Hrvatski košarkaš Jovan Manović izrešetan u "Kafe kafeu": Pre 18 godina ubica ga pomešao sa pravom metom

Brutalno ubistvo košarkaša Jovana Manovića dogodilo se na današnji dan pre 18 godina. Njega je, 9. maja 2007. godine usred bela dana u bašti beogradskog kafića "Zodijak" (bivši Kafe kafe) ubio plaćenik Milanko Ivanović "Crni" dok je nalogodavac bio Bojan Baćković. Manović, uspešni sportista međunarodne karijere, pao je kao slučajna, kolateralna žrtva u obračunu dve kriminalne grupe, a ubijen je samo četiri dana pre 30. rođendana.

Jovan Manović, rođen je 13. maja 1977. godine u Splitu. Njegovi roditelji, Mihajlo Manović (77) bio je legenda splitske "Jugoplastike", i majka Hanija Erceg takođe se bavila košarkom. Jovan je gradio uspešnu karijeru plejmejkera, nastupajući za klubove u Portugalu, Hrvatskoj, Francuskoj, Grčkoj i na Kosovu. Sahranjen je na Novom bežanijskom groblju u Beogradu, gradu gde je njegov život nasilno prekinut.

Preporučujemo

Hladnokrvno ubistvo na Senjaku

Kobnog 9. maja 2007. godine Jovan Manović je sedeo sa prijateljima u bašti kafića "Zodijak" u ulici Vase Pelagića na Senjaku. Motociklista je tada uparkirao crni motocikl "dukati" malo dalje od bašte, a zatim je otrčao do ograde kafića, iz crvenog ranca izvadio pištolj i iz neposredne blizine ispalio tri hica u grudi košarkaša. Motociklista je kasnije identifikovan kao Milanko Ivanović zvani Crni iz Čajetine.

Jovan Manović; Foto: printskrin/youtube.com/@rudar7

Prilikom bekstva, Ivanoviću je ispao pištolj, "CZ 99" sa izbrisanim serijskim brojem, ispred ekspoziture banke "Inteza" što se kasnije pokazalo kao ključni dokaz, a njegov motor je takođe pronađen napušten u Ulici vojvode Putnika.

Beogradska policija, na čelu sa tadašnjim direktorom Miloradom Veljovićem, pokrenula je opsežnu istragu. Već 21. i 22. maja, Milanko Ivanović, kao direktni izvršilac, i Bojan Baćković iz Užica, kao organizator, uhapšeni su u akciji SAJ na Zlatiboru. Kod sebe su imali lažna dokumenta i planirali su bekstvo u zapadnu Evropu. Tokom istrage, policija je otkrila ko je zaista bio meta ove egzekucije zahvaljujući kamerama banke koja je bila u neposrednoj blizini. Snimci su postali ključni dokaz u sudskom procesu jer se na njima, osim ubistva, vidi i Baćković koji, neposredno pre ubistva osmatra svoju žrtvu u kafiću, telefonira, a zatim odlazi.

- Odjednom se čula pucnjava. Uplašio sam se, jer se upravo u to vreme učenici Osnovne škole "Stefan Nemanja" vraćaju iz škole i pomislio da neko dete nije stradalo. Tek tada sam video mladića visine oko 180 centimetara, u crvenoj majici, sa crnom kacigom na glavi, kako trči, kako mu nešto pada na trotoar i kako se penje na motor. Odjurio je brzinom većom od sto kilometara - ispričao je tada jedan prolaznik.

Policija je na osnovu video snimaka ustanovila da je čovek čije je ubistvo planirano bio Goran Marić iz Beograda, koji je sedeo za susednim stolom i bio slično obučen. Kako se sumnja, motiv planiranog napada na Marića bio je obračun dve kriminalne grupe.

Policija je utvrdila da je Baćković nedelju dana pre planiranog ubistva smestio Ivanovića u iznajmljeni stan na Senjaku, dao mu pištolj i 14 metaka uz instrukcije kako da se ponaša, kao i koga treba da ubije. Sledećeg dana pokazao mu je u bašti kafića čoveka, za koga se kasnije utvrdilo da je Goran Marić, kog je trebalo da likvidira i rekao mu da se radi o "klošaru, koji s njim ima neke neraščišćene račune".

Marinko Ivanović; Foto: MUP

Na dan ubistva, oko 14 sati, Baćković je pozvao plaćenog ubicu i tada mu je dao naređenje da krene u akciju, rekavši mu da ode u baštu kafića, "gde odmah levo od ulaznih stepenica sedi osoba koju treba da likvidira". Kako je navedeno, postojao je čak i plan da se likvidira i sam Ivanović, kako bi se prekinuo lanac koji vodi do naručilaca.

Kazne od 20 godina zatvora i smeh ubica

Suđenje pred Većem Okrunog suda u Beogradu, kojim je predsedavao sudija Dragoljub Zdravković, okončano je 29. septembra 2008. godine. Milanko Ivanović i Bojan Baćković osuđeni su na jedinstvene kazne zatvora od po 20 godina.

Ova kazna obuhvatala je 15 godina za teško ubistvo Jovana Manovića iz koristoljublja, 10 godina za pokušaj ubistva Marka Nikolića na Zlatiboru 24. decembra 2005. godine i godinu dana za falsifikovanje isprava. Dragan Cvetković, zvani Belmondo, optužen za umešnost u Manićevo ubistvo, oslobođen je optužbi.

Bojan Baćković; Foto: MUP

Tokom izricanja presude, osuđeni Ivanović i Baćković su se smejali, demonstrirajući potpuni nedostatak kajanja i nepoštovanje prema sudu, kao i porodici žrtve. Sudija Zdravković u usmenom obrazloženju nije detaljno komentarisao navode tužilaštva iz optužnice da je Manović ubijen greškom, jer ga je ubica "pomešao" sa Goranom Marićem, koji je bio meta, najavljujući da će to detaljno biti napisano u pisanom otpravku presude.

Bol porodice i neodgovorena pitanja

Roditelji Jovana Manovića, Mihajlo i Hanija, nikada nisu poverovali u zvaničnu verziju da je njihov sin ubijen greškom. Mihajlo Manović, vidno potresen nakon presude, izjavio je da ne želi da komentariše presudu kao i da mu je supruga zbog svega u teškom zdravstvenom stanju i da se nalazi u bolnici.

Hanija Erceg je za "Slobodnu Dalmaciju", skoro 20 dana nakon ubistva, izjavila da "njen Jovan nije ubijen greškom", nego da je neko hteo njegovu likvidaciju. Ona je tada tvrdila da je ubistvo njenog sina naredio bivši muž Jovanove izabranice.

- Bio je u vezi sa 46-godišnjakinjom sa troje dece i živeo je sa njom i njenom sestrom u porodičnoj kući u Beogradu. Ona nije bila razvedena od supruga, koji živi u Parizu. Znam da je njen suprug hteo da se pomire, ali ona nije htela i on joj je ponekad pravio probleme - rekla je tada Hanija Erceg.

Otac Jovana Manovića pre pet godina je u jednom intervjuu izjavio da je njegov život totalno promenjen nakon što se dogodilo ubistvo njegovog sina.

- Kada je počeo rat, sin Jovan i ja otišli smo kod moje majke u Beograd. Snašao sam se opet, 1994. godine postao sam trener prve ekipe BASK-a, pa sportski direktor. Primao sam platu, živeo, sin je rastao i sve se nekako uklopilo. Ipak, moj život je iz temelja promenila tragedija. Sina su mi ubili 2007. godine, kad je bio na pragu tridesete, a ja imao 58 godina. Teško sam se razboleo, operisao sam karcinom bubrega, žuči i dvanaestoplačnog creva, skoro sam umro od sepse. Otišao sam u penziju, majka je preminula, sestra takođe. Ostao sam sam, bez ičega - rekao je Mihajlo.

Ubistvo Jovana Manovića ostavilo je veliki trag na srcu njegove porodice, a samo je još jedan primer brutalnosti organizovanog kriminala, koji ne preza od uništavanja nevinih života.

(Telegraf.rs)