Nije mogao da izdrži nasilje, oduzeo je sebi život sa 14 godina: Da su mu pomogli, Aleksa bi imao 27 godina

Foto: Twitter/@GagaAleksina

Aleksa Janković imao je samo 14 godina kada je sebi oduzeo život zbog vršnjačkog nasilja koje je proživljavao. Da je imao ko da ga čuje, Aleksa bi danas imao 27 godina.

Prošlo je 13 godina od kako je ugašen nevin život. Ugašen je zato što su Aleksu vršnjaci mučili, tukli, hvatali za vrat, udarali mu glavom u drvo. Pošto više nije mogao da izdrži, skočio je sa trećeg sprata zgrade.

Preporučujemo

Potres mozga, noga u gipsu, psihijatrijska dijagnoza "posttraumatični sindrom", doveli su do toga da se ugasi mlad život.

Njegovi roditelji isticali su da su sve prijavljivali direktorki škole i nadležnim institucijama, ali da niko nije rekaovao. Njegov slučaj je, kao sudski postupak završen - kažnjena je škola, ali i direktorka. Ipak, do toga nije ni trebalo da dođe, već je trebalo da se reaguje na vreme i sačuva mlad život.

Troje nasilnika, od njih sedam koji su maltretirali Aleksu, presudom Višeg suda za maloletnike u Nišu pravosnažno su osuđeni na vaspitne mere, što podrazumeva pojačan nadzor Centra za socijalni rad. Pod njihovim imenima u dnevniku ostale su petice iz vladanja.

Aleksina majka danas se na svom Fejsbuk profilu oglasila stihovima:

"I u času bujne sreće

I kad tuga uzdah sprema,

Moja ljubav pjesmu kreće:

Što te nema, što te nema."

Srbija i dalje čeka Aleksin zakon

Da se ovakva tragedija ne bi ponovila, napisan je nacrt Aleksinog zakona. U pitanju je set zakona po kom bi nasilnici i oni koji nasilje zataškavaju bili strože kažnjeni. Nacrt nosi Aleksino ime na predlog autorke Dragane Ćorić, docentkinje na Pravnom fakultetu u Novom Sadu.

Aleksinim zakonom podrazumevana je promena više pravnih ataka, koji uređuju različite oblasti, ali im zajednički imenitelj borba protiv vršnjačkog nasilja.

Pored pooštravanja kaznenih mera prema nastavnicima i roditeljma, po prvi put bi se kod nas uvela suspenzija učenika i premeštaj učenika u drugu ustanovu, bez saglasnosti roditelja. Suspenzija je predstavljala novu vaspitno-disciplinsku kaznu, kojom se učenik udaljava sa nastave, u određenom vremenskom trajanju.

Ideja je bila da se rešavanje problema devijantnog ponašanja prebacuje na porodicu: roditelje, staratelje, hranitelje i druge koji obavljaju funkciju i ulogu roditelja detetu.

Jedna od novina je i takozvani "ugovor o ponašanju učenika". Ovom izmenom se predviđa da se učeniku odlaže primena suspenzije, za lakše povrede obaveza učenika, ako uz saglasnost roditelja, uz pomoć i podršku stručne službe ustanove, sa ustanovom zaključi ugovor o ponašanju.

Predlagano je formiranje posebnog tela u svakoj ustanovi koje će se baviti isključivo organizovanjem i sprovođenjem aktivnosti u cilju prevencije vršnjačkog nasilja. Direktor bi bio obavezan da formira mešoviti tim za prevenciju vršnjačkog nasilja. Tim za prevenciju vršnjačkog nasilja kod nas sada postoji.

Na taj zakon se, ipak, i dalje čeka.

U nacrtu Aleksinog zakona podrazumevaju se sledeće mere:

1. Uspostavljanje nezavisnog organa sa ekskluzivnom kompetencijom prevencije/borbe protiv vršnjačkog nasilja

2. Formiranje posebnog tela u svakoj ustanovi koji će se baviti sprovođenjem aktivnosti u prevenciji nasilja

3. Uvođenje školskog Parlamenta koji će imati za zadatak prevenciju nasilja

4. Nove vaspitno-kaznene mere za povredu zakona u ustanovama, poput ukora i isključenja sa nastave, te iz škole

5. Novčane kazne za roditelje

6. Trajno oduzimanje licence nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku zbog nepoštvanja procedura i pravila reagovanja u slučaju nasilja

(Telegraf.rs)