"Kost mi je bila kao kaša, ruke su mi bile krvave": Ovako je o masakru u Ribnikaru pričala nastavnica istorije

Nastavnica istorije Tatjana Stevanović, koja je ranjena u Oglednog osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u danu kada je 13-godišnji dečak ubio devet učenika i čuvara škole, dobila je tužbu protiv roditelja dečaka, Vladimira i Miljane Kecmanović. Na ovu presudu čekalo se od kraja parničkog postupka 25. aprila, a dosuđeno je da Miljana Kecmanović i Vladimir kecmanović ranjenoj nastavnici solidarno isplate 6.900.000 dinara.

Milionska odšteta treba da bude plaćena na ime naknade nematerijalne štete za fizičke bolove, strah, duševne bolove zbog umanjenja opšte aktivnosti i zbog naruženosti. U tom parničnom postupku Tatjana Stevanović pred sudom je govorila o onome što je doživela tog 3. maja 2023. godine, a sud jo jje poklonio poverenje, te je dobila tužbu protiv roditelja dečaka.

Tatjana Stevanović je rekla da je 3. maj počeo kao i svaki drugi dan, da je veliki deo dece došao u školu zbog slikanja, "čak i oni koji nisu dugo dolazili". Započela je čas istorije kada je čula zvuk pucnjave u školi.

- Mislila sam da nestašni osmaci bacaju petarde. Druga misao mi je bila da je Dragan tu, da će on da reši šta god da je u pitanju. Taj zvuk nastavio je da se čuje. Bilo je jezivo. U jednom trenutku svi smo bili ukočeni, kao hipnotisani. Ništa se nije čulo, a onda se u hodniku začuo vrisak - ispričala je.

U momentu kada je pomislila da zvuk koji je čula možda ipak nisu petarde, vrata su se naglo otvorila. Nije stigla ni da se okrene, već je bila pogođena u stomak i pala je.

- Čula sam pucnjavu u učionici, ali sam bila na podu. Mislila sam da nisam gubila svest, ali kasnije sam shvatila da jesam. Probudila sam se, ruke su mi bile krvave. Pored mene je ležao dečak, bio je bled kao krpa, nepokretan. Jedno dete došlo je do mene da se sakrije, prigrlila sam ga. Zavladao je muk, a onda je došao nastavnik geografije, pitao je šta se desilo, a jedno dete je odgovorilo da je K. K. pucao - dodala je.

Istakla je da "nije mogla da shvati da je to moguće". Sve je izgledalo kao da je trajalo jako dugo, a kasnije je čula da su to bila samo dva minuta. Policija je pristigla u učionicu, opipavali su joj puls. Tada je, kako je rekla, "shvatila da nije dobro".

Kako je opisala, jedan metak pogodio ju je u stomak sa leve strane, a falio je samo jedan milimetar da pogodi stomačnu arteriju. Zaustavio se u kuku sa desne strane.

- Nije mi funkcionisala leva noga, oštećen je nerv. Lekari su izvadili metak, ali nisu znali da li odmah da operišu kuk. Sada je u redu, ali rekli su da će taj kuk brže da propada. Na obe ruke sam imala imala prostrelne rane. U podlaktici desne ruke imam pločicu, lekari su rekli da je kost bila kao kaša. U levoj ruci su mi pokidani nervi, ne osećam šaku - ispričala je Stevanović.

Nastavnica istorije ispričala je da je osam meseci provela u bolnici, a da je šest meseci bila nepokretna. Istakla je i da, zbog oštećenja nerava ne oseća ni levu nogu ispod kolena.

- Bilo je pet odsto šanse da se nerv vrati u funkciju. Imala sam sreće da je uspelo zahvaljujući terapiji, porodici i mojoj želji za oporavkom. Mesec ili dva bila sam bez funkcije ruku - dodala je.

"Plaše me stvari koje nikad nisu"

Tatjana Stevanović je ispričala da na početku nije osećala strah jer nije shvatala šta se dogodilo. Kada je pogođena izgubila je vazduh i pala je, bila je u šoku, nije mogla da pojmi šta se dogodilo. Strah se razvio kasnije.

- U bolnici nisu hteli da mi kažu koje su razmere svega. Znala sam da je Dragan ubijen, a onda su mi polako govorili imena jednog po jednog deteta. Par dana posle operacije sam primetila da tonem. U stomaku je ostala neka tečnost, morala sam na novu operaciju. Tada sam osećala strah. Za jednu noć može sve da se promeni - rekla je nastavnica istorije ranena u školi "Ribnikar".

Dugo je osećala fizičku bol, ali je to rešavala lekovima. Ima ožiljke po rukama, duž grudnog koša i stomaka. Nesigurna je u hodu zbog toga što ne oseća levu nogu.

- Osećam strah svaki dan. Trgnem se na vatromet, na iznenadne situacije, kada vidim oružje na filmu. Sve me uznemirava, čak i oni što nikada nije - dodala je.

Ona je istakla i da je "K. K. bio dete za primer", uzoran i dobar učenik i da nije bilo potrebe da zove njegove roditelje, te da ih nije ni poznavala.

Nakon iskaza koji je dala, Tatjana Stevanović više nije dolazila na ročišta. Parnični postupak po njenoj tužbi jedini je u kom je svedočio Vladimir Kecmanović, otac dečaka koji je izvršio masovno ubistvo. Njegovo kompletno svedočenje možete da pročitate ovde.

"Hteo je da me ukloni sa puta da uradi ono što je zamislio"

Tatjana Stevanović se, pre svedočenja pred sudom, nekoliko puta oglasila za medije. Kako je ispričala u decembru 2023. godine,održala je skoro ceo prvi čas u odeljenju VII/2, u koje je išao dečak koji je izvršio masovno ubistvo, kao i većina ubijene dece. Njegovo mesto u drugoj klupi bilo je prazno sve do 8.40 sati.

- Tada je naglo otvorio vrata i prvo mene upucao. Pretpostavljam da sam ja kolateralna šteta, da je hteo da me ukloni s puta da bi mogao da uradi ono što je zamislio. Sećam se da sam prvo upucana u stomak. Odletela sam i pala... Onda je nastupio strahovit bol. Toga se sećam, kao i uplašenog pogleda učenice iz druge klupe koja više nije među nama. Izgubila sam dah i pomislila - to je to. To je kraj... Muči me odgovor na pitanje da li sam mogla drugačije. Da li bi bilo drugačije da sam shvatila šta se dešava? Ili bi možda bilo još gore? Da sam krenula ka vratima, verovatno bih nastradala kao devojčica koja je izašla iz toaleta kada je čula zvuke. Nisam shvatila situaciju. Niko od nas nije... - ispričala je tada.

Kako je rekla, dok je ležala na podu učionice, gotovo bez vazduha, pred očima su joj bila samo njena deca.

- Ti trenuci, ta četiri minuta, to je neko vreme koje je u mojoj svesti rastegnuto do beskonačnosti. Kada sam u jednom trenutku došla svesti i videla na rukama rane, pomislila sam da nisu prave. Govorila sam sebi, "ma, to je nešto drugo". A onda saznanje, aha, to ipak jeste prava krv - ispričala je Tatjana Stevanović.

Istakla je da je "sigurna da više nikada neće moći da kroči u učionicu" i da se bavi nastavničkim poslom. Kako je vreme prolazilo, tako joj je, kako je rekla, "postalo jasno da tamo više ne pripada".

- Ne mogu. Volela sam svoj poziv, uživala u radu sa decom. Iako je prosveta težak posao, svi smo mi uvek nalazili razloge da ostanemo. Tražili smo ih u našim i uspesima naše dece. Ali, ja sam sada sve to izgubila. I šta sad? - rekla je.

Podsetimo, Vlada Srbije je donela odluku da Tatjani Stevanović bude obezbeđeno doživotno novčano mesečno primanje, a inicijativu za nacionalnu penziju pokrneule su njene koleginice Marija Crnojević i Nataša Vasić.

Vladimir i Miljana Kecmanović odgovorni za štetu

U obrazloženju presude u parničnom postupku po tužbi ranjene nastavnice, navodi se da, iako je u trenutku preduzimanja štetnih radnji dečak koji je izvršišo masovno ubistvo bio pod neposrednim nadzorom OOŠ "Vladislav Ribnikar", sud smatra da su tuženi Vladimir Kecmanović i Miljana Kecmanović odgovorni za štetu koju je njihovo maloletno dete prouzrokovalo tužilji, budući da je šteta nastala usled njegovog lošeg vaspitanja, odnosno propusta u vaspitanju i rđavih primera koje su mu tuženi kao roditelji dali, pri čemu se šteta inače može upisati u krivicu tuženih. Sud je zbog toga ocenio da su navodi tuženih da im od strane nastavnog i drugog stručnog osoblja u školi nije ukazivano na potrebu intervencije u pogledu ponašanja bez uticaja.

Naime, sud nalazi da bi u situaciji u kojoj se roditelj opredelio da maloletno dete dobije znanje rukovanja i korišćenja oružja, te da odlascima u streljanu dete stekne zainteresovanost većih razmera za taj sport ili hobi, a sve u periodu kada se još uvek psihofizički razvija, roditelj morao sa većim stepenom pažnje da se odnosi prema oružju i municiji koje čuva u kući, odnosno da adekvatno obezbedi oružje i municiju.

S tim u vezi, sud je stanovišta da su bez uticaja navodi tuženih da je šteta nastala bez njihove krivice, da dečak nije sposoban za rasuđivanje, kao i da njegovo stanje i postupanje roditelji nisu bili u mogućnosti da predvide i spreče, imajući u vidu da je tokom postupka utvrđeno da je dečak koji je izvršio masovno ubistvo u trenutku preduzimanja radnje 3. maja 2023. godine mogao da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima.

(Telegraf.rs)