici pronalazili zaštićene vrste

Foto: Tanjug/Uprava carina, MUP

Krijumčarenje zaštićenih vrsta, bilo da je reč o živim primercima ili ne, opada iz godine u godinu, a uzrok tome može da bude činjenica da su kontrole sve rigoroznije, kao i to da se u našoj zemlji tom problemu sve ozbiljnije pristupa. Ipak, dešava se da ih carinici pronađu.

Preporučujemo

- Jedno od mogućih objašnjenja zašto je tako je i činjenica da se javnost redovno informiše o takvim prekršajima, te da i to dodatno obeshrabruje krijumčare. Poslednji takav slučaj carinici su otkrili 12. aprila na prelazu Gradina, gde je, u saradnji sa policijom, sprečen pokušaj krijumčarenja 37 tek izleglih mladunaca papagaja među kojima i dva ptića zaštićene vrste ''Pyrrhura molinae'' - kažu za Telegraf.rs iz Uprave carina.

Osim zaštićenih ptica, među carinskim zaplenama bilo je i zaštićenih biljnih vrsta, poput belih tartura (Tuber magnatum). Iskustva iz prakse su, kako kažu raznolika.

- Iskustva iz prakse su brojna i vrlo slikovita, od glave i šape zaštićenog američkog aligatora (Alligator mississippiensis) pronađenih u poštanskoj pošiljci umesto dva prijavljena ručna časovnika, preko goluba sakrivenih u rukavu, preparirane vučje glave u prtljagu, tukana u koferu, majmuna i krokodila u auto-prikolici... Na aerodromu "Nikola Tesla" carinici su svojevremeno u nekoliko navrata zaplenjivali flaše egzotičnog azijskog napitka sa zaštićenom vrstom azijske vodene zmije (Henochrophis piscator), koja drži škorpiju u čeljustima - dodaju.

Takođe, pre nekoliko godina, u jednom autobusu koji je iz Češke išao u Bugarsku preko Srbije, u prostoru između sedišta pronađene su plastične kutije za hranu pune živih zmija, guštera i žaba. Bilo je i mnogo primera sakrivanja živih životinja u fabričke šupljine automobila i autobusa, kao i njihovog pakovanja u prtljag.

- Mnoge životinje tokom transporta uginu izmučene, zbog stresa, ili ubrzo potom, jer ne mogu da se prilagode i oporave. Krijumčari ih prevoze u lošim uslovima, često ih imobilizuju na različite načine, ptice drže u skučenom prostoru, u potpunom mraku, kako ih ne bi odale prilikom prelaska granice - objašnjavaju iz Uprave carina.

Konvencijom o međunarodnom prometu ugroženim vrstama divlje faune i flore (CITES) za svaki vid prekograničnog prometa potrebno je prethodno pribavljanje odgovarajućih CITES dozvola od nadležnih državnih organa (Ministarstva za zaštitu životne sredine).

- Kada posumnjaju da je reč o krijumčarenju zaštićenih vrsta, carinici odmah o tome obaveštavaju dežurne veterinarske inspektore, kao i službenike carine zadužene za saradnju sa Grupom za CITES

Ministarstva zaštite životne sredine. Tako se obezbeđuje brza identifikacija jedinki i zbrinjavanje, najčešće u najbližim zoo-vrtovima ili specijalizovanim prihvatilištima - zaključuju.

(Telegraf.rs)