Da li je 8 godina za smrt Nikoline pravda? Vozač koji je usmrtio sada u kući čeka kaznu, majka ima jaku poruku

Foto-kolaž: Mateja Beljan, Twitter/veravilotijevic

"Milica ima 10 godina, da li je normalno da ja nju i dalje vodim za ruku u školu? Trauma je tu, ne možeš da je se rešiš. Baš zato, nešto nam ne da mira da istrajemo u našoj borbi", tako priča Vera Janković, majka Nikoline (12), Miličine i Mašine sestre, koja je pre više od godinu dana umrla usled nesreće na pešačkom prelazu na Bulevaru kraljice Marije u Kragujevcu.

Borba... Svi znamo kako izgleda lice roditelja zavijenog u crno, koji "grize" da istera pravdu za svoje dete. Smrt najvoljenijeg bića - beskrajna crna rupa u kojoj kao da više nema mesta za nove boli. Ali, nije tako. Nepravda nagriza ranu koja, mada nikada neće zarasti, nanovo krvari. A taj novi bol više ih ne slama i ne povija, već podiže.

Preporučujemo

Vera gleda čoveka koji je usmrtio njenu ćerku na slobodi. "Takav je zakon", mirno odgovara. On je, ipak, dobio svoje. Ekspresno je pravosnažno osuđen na osam godina zatvora i sada čeka izvršenje. To je slučaj koji je neobično brzo rešen i kazna koja je poprilično visoka za teško delo u bezbednosti saobraćaja. Njena borba sada je i za drugu decu, za druge roditelje. Kroz svoje Udruženje roditelja dece stradale u saobraćaju želi da promeni sistem da bude takav da niko ne treba da se plaši da pusti dete da samo ide u školu.

"Da li je osam godina zatvora pravda?", upitali smo Veru.

"Ako on dobije 8 godina i još desetak ljudi koji su takvo delo učinili, ja ću dete da vodim u školu s manje straha. Nikolinu niko ne može da vrati, a zahvaljujući medijima slučaj je rekordno brzo rešen. Ali, ne treba roditelji u takvoj situaciji sami da se bore za pravdu, da obilaze ministarstva i razgovaraju, zato tražimo promenu Krivičnog zakonika", priča Vera.

Kako je promena zakona moguća tek kada se konstituiše Parlament, udruženje će se narednih meseci fokusirati na edukaciju i apele. Važno je da decu edukujemo da se bezbedno ponašaju u saobraćaju, ali Vera smatra da ne možemo ni previše odgovornosti da poveravamo mališanima koji još nisu dostigli nivo psihofizičkog razvoja za potpunu pažnju.

Nikolina je stradala na pešačkom pelazu i to tek pošto je oprezno i polako prešla tri saobraćajne trake. Vozač koji ju je pokosio bio je tek u četvrtoj.

"On ima licencu da je prošao obuku, a deca su nesposobna da procene opasnost, brzinu vozila", dodaje Vera.

Vera je sa roditeljima stradale dece kucala na vrata raznih ministarstava, a razgovarali su i sa predsednikom Srbije. To, kaže, nije bilo "kafenisanje" po kancelarijama, već su zahtevi bili jasni i glasni.

"Kvalitet života ne bi bio bolji, ali bismo se osećali poniženi", podvukla je Vera.

Vera Janković, Foto: Mateja Beljan

Slučaj Nikoline presedan u pravosuđu

Jedna stvar u tragičnoj priči o Nikolini uliva nadu roditeljima da bahati vozači neće moći da se izvuku, ukoliko odbiju da pomognu čoveku koga su unesrećili. Vera Janković kazala nam je da je Krsmanović prvi koji je odgovarao za nepružanje pomoći povređenom, iako nije napustio lice mesta nakon nesreće.

"Ovo je prva presuda gde je neko osuđen i za nepružanje pomoći, a nije napustio lice mesta. Tužilac je uvažio izjave svedoka. On je zapalio cigaretu i ponašao se kao da se ništa nije dogodilo. To je presedan, za to delo osuđivani su bili samo ljudi koji su bežali sa mesta udesa. Imamo, međutim, i suprotan slučaj, gde je dete preminulo na licu mesta i zato čovek nije odgovarao za nepružanje pomoći", objašnjava Vera.

Nikolina nije preminula na licu mesta, već se tri nedelje za život borila u bolnici. Prognoze su bile strašne, odmah je pala u komu, usledila je moždana smrt. Otkucaji srca na monitoru bili su jedini znak, jedina nada da Nikolina možda, ipak, može da čuje reči koje joj mama Vera i tata Bogoljub upućuju dok nepomično leži na intenzivnoj nezi, da oseti makar njihovu ljubav i prisutvo, na neki, za medicinu još neobjašnjiv način.

Ne, oni nisu bili sujeverni, nisu verovali u neko čudo koje bi došlo izvan ruku lekara, ali iza nivoa svesti postoji velika tama nepoznanice, u kojoj se nekad i naslućuje naizgled nemoguće.

"Jedno veče smo došli i sve vreme s njom pričali kao da je svesna, kao da može da nas čuje. Puls joj je bio 40, a pritisak jako nizak. Kažem joj: 'Nisi kriva, išli smo u policiju, postoje snimci, ti ništa loše nisi uradila'. U tom trenutku njoj je puls skočio na 80. Ona je uvek bila fina i odgovorna i uvek bi se pitala da li je ona u nečemu pogrešila", pričala nam je Vera u svojoj ranijoj ispovesti.

Možda bi jedan pokret starca koji je udario devojčicu mogao da odloži ovaj košmar. Možda i ne. Ali on nije ni pokušao da pomogne. Posle nesreće bio je aktivan na fejsbuku, a gnevni građani uupućivali su mu poruke u komentarima na besmislene stvari koje je objavljivao.

(Telegraf.rs)