Kristina Panić je ujutru napisala ovaj sastav o deci iz Ribnikara, a uveče je ubijena u jezivom masakru

Foto: Politika

"Kada ostaneš sam, ostaviš telefon, ugasiš televizor i sve drugo što ti odvlači pažnju sa strane, da li se ikada zapitaš u kakvom društvu živiš? Ko su ti uzori? Ko je čovek koji ti odvlači pažnju? Da li je sve što ti je smešno i zanimljivo zaista tako?", ovo su poslednje reči Kristine Panić napisane u jednom školskom radu 3. maja nakon masakra u OŠ Vladislav Ribnikar, u trenucima kada ova tinejdžerka nije ni slutila da će i njen tek započe život sebično oduzeti Uroš Blažić u masovnom ubistvu koje se odigralo samo dan kasnije.

Pre dva dana na adresu Zorice i Saše Panić neočekivano je stigla vežbanka koju će, sasvim sigurno, čuvati za života. U njoj su ispisane poslednji stavovi, viđenja i razmišljanja njihove ćerke Kristine koja je zajedno sa bratom Milanom ubijena u svom rodnom mestu Duboni. Zahvaljujući njenoj razrednoj Aleksandri, koja je donela rad roditeljima, Zorica i Saša dobili su priliku da pročitaju mudre reči koje govore o svim vrednostima koje je Kristina pre svega stekla u svojoj porodici tokom osamnaest godina života.

Preporučujemo

Kristinino viđenje društva u kojem je živela može se protumačiti kao lekcija saosećanja sa anđelima iz Ribnikara, ali i primer jasnog uvida u suštinu problema sa kojim se društvo u kojem živimo neuspešno suočava, prenosi UNS.

Tekst Kristine Panić prenosimo u celosti.

U kakvom društvu živimo?

"Kada ostaneš sam, ostaviš telefon, ugasiš televizor i sve drugo što ti odvlači pažnju sa strane, da li se ikada zapitaš u kakvom društvu živiš? Ko su ti uzori? Ko je čovek koji ti odvlači pažnju? Da li je sve što ti je smešno i zanimljivo zaista tako?

Imam još mnogo pitanja, ali na sva ta moja pitanja, tvoj odgovor je verovatno: ”Ne znam”, ili imaš bled pogled kao da ne vidiš ništa loše u tome. I svima nam je tako dok se neko zlo ne dogodi. Tada svi vidimo grešku i znamo da uperimo prst u nekoga, a zapravo smo svi krivi. Kada se mnogo toga nakupi, negde mora da pukne, jednostavno rečeno, neka kap je morala preliti čašu. Roditelji danas zbog karijere zapostavljaju decu, bitnije im je da imaju kuću na tri sprata i luksuzan život umesto dobro vaspitanog deteta. I stalno se provlači izgovor: „Moram da obezbedim detetu sve”. Ne, detetu su potrebni otac i majka koji će da razgovaraju sa njim o svemu. Ne treba mu skup telefon i garderoba da bi imalo lep život. Deca u Africi bez svega toga srećni žive. Današnjoj deci nema ko da ugasi televizor ili telefon kada gleda filmove i serije u kojima se promovišu alkoholizam, narkomanija, kriminal i nemoral. Zato i propadamo kao društvo, jer nam deca u svemu tome vide uzor. Do juče smo školu gledali kao najbezbedniju ustanovu za dete, a već danas sa strahom šaljemo dete u istu. Neko je juče posle škole planirao porodični ručak, neko da uči geografiju da popravi ocenu, neko da odigra utakmicu sa drugarima… A neko je želeo da svoje dete sačeka ispred škole, zagrli i poljubi, a nije i više nikad neće. Svaki trenutak sa njima je postao samo uspomena na tu decu.

Verujem da su tuga i bol porodica preminulih đaka ogromni, i nikada ne bih želela da tu bol u svom životu osetim. Sa decom treba razgovarati! Nijedna kazna neće moći da vrati roditeljima ovu jadnu decu koja su, ni kriva ni dužna, nastradala. Kosta je primer zapostavljenog deteta. Roditelji, internet, društvene mreže, đaci u školi… Svačija je krivica. Svako je imao uticaj na ovo dete koje je počinilo ovaj monstruozan zločin. Ovo je znak da treba da se probudimo, jer je ovo samo početak katastrofe ako se nešto ne preduzme. Srbija danas plače, osam anđela nas je napustilo jer se nismo probudili na vreme".

Podsetimo, Uroš Blažić je 4. maja 2023. godine u selima Dubona i Malo Orašje počinio masovno ubistvo, kada je života lišio devet, a pokušao da ubije još 20 osoba, od kojih je ranio 12.

Dok je Srbija bila u šoku zbog masovnog ubistva u Osnovoj školi "Vladislav Ribnikar" koje se dogodilo dan ranije, u večernjim časovima 4. maja došlo je do se zločina jednakih razmera.

Blažić je uhapšen osam sati nakon zločina, a krio se u kući svog ujaka u selu Vinjište kod Kragujevca. Prilikom hapšenja pronađen je i arsenal oružja koji je držao urošev ujak. Nakon hapšenja ponavljao je da je masovno ubistvo počinio "jer su ga meštani omalovažavali".

Optužnica protiv Blažića podignuta je 10. oktobra 2023. godine, a pripremno ročište je zakazano za 23. maj.

(Telegraf.rs)