Presuda za jezivo ubistvo 1930. godine: Ubio suparnika kod Pančevačkog mosta

Na današnji dan pre tačno 95 godina dogodilo se jezivo ubistvo kod Pančevačkog mosta, a 12. novembra 1930. godine Prvostepeni sud u Beogradu osudio je Obrada Miloševića na 20 godina robije za ubistvo radnika Antona Berača.

Ovaj zločin koji se odigrao 15. maja 1930. godine izazvao je veliko uzbuđenje javnosti, a sudnica je bila puna na dan izricanja presude.

Preporučujemo

Ubistvo pod okriljem noći

Sam tok suđenja obeležili su oprečni iskazi svedoka, što je sudijama znatno otežalo rekonstrukciju događaja kobne noći, a ključno pitanje bilo je ko je prvi napao u mraku ispred kantine. Ono što je najviše remetilo tok suđenja bile su izjave u vezi sa lampom ispod koje se dogodilo ubistvo.

Prema svedočenju, Obrad je nakon svađe sa Antonom u Radničkoj kantini kod Pančevačkog mosta, izveo Antona ispred kantine i u mraku mu zadao više ubodnih rana nožem, usmrtivši ga na licu mesta. Ovo jezivo ubistvo video je sedamnaestogodišnji Komon čije je svedočenje na suđenju bilo od presudnog značaja.

Svedok Komon (17) teretio je Miloševića, tvrdeći da je sa stotinak metara video Antona kako beži, a Obrada kako ga juri. Prema njegovim rečima, pri prolasku ispod jedne ulične svetiljke, u Obradovoj ruci zasijao je nož, nakon čega je, na mračnijem delu puta, video komešanje, Antonov pad i Obradov beg. Optuženi Obrad Milošević je negirao ove navode, tvrdeći da rasveta nije radila i da je nož pripadao Antonu, od kog ga je oteo u samoodbrani.

- Nož ja nisam imao, nego ga je imao Anton i tek kad me je napao ja sam mu ga oteo - rekao je tada Obrad.

Foto: Privatna arhiva

Misterija ulične svetiljke

Zbog nejasnoća oko postojanja i ispravnosti sijalice, sud je izašao na lice mesta kako bi se proverili navodi svedoka kao i optuženog Obrada Miloševića. Utvrđeno je da stub sa električnom lampom postoji u blizini kantine, ali da lampa više ne radi. Sporno pitanje je ostalo, da li je lampa svetlela u noći kada se dogodilo ubistvo? Vlasnik kantine izjavio je da je, po njegovom utisku, napolju bio potpuni mrak.

Međutim, kako su tada novine pisale, pozvan je monter "Simensa" gospodin Lorenc Akelj, koji je potvrdio da je lampa bila postavljena tu, ali da je u avgustu demontirana.

- Ta sijalica je stajala zbog našeg osoblja iz "Simensa" koje je tuda prolazilo. Bila je od 750 sveća, ali je u avgustu naš inžinjer gospodin Rikman naredio da je skinem - rekao je Akelj, potvrdivši da je u maju sijalica radila.

Na pitanje sudskog veća, da li je postojala šansa da sijalica ne radi, on je izjavio da su šanse veoma male, ali da je moguće da je došlo do nekog kratkog spoja ili "defekta".

- Ne znam. Moguće da je bio kakav defekt iako je sijalica bila tamo - izjavio je Lorenc Akelj, a sudsko veće predložilo je i da se sasluša i inžinjer Rikman koji je dao skoro identičnu izjavu.

Ubistvo zbog ljubomore?

Nova svedokinja, Marica Krizmanić, koja je te večeri bila u kantini sa svojim verenikom na svega par koraka od stola za kojim je sedeo Anton Berač, ispričala je šta se tačno dogoilo u samoj kantini. Prilikom njenog svedočenja, kada je pomenula da su verenik i ona plesali valcer svega par trenutaka pre svađe, Obrad Milošević ju je prekinuo opaskom  da "te večeri nije muzike uopšte bilo".

Nastavivši svoje svedočenje, Marica je ispričala da je Obrad ušao, prišao Beraču i pozvao ga napolje "da se objasne". Berač je isprva odbijao, ali je na kraju izašao.

- Izašli su svađajući se, obojica vrlo besni. Odmah zatim sam čula da je Obrad ubio Antona Berača - navela je tada Krizmanićeva.

Branilac optuženog, doktor Milan Kostić, izneo je tezu da je ceo sukob prouzrokovala izvesna Mileva Bodić, koja je imala "neprečišćene račune" i sa Miloševićem i sa Beračem, te da su njih dvojica bili suparnici. On je osporio verodostojnost iskaza svedoka Komona i tvrdio da ne postoje dokazi za ubistvo sa predumišljajem, već da je u pitanju ubistvo u samoodbrani, ili eventualno, ubistvo u afektu.

Presuda za ubistvo

Presuda je doneta relativno brzo tog dana. Sud je utvrdio da nema osnova za pozivanje novih svedoka i da je optuženi Obrad Milošević počinio krivično delo "hotimično ubistvo", odnosno da je ubistvo počinio svestan svojih postupaka. Kao olakšavajuća okolnost uzeto mu je samo dobro vladanje pre izvršenja dela, ali ne i priznanje, jer delo nije "čisto i jasno priznao".

Obrad Milošević osuđen je na 20 godina robije, a pored toga mu je nalođeno da porodici pokojnog Antona Berača isplati 10.000 dinara za spomenik i "podušja", odnosno za parastos, kao i 20.000 na ime izdržavanja.

Bez pisane dozvole Telegraf.rs nije dozvoljena upotreba, kopiranje, prezentovanje i/ili preuzimanje dela ili čitavog teksta.

(Telegraf.rs)