Mesec dana sam bila u bolnici bez ikakve informacije: "Onda su mi rekli da je ON ubijen"

Foto-kolaž: Tanjug/Marko Đoković, Privatna arhiva

Tatjana Stevanović, ranjena nastavnica iz Osnovne škole Vladislav Ribnikar kaže da je danas fokusirana na svoje telo i oporavak. Trudim se da glavu ne uključujem, koliko god više mogu. To je dobar put. Pokušavam da najpre oporavim svoje telo kako bih kasnije mogla da se bavim svojom dušom.

Na pitanje kada je sve prošlo, tiho odgovara:

Preporučujemo

- Ništa nije prošlo. Još uvek sve traje. Bila sam dugo odsečena od bilo kakvih vesti i informacija. Bila sam i svesna i nisam kada se to događalo. Kad sam se probudila u bolnici, nisam imala sliku celog događaja. Nisam znala koliko je dec stradalo. Plašila sam se da jeste, ali nisam znala.

Po reakciji moje porodice sam shvatila da je strašno. Mesec dana sam bila u bolnici bez ikakve informacije.

Onda su počeli da joj otkrivaju celu istinu, ali ne odjednom.

- Znala sam prvo broj stradalih, ali ne i imena. Porodica mi je odmah rekla da je Dragan ubijen. Posle toga su mi postepeno govorili imena. I svako to saznanje je bilo jako bolno... Strašno saosećanje s tugom i bolom svih porodica stradalih, za njih nema reči utehe. Dodatno me bolela pomisao da nisam uspela da sačuvam tu decu, iako sam svesna da nije moguće.

Tatjana sada čeka operaciju ruke, da joj se izvadi metal koji zamenjuje kost, jer, prema doktorovim rečima, umesto kosti od prostrelne rane imala je kašu.

- Osam meseci treba da zaraste da bi se izvadila. Kuk joj posle ranjavanja nije odmah operisan, već je, srećom, sam zarastao, ali i on propada, pa bi morao da se ugradi veštački.

Pošto je metak ušao bočno u stomak, oštećen je i nerv koji kontroliše kvadriceps i taj deo noge. Zbog toga Tanja dugo nije mogla da pomeri levu nogu.

(Telegraf.rs /Kurir/Jelena Skenderija)