"Zlostavljali ga iz osvete, da ga ponize": Psiholog Čolaković o Belivukovim ljudima koji su silovali mladića

Foto-montaža: Nikola Anđić, Printskrin: TV Pink

Jučerašnje suđenje klanu Veljka Belivuka i Marka Miljkovića prošlo je burno jer su pripadnici grupe na sve načine pokušavali da opstruiraju suđenje kako ne bi svedočio I. S. kog su pripadnici klana oteli i silovali. Ipak, suđenje je održano i I. S. je svedočio, ali je njegovo svedočenje bilo zatvoreno za javnost. Klinički psiholog Radomir Čolaković objašnjava da je u takvim situacijama čin silovanja način da se počinioci tog krivičnog dela osvete nekome ili ga ponize.

- Psihopatama ništa nije sveto. Silovati bilo koga, a naročito muškarac muškarca je nešto što je neprirodno. Ovo je strašan zločin, a u pitanju je nešto čime možete da ponizite nekoga do kraja, da u nanesete mu bol i tešku psihičku traumu. Svako silovanje ima teške posledice, međutim, kada se radi o nekom ovakvom nasilnom aktu, muškarac muškarca siluje da bi se osvetio zbog nečega što je uradio i nanošenje što teže psihičke traume i poniženja je glavni cilj - kaže Čolaković za Telegraf.rs.

Preporučujemo

Kako objašnjava, ženu je, kada je silovana, sramota da to kaže zbog osude okoline, a u nekim državama poput Indije "odlazi se toliko daleko da one budu kamenovane". Kada muškarac siluje muškarca to je, objašnjava, najintenzivniji akt poniženja.

Foto: Goran Stanković/Ustupljena fotografija

- Osoba koja je silovana će to da nosi godinama. To je psihička trauma koja ostaje. Doživljavanje silovanja sa sobom nosi najveću traumu. To vam je, uz to, poniženje i kao kad kolju čoveka, što su takođe radili. Jedno je metkom ubiti čoveka... Kolju se životinje. Osim poniženja, silovanje je i udar na identitet, na njegovu muškost, dostojanstvo, ima mnogo toga što bi moglo da se kaže - dodaje.

Objašnjava da šamar ili posledice bilo koje vrste fizičkog napada prođu i mogu da se zaleče, ali da trauma koja ostaje posle silovanja ne prolazi.

- To je duhovna rana koja ostaje u duši. To je za ceo život. Terapija to može samo da amortizuje, to nikada ne može da se prevaziđe. To se prolazi postupkom verbalizacije onoga što se desilo. Osoba to mora da proživi, ne sme da potiskuje. Ako potiskuje, to se, nesvesno, kad-tad pojavi u nekoj drugoj formi, čovek postaje neurotičan, a ne zna zašto. To dobija neku drugu simboliku. To što se desilo mora što pre da se osvesti. Teško jeste, ali može da se podnese. Ali od toga da pokušava da potisne i da zaboravi nema ništa, uvek će da ispliva, što je najgore, u nekoj drugoj formi - objašnjava Čolaković.

Dodaje da prevazilaženje svega nije samo do osobe koja je doživela takvu vrstu traume i da veoma utiče i okolina i komentari koje osoba dobija.

- Pred njim je život. Neko ko je sposoban na tako nešto mora da ima psihopatsku crtu, to normalni ljudi ne rade. Zato se i zovu siledžije. To su psihopatske strukture, njima ništa nije sveto. Oni koriste bilo koje sredstvo i smatraju da ono opravdava njihov cilj. Kada postave cilj, oni idu ka tome da ga ostvre, niko ih drugi ne interesuje. To je specifičan poremećaj strukture ličnosti. Sa tim obično ide i sociopatija jer se određeni elementi ponašanja uče od društva. Oni se protive svakoj normalnoj društvenoj normi, ne poštuju normalne principe. Silovanje je klasičan školski primer toga - zaključuje Čolaković.

Podsetimo, klan Veljka Belivuka i Marka Miljkovića oteo je I. S. zbog sumnje da prenosi informacije suparničkoj navijačkoj grupi "Alkatraz".

Tri dana je proveo na stadionu gde su ga vezali, tukli pesnicama, šutirali, udarali drškaama od sekire i o njega lomili štapove za bilijar, a najstravičnije što je doživeo jeste to da su ga pripadnici klana seksualno zlostavljali istim tim štapovima za bilijar, kao i da ga je okrivljeni Aleksa Šejić silovao u sobi u kojoj je bio zaključan.

(Telegraf.rs)