"Kad sam izašla iz bolnice saznala sam da je dete sahranjeno": Potresna ispovest bake Nevene ubijene u Ripnju

Foto: Facebook, Nikola Anđić

"Za svoje dete bih sve učinila. Na mojim je rukama rasla, sve bih dala samo da joj pomognem i da joj dam snage", počinje svoju priču neutešna baka ubijene Nevene (26) Mirjana Petrović, prvi put od monstruoznog zločina u Ripnju koji se dogodio 10. aprila. Mirjana je i sama povređena u krvavom piru Stojana Ilića (37).

Prema rečima potresene žene, ni posle devet meseci od zločina koji je Ilić počinio, ne može da prihvati da je izgubila unuku.

Preporučujemo

- Sve što je najlepše na ovom svetu bila je moja Nevena. Bila je dobro, poslušno dete. Mene, kao njenu babu, je gledala sa toliko brige i ljubavi jer sam bolesna. Brinula se o meni sa svega petnaest godina kao odrasla. Spremala mi je da jedem, kupala me, to su stvari koje mene neprestano muče. Takvo dete nije zaslužilo ono što je doživela, takvu mučku smrt - kroz suze navodi Mirjana za portal Nova.rs.

Prema rečima bake ubijene devojčice, Stojana Ilića poznaje od kad je bio mali.

- Tog monstruma poznajem od kad je bio dete. Odrastao je u mojoj kući, sa mojim ćerkama i sinom. On je imao godinu dana kada sam ja njega počela da čuvam. Bio je kao moje dete. Ostajao je kod mene po pet, šest dana. On je radio i u inostranstvu, svaki put kada je dolazio u Beograd, došao bi kod mene. Svraćao je i ovako, kupovao mi čokolade i sokove, govorio mi je: "Miro, ja ovo želim. Nikada ne mogu da ti se odužim za sve što si u životu meni učinila i uradila" - dodaje.

Prisećajući se tog 10. aprila, Mirjana navodi da je njena unuka tri meseca bila kod majke u Kruševcu.

- Ona je bila kod majke od januara, došle su dva dana pre tog zločina. Taj dan kada su došle, Stojan je doneo punu kesu slatkiša i sokova za decu, popio je kafu. Pričali smo, sve je bilo normalno. Sutradan je došao, svi smo sedeli, pričali, smejali se. Nakon što smo popili kafu, dogovorili smo se da Nevena i njen brat odu do prodavnice, do centra Ripnja, da kupe nešto do prodavnice, a Stojan je zamolio da pođe i on sa njima po nekakve baterije - priseća se potresena žena.

Kako objašnjava, ostatak porodice ostao je kod kuće.

- Ja sam bila bolesna, ležala sam u krevetu. Posle nekih sat vremena, čula sam Sanju kako kuka i vrišti: "Nemoj Stojane, šta ti je. Ubićeš me, jao!" Ustala sam i videla ga kako ubada moju ćerku, pomislila sam da će je ubiti. Počela sam da vičem na njega, a on je skočio i uleteo u moju sobu. Krenuo je na mene, počeo je da me seče nožem, da me ubada, udarao me je jako u glavu. Znam i da je u tom trenutku krenuo na mog sina koji je na terasi cepao drva, ali on je bolestan, ima epilepsiju i od straha se samo ukopao. Injega je ubo. Molila sam Boga da mi ostavi decu, makar mene ubio - kroz uzdahe jedva izgovara Mirjana.

Stojan je nakon toga otišao, a da neko pozvao policiju i Hitnu pomoć.

- Ne sećam se svih detalja. Sećam se da je unuk, koji je otišao sa njima do prodavnice, došao na vrata i tada sam pala u nesvest. Imala sam izliv krvi na mozak, probudila sam se tek u bolnici. U tom trenutku nisam znala šta je uradio mojoj Neveni, tek kada sam izašla iz bolnice saznala sam da mi je dete ubijeno i sahranjeno. Ja to ne mogu da preživim i prevaziđem. Devet meseci ne mogu da jedem, ni da spavam. Samo čekam da me Bog uzme, da budem uz moju Nevenu, mog anđela. Negovala sam je i gajila da bi joj neko život oduzeo. Muka mi je od pomisli šta mi je dete preživelo - dodaje Nevenina baka.

Mirjana ističe da je Ilića skoro pa odgajila sa suprugom.

- Moj suprug i ja smo kao roditelji njega gledali. Jednom mi se požalio kako mu nešto nije dobro u glavi, ja sam ga savetovala i molila da ide kod lekara. Poslušao me je, otišao je jednom samo. On da je bolestan, on ne bi mogao sve onako da organizuje. Tvrdim da je sve organizovao jer ne bi mogao sve onako iz čistog mira ili smanjene svesti da radi. Čovek koji je psihički bolesnik ne bi mogao ono onako da uradi, pa da zove braću i koga već i da ih obaveštava da nas je sve ubio - kaže ona.

Kako kaže, najgore joj je kad ode u sud. Obuzme je neka muka, bes, ne može da se smiri.

- Ja sam starija žena, verujte mi da mogu da uđem sa oružjem da ga ubijem i da idem da odrobijam zato što mi je dete ubio. Sedi na suđenju i gleda nas, provocira. Pa dokle bre, monstrume? Kako može to? Ćerka nije uspela da se suzdrži, pitala je u sudnici dokle će mu dozvoljavati da nas gleda. Da nema prepreke, da mogu, ja bih ga ubila. To sam rekla i pred sudom - ogorčeno ponavlja Mirjana.

Potresena žena dodaje da je Stojan njenu unuku oslovljavao kao svoju ćerku, jer ima dete njenih godina.

- Kupovao joj je slatkiše, nikada nismo pomislili da bi glas povisio na nju, a ne da je ubije. Nisam živa od tog dana kada se sve dogodilo, ova kuća više nije ista i nikada neće biti - zaključuje potresena baka ubijene devojčice iz Ripnja.

(Telegraf.rs)