Za 6 meseci evidentirano 24 slučajeva seksualnog nasilja nad ženama: Žrtve su i devojčice od 15 godina

Foto: Nikola Anđić

Od početka avgusta prošle do kraja januara ove godine u četiri Centra za žrtve seksualnog nasilja evidentirano je 24 slučaja seksualnog nasilja prema ženama i devojčicama. U čak 10 slučajeva radilo se o maloletnim osobama od kojih je pet devojčica mlađe od 15 godina.

- Ovi podaci potvrđuju konstantno, blago povećanje broja žena i devojaka koje institucijama prijavljuju silovanje, odnosno seksualno nasilje. Seksualno nasilje spada u red zločina s najmanjom proporcijom prijava i prema podacima mnogih istraživanja, na jedno prijavljeno silovanje dolazi između 15 i 20 neprijavljenih slučajeva. Zato je veoma važno izneti podatke o broju žena i devojčica koje su preživele rodno zasnovano nasilje, jer bez pouzdanih podataka, ne samo o veličini pojave nego i o svim ostalim aspektima, uključujući i faktore rizika, društvo ne može na adekvatan način da odgovori. Na osnovanim podacima i dokazima mogu se sagledati potrebe žena koje su preživele seksualno nasilje, planirati mere i politika suzbijanja i sprečavanja rodno zasnovanog nasilja - objašnjava Danica Todorov iz Centra za podršku ženama, prenosi Blic.

Preporučujemo

Upravo sistemsko sagledavanje, iskustvo Centra za podršku ženama pokazuje, može biti ključno kada je reč o prevenciji nasilja prema ženama i devojčicama. Sistemski pristup problemu zaštite i podrške žrtava seksualnog nasilja podrazumeva da sve institucije reaguju pravovremeno i u međusobnoj koordinaciji.

- Na prvom mestu, važno je odupreti se posmatranju ovog pitanja kao problema za koji su odgovorne žrtve silovanja i seksualnog nasilja. Dakle, nadležni organi treba da veruju u iskaz žrtve i ne osuđuju je zbog nasilja koje je preživela. Sistemski pristup podrazumeva da se učini sve da se umanji svaka re-traumatizacija žrtava tako što će se unapređivati dostojanstvo, autonomija i pravo izbora žena što su i neki od načela rada centra za žrtve seksualnog nasilja - ističe Todorov.

Iskustvo četiri grada u Vojvodini

Centri za žrtve seksualnog nasilja koji funkcionišu u zdravstvenim ustanovama u Novom Sadu, Zrenjaninu, Kikindi i Sremskoj Mitrovici žrtvama seksualnog nasilja pružaju usluge koje uključuju medicinsku/zdravstvenu, forenzičku i psihološku podršku koja je dostupna 24 sata, sedam dana u nedelji.

To podrazumeva lekarski pregled, odnosno neposrednu medicinski negu posle napada, ali i kasnije. Lekarski pregled je način da se otklone posledice telesnih povreda koje nekada mogu veoma ozbiljno da ugroze zdravlje žene. Prilikom pregleda se dobijaju važne informacije o trudnoći i bolestima koje se prenose polnim kontaktom. Zdravstveni pregled je način da se obezbede medicinski dokazi značajni za policijsku istragu i sudski proces.

Jedna od najvažnijih je psihosocijalna podrška u situacijama akutne krize, neposredno posle preživljenog silovanja i srednjoročna i dugoročna psihološka podrška koje žrtvama pružaju obučene savetnice koje za rad u centrima za žrtve seksualnog nasilja angažuje Centar za podršku ženama. Ono što najčešće vidimo kao posledicu silovanja i seksualnog nasilja jeste postraumatski stresni poremećaj koji se prepoznaje kroz 30 simptoma, između ostalog i strah od mogućnosti da se ponovo nešto dogodi, povlačenje, izolacija od socijalne okoline. U odsustvu bilo kakvog psihološkog savetovanja i podrške vezane za traumu ili bilo kakve druge podrške žrtvama silovanja, žrtve su u potpunosti same sa svojim iskustvom.

- Rad institucija mora da se zasniva na ljudskim pravima i shvatanju nasilja kao zloupotrebe moći, te da za nasilje ne postoji opravdanje. Prava i potrebe žrtava su u središtu svih mera, a pružanje zaštite i podrške ne sme da zavisi od spremnosti žrtve da podnese prijavu ili svedoči - zaključuje Danica Todorov.

Ženama koje prežive bilo koji oblik nasilja, posebno koje su preživele seksualno nasilje potrebno je vreme da bi se osnažile i progovorile o traumi i svemu što su preživele, a zbog osude okoline, nerazumevanja društva, neadekvatne reakcije institucija i prebacivanja krivice na žrtvu, najveći broj žena odluči da ćuti zbog čega neki od slučajeva seksualnog nasilja koji budu prijavljeni često ostaju nerešeni ili sa oslobađajućim presudama za nasilnike. Podrška u Centru za žrtve seksualnog nasilja pomaže žrtvama da prevaziđu preživljenu traumu i krenu putem oporavka.

Centar za podršku ženama više od 18 godina od svog osnivanja, pruža usluge podrške, kao što su licencirani servis SOS telefona, psiho-socijalna podrška i pravno savetovanje, za žene i devojčice žrtve rodno zasnovanog, porodičnog i partnerskog nasilja. Uslugu psiho-socijalne podrške žrtvama seksualnog nasilja u okviru četiri Centra za žrtve seksualnog nasilja u AP Vojvodini sprovodi uz finansijsku podršku Povereničkog fonda Ujedinjenih nacija za podršku akcijama za eliminisanje nasilja prema ženama.

Važno je istaći da su žene žrtve nasilja u najvećem broju slučajeva saznavale da mogu da se jave Centru za podršku upravo putem medija, dok je na drugom mestu policija. Time je svakako i odgovornost veća.

(Telegraf.rs)