"Nađice ne plaši se, diši, mama je pored tebe, biće sve u redu": Najpotresnija objava majke ubijene devojčice

Foto: Privatna arhiva

"Mama, mogu li da izađem da igramo odbojku, dolaze Milica i Teodora ?Biće tu i Marija i Luka.... 15 sati zvone ti na vratima, ti izlaziš...Da sam samo znala da te jako zagrlim, da te ne pustim, nikada te ne pustim. 16.30 čujem jauk, viku, dozivanje mene... Noge klecaju, shvatam da se nešto dogodilo... Trčim, noge se grče, telo oduzima... I vidim kako nepomično ležis u kanalu pokraj puta...Jaka sam, moram, samo da ti budeš dobro.... Trenutak kada počinje budan košmar, počinje borba da samo budeš bolje, da samo budeš živa....", ovo je objava Jelene Tasić, Nađine majke iz Lebana.

Preporučujemo

Foto: Privatna arhiva

Na današnji dan vozač je udario njenu ćerku i posle 10 dana kome devojčica je preminula.

-  Najbolji doktor izlazi iz kola Hitne pomoći...Pomisljam "sam Bog ga je poslao...". "Povreda glave" cujem doktora. Zvuk sirene, čvrsto te držim za ruku dok jure kola Hitne pomoci... "Nađice ne plaši se, diši...Mama je pored tebe, biće sve u redu... "Doktore recite mi hoće li biti dobro?" ."Doktore jel životno ugrožena.?". Sve odjekuje u meni i danas i svakog dana... Toliko sam verovala, verovala da ćeš biti dobro, da će tvoja snaga i ljubav pobediti... Moja devojčica, moj borac, ponos, radost... Drugačije ne bih nikako mogla jer drugačije nešto nijedan roditelj ne prihvata... I nikad neću prihvati, moja usnula princezo... Znam koliko si volela život, koliko si se svemu radovala, znam koliko si se borila svih narednih 10 dana kome, koliko je tvoja i naša volja da živis bila jaka.Verovala sam, verovala i u čuda... I znam da nije Božja volja da ti neko nanese takve povrede... Ostali smo zarobljeni u tom danu i okovi tuge samo stežu... Nedelja je praštanja... ja tebe oprostiti ne mogu...Kako? Kajanje za tvoj oduzet zivot niko ni nakon 24 meseci izrazio nije.

Nađa Tasić (11) preminula je u bolnici 25. marta prošle godine, nakon što je zbog saobraćajne nesreće provela 10 dana u komi.

- Uskoro će dve godine od njene smrti, ali za nas su vreme i život tog trenutka stali. Umesto deteta, svakog dana ljubiti sliku, čuvati uspomene... Bol za izgubljenim detetom nikad ne može da prođe - priča za Telegraf.rs Nađina majka Jelena.

Mural

Kako bi na svaki način sačuvali uspomenu na Nađu, kako njena žrtva ne bi bila uzaludna, ali i da bi skrenuli pažnju vozačima, na zidu njihove porodične kuće oslikan je Nađin mural.

- Nadamo se da će mural da utiče na vozače da obrate više pažnje dok su za volanom. Kod murala je i vrt i česmica. Svako može da zastane, da natoči vodu, sedne par minuta na klupicu, pročita poruku. I Nađina želja je bila da se u svakom probudi svest, da menjamo svet, jer mi smo ti koji menjamo. Ako se ovako nastavi, sve će biti gore. Preuzeli smo ispunjavanje njene želje na sebe. To mi je u amanet, i ja ću svom snagom da se trudim koliko mogu nešto da promenim. Ali sko se u svima nama ne probudi, kao što je i Nađa rekla... Želim da izrazim posebnu zahvalnost Draganu Jovanoviću iz Leskovca kog je dotakla Nađina priča i koji je sa toliko pažnje i ljubavi oslikao Nađin mural. I posvetio je pažnju svakom detalju. Neverovatan i redak čovek - dodaje.

Roditelji

I Nađini roditelji deo su udruženja roditelja nastradale dece koje se bori za strože kazne za saobraćajne nesreće sa smrtnim ishodom, naročito one u kojima su žrtve upravo deca.

- Naše borbe i dalje traju. Očekujemo objedinjen sastanak sa svim ministarstvima. Povezani ovom tugom, nećemo odustati. Naše molbe pojedinačno se nisu čule. Svom snagom ćemo da se borimo da se ovo više nikome ne desi. Možda je ne moguće da se nikom ne desi, ali da barem što manje ljudi proživljava ovo što mi proživljavamo - zaključuje Jelena.

"Mi smo ti koji menjamo svet"

Iako tek devojčica, Nađa je imala velike želje.

Tabla sa natpisom "Nađina želja" stoji u školi gde je devojčica išla, ali i u porodičnom domu.

"Često razmišljam o tome kako živimo... Želim da promenim mnogo toga. Znam da je mnogo teže nego što ja zamišljam, ali je moja želja iskrena i velika. Razmišljam koliko li je možda gladne dece dok brat i ja uživamo u slatkišima. Koliko nekoj deci nedostaje roditeljski zagrljaj, majčin savet. Zašto je život prema nekima tako loš i zao? Salušam sada često i gledam na televiziji o ratu u svetu. Moja najveća želja bi bila da vratim osmeh uplakanoj deci i njihovim porodicama, da vratim toplini njihovog doma. Kakav je to život u strahu za sutra? Zažmurim i zamislim da li postoje gore stvari od toga. A onda me obuzme tuga. Moja moć da to promenim je mala, skoro nikakva. Glad, bolest, rat i siromaštvo, takve stvari traju i dešavaju se pred našim očima. Moja želja da se to promeni je svakim danom sve veća i veća. Život je sačinjen od svega po malo, ali ja bih volela da svi budemo srećni i zadovoljni. Da uživamo u svakom danu i sitnicama koje nam život pruža. Da slobodno trčimo, smejemo se, igramo, radujemo, da svuda bude mir i ljubav.

Znam da je moja želja možda nemoguća, ali ako se u svakom od nas probudi taj isti osećaj i ako svi ka tome težimo, možda se nešto i promeni. Mi smo ti koji menjamo svet", napisala je mala Nađa.

Auto je udario na trotoaru

Podsetimo, devojčicu je kolima udaro vozač A. M. (74) na svega nekoliko metara od kuće. Posle nesreće, vozač je ostavio automobil i otišao.

- Nesreća se dogodila 15. marta 2022. godine u Šilovu. Moja ćerka Nađa je otišla sa drugaricama u školsko dvorište. U jednom trenutku im je rekla da mora kući jer ima kontrolni iz matematike i da mora da vežba. Oni su je ubeđivali, ali nisu uspeli. Sama je krenula, a auto ju je udario na svega 20 metara od našeg doma. Išla je trotoarom i čak 40 centimetara dalje od puta kada ju je desnim delom vozila udario vozač automobila, prebacio preko haube i bacio u kanal. Od tog trenutka moja Nađa je bila u komi i narednih 10 dana... - ispričala je ranije Nađina mama za naš portal.

Jedanaestogodišnja devojčica preminula je 25. marta 2022.godine u bolnici u Nišu.

Od tada roditelji žive u strahu. Jelena je izgubila je ćerku i sada sina ne sme da pušta van dvorišta.

- Dok vozi trotinet ja idem pored njega. Od kada je moja Nađa umrla deca se više ne igraju u školskom dvorištu. Svi roditelji drže decu za ruku i vode u školu. U strahu smo da nam se ponovo ne dogodi tragedija - jedva je ispričala Jelena.

(Telegraf.rs)