Udruženje sudija i tužilaca podnelo Ministarstvu pravde komentare na radne verzije novih pravosudnih zakona

Foto: Shutterstock

Udruženje sudija i tužilaca Srbije (UST) podnelo je Ministarstvu pravde svoje detaljne komentare na radne verzije seta novih pravosudnih zakona u kojima je iznelo kritike, ali i sugestije za dalje unapredjenje budućih zakonskih tekstova. Deo kritika predstavnici UST-a uspeli su da predstave tokom četiri rasprave koje je prethodnih dana organizovalo Ministarstvo pravde u Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i Beogradu i omogućilo svim zainteresovanim udruženjima, organizacijama i pojedincima iz struke da iznesu svoje mišljenje.

Međutim, nakon današnje sednice Upravnog odbora udruženja, UST želi da ukaže javnosti na pokušaj opstrukcije konstruktivne rasprave od strane članova Radnih grupa iz dva strukovna udruženja (Udruženja tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije i Društva sudija Srbije) koji su se uporno javljali za reč i oduzimali vreme drugim učesnicima, koji su hteli da ukažu na odredjene propuste u tekstovima radnih verzija i diskusijom nađu put do primenljivih rešenja.

Preporučujemo

Takođe UO UST osuđuje i to što su poslednje dve godine pomenuta dva udruženja konstatno lobirala protiv svih ostalih predstavnika struke koji nisu njihovi članovi, jer smo od tih istih udruženja, koja već 20 godina učestvuju u pisanju neprimenljivih zakona, opet dobili predloge kojima se zadovoljavaju njihovi interesi i samo dela nosilaca pravosudnih funkcija koji mahom za par godina završavaju radni vek i idu u penziju. U nadi da će tokom daljeg procesa usaglašavanja radnih tekstova sa ustavnim amandmanima i evropskim standardima, UO UST ukazuje na ključne nedostatke. Pre svega, produžavanje radnog veka sudijama i tužiocima onemogućava izbore mladih kadrova, koji godinama čekaju svoju priliku za izbor na pravosudnu funkciju.

Takođe, podsećamo da Evropska unija još od 2009. godine, forsira obuku budućih sudija i tužilaca kroz Pravosudnu akademiju, a koja u predloženim zakonskim rešenjima nije ni pomenuta, što jasno ukazuje na nedoslednost strategije razvoja pravosuđa. UO UST je stava da ukoliko bi predloženi tekstovi zakona bili usvojeni, Srbija dobila vid korporativnog upravljanja pravosudjem u kojem bi saveti (Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaca) mogli da utiču na predmete koji su u toku. Ovo se pre svega odnosi na predloženo rešenje da javni tužilac, umesto neposredno višem javnom tužiocu (kako što je sada) ulaže prigovor Savetu koji je izvan hijerarhijskog uredjenja javnog tužilaštva i sistema krivičnog gonjenja. Takođe odredbe koje propisuju da su iz sistema vrednovanja rada izuzete sudije sa vise od 60 godina starosti predstavlja opasan presedan, i znači da će neko duži niz godina primati sudijsku platu, bez obzira na rezultate rada i ispunjavanje odredjenih normi u broju odluka, do kraja radnog veka raditi kako i koliko hoće bez mogućnosti njegovog ocenjivanja.

Struka se nada da će Ministarstvo pravde imati razumevanja za ove i druge primedbe o kojima se već govorilo u javnosti, poput primebi na rešenja zbog materijalnog položaja sudija i tužilaca, upućivanja i mandata javnih tužilaca, te da će finalni zakonski tekstovi biti usaglašeni sa praksom i potrebama kompletnog pravosudja, a samim tim i građana Srbije.