Inspektor Bižić krimosima uterao strah u kosti: Izbačen iz policije zbog čuvenog ubistva, a onda mu presuđeno

Inspektor beogradske policije Miroslav Bižić Biža (46) bio je strah i trepet za prestupnike i kriminalce s početka devedesetih. Poznat po beskompromisnoj borbo protiv kriminala, ali i "specifičnom" metodu u odnosu sa prestupnicima, bio je najveći autoritet na beogradskom asfaltu.

Miroslav Bižić ubijen je pre tačno 29 godina, na stepenicama starog “Merkatora” 21. maja 1996. godine. Međutim, godinama je provejavala priča da je ubistvo Bižiča započeto još u noći između 24. i 25. marta u beogradskom noćnom klubu “Nana”. Policajac, koji je previše znao, morao je da bude likvidiran, jer “mrtva usta ne govore”, a Bižić je u grob odneo mnoge tajne koje bi mogle da naštete mnogim moćnicima, pre svega u policiji, ali i u politici tog vremena.

Preporučujemo

Tokom policijske karijere Bižić se zamerio mnogima, ali pre svega se našao u središtu sukoba dve moćne tajne službe, Savezne i Republičke državne bezbednosti. Prvo je ponižen a potom otpušten iz policije zbog svoje uloge posle ubistva Andrije Lakonića Lakija, poznatog kriminalca, saradnika DB-a, koji je likvidiran u klubu “Nana” u martu 1990. godine.

Ubica Miroslava Bižića ostao je nepoznat do danas. Ono što je poznato jeste to da je, kada je prišao Bižiću, koji je bio sa još jednim saradnikom, ispred starog “Merkatora”, ispod belog mantila izvadio je automatski pištolj sa prigušivačem.

“Nemoj, Bog te mazo”, bilo je sve što je Biža stigao da kaže, pre nego što je isečen rafalom. Ovo je otkrio čuveni forenzičar MUP-a Časlav Ristić u svom podkastu, iznoseći detalje ubistva bivšeg policajca. Ubica njegovog poznanika nije ni pogledao.

Foto-kolaž: Shutterstock, Printskrin: RTS

Miroslav Bižić je u to vreme bio vlasnik privatne agencije “Biža” koja se, između ostalog, bavila i pronalaženjem ukradenih skupocenih automobila. Po nekim pričama, koristio je svoje dobre veze u podzemlju kako bi dolazio do nestalih vozila i vraćao ih vlasnicima uz dobru nadoknadu.

Policija je pretpostavljala da je Bižić prepoznao ubicu, da li ga je hapsio dok je bio policajac, ili ga je znao kao kontakt Državne bezbednosti, nikada nije utvrđeno.

Njegov pad počeo je posle ubistva Andrije Lakonjića. Lakonić, inače nekadašnji uspešni bokser, uplovio je u kriminalne vode, uz asistenciju Savezne Državne bezbednosti. On je vrbovan da, kao i mnogi kriminalci, radi za službu u inostranstvu na likvidaciji političkih emigranata. Navodno je upravo Lakonjiće bio jedan od aktera likvidacije Envera Hadrija, Albanca sa Kosova i Metohije koji je likvidiran u Briselu, glavnom gradu Belgije 1990. godine.

Foto: Marko Jovanović

U noći ubistva u “Nani” su sedeli u istom separeu Andrija Lakonjić i njegova dva dobra prijatelja, takođe zvučna imena iz podzemlja, sa dobrim vezama sa tajnim službama, Darko Ašanin i još jedan prijatelj. U jednom trenutku došlo je do svađe, a potom i do pucnjave. Epilog, Lakonjić je ubijen. Kasnije je ustanovljeno da je pucano iz dva oružja.

U podzemlju ali i policiji nastao je pravi haos te martovske noći. Osim policajaca u uniformi koji su obezbeđivali lice mesta, pojavili su se inspektori Odeljenja za krvne delikte. Ali, pojavio se i neko ko nije trebalo uopšte da bude prisutan i počeo da se interesuje za ceo slučaj – upravo Miroslav Bižić Biža. U to vreme bio je načelnik Odeljenja za maloletnike i nije imao šta da traži ispred “Nane”, jer, makar zvanično, nije trebalo da ima bilo kakve veze sa istragom vezanom za taj zločin.

Usledio je obračun dve službe, Savezne i Republičke. Ispostavilo se da su kriminalci vrbovani “u dvorištu” srpske službe, u gradskoj policiji. Ceh je platio Bižić, koji je završio i na sudu, na optuženičkoj klupi zbog navodnog pomaganja ubicama Andrije Lakonića. Darko Ašanin i Miroslav Bižić su oslobođeni, ali za Bižu je to bio kraj karijere u policiji.

Darko Ašanin je takođe ubijen 1998. godine. Miroslav Bižić je sahranjen na Zemunskokm groblju, uz pratnju tamburaškog orkestra koji je svirao “Tiho noći”.

(Telegraf.rs)