"Ni kokošku ne bih mogla da zakoljem, a kamoli da ubijem dete": Ispovest majke nestalog Đorđa iz Majilovca

Foto: TV Prva, Privatna arhiva

Marina Andrejić iz Majilovca bez sudske odluke osuđena je da je pre 12 godina ubila sina Đorđa (13). Ovom dečaku trag se izgubio 22. jula 2010. godine i do dan danas ništa nije nađeno što bi ukazivalo ni da je mrtav, ni da je živ.

Marina je nakon nestanka Đorđa uhapšena, a tokom istrage je utvrđeno da joj je iskaz iznuđen batinama, a zbog nezakonitog pritvora dobila je odštetu.  Dva puta je osuđivana na 20 godina robije, ali ju je Apelacioni sud oslobodio. Danas živi jedan život koji, kako sama kaže, nikome ne bi poželela. 

Preporučujemo

- Godinama sam govorila da nisam ubila svog sina. I dan danas me nazivaju ubicom deteta. Pa, ja ljudi ne mogu ni kokošku da zakoljem, a kamoli da ubijem željeno dete...Težak je bio život u nemaštini i sa mužom koji je pio, ali ja sam se borila za decu. Njih dvoje su mi sve u životu...- počinje svoju ispovest za "Telegraf.rs" Marina Andrejić.

Foto: Facebook/Marina Andrejic

Seća se Marina tog 22. jula 2010. godina kada je povela Đorđa u njivu da beru mladu boraniju. Ponela je i motiku kako bi nakopala i krompira za ručak.

- U jednom trenutku motika mi je pala na nogu i posekla je. Nisam mogla da koračam. Tada sam samo razmišljala kako sinu da pomognem da ode kući. Rekla sam mu: "Sine Đorđe, kad vidiš nekoga pritrči mu i reci mu ko si, ko su ti roditelji i gde živiš. Ja ću čekati ovde da neko dođe po mene". U jednom trenutku čula sam ga kako mi je rekao:"Mama, vidim put". Više ga ni čula ni videla nisam. Kući sam došla tri dana kasnije. Međutim, njega nije bilo. Od tog dana, pa do danas ja nosim etiketu - ubica deteta. Ljudi me vređaju, nazivaju pogrdnim imenima. Uzalud se pravdam, osuđena sam bez kazne...- tvrdi Marina i dodaje da ne zna kako je tri dana povređena izdržala dok je koračala po njivama i tražila put do kuće.

Koračala je, kako sama kaže,  uz pomoć proklete motike.

- Nisam bila gladna, ali bez vode je bilo teško. Snalazila sam se kako sam znala i umela. Bolovi su bili jaki, a vrućina velika. Bilo mi je čudno da nikoga na njivama nisam srela. Ni tokom dana ni noći- kaže Marina.

Optužnica

Šok ju je tek zadesio kada je došla kući i videla da joj nema deteta. Kreće njena borba za Đorđa i pravdu. Tako skoro punih 12 godina.

Protiv nje je podignuta optužnica i čak jedva puta osuđena na 20 godina zbog ubistva sina. Međutim, Apelacioni sud ju je oslobodio krivice. U pritvoru je provela 703 dana.

- Već 12 godina samo molim Boga da zaglim Đorđa. Da vidim kako mu se raduje sestra i da nastavimo život dalje. Ne znam da li je živ ili mrtav. Njih dvoje su jako bili vezani. Mnogo su se voleli. Nikada ne bih rastavila sestru od brata. Samo mi nije jasno kako je moguće da toliko dete nestane? Ništa nije nađeno od njega...- kaže Marina.

Lobanja

Seća se ona da su danima tražili Đorđa i policija i psi, rođaci, prijatelji.

- Nađena je lobanja, ali to nije glava mog deteta. Našao ju je lovac, ali dalje od tog mesta gde je nestao moj sin. Ko zna kome pripada. Kažu da je oprana varakinom. Nadam se da pre nego što umrem da ću videti Đorđa- završava priču Marina Andrejić.

(Telegraf.rs)