Šetnja Topčiderom završena kobno, žandarm počinio ubistvo: Sudbina Danice čije je telo pronađeno u klozetu

Ubistvo Danice Milenković, sestre uglednog beogradskog advokata Brane Milenkovića, potreslo je Beograđane je u septembru 1930. godine i bacilo tamnu senku na idilični Topčiderski park.

Dana Milenković nestala je 3. septembra 1930. godine. Tog kobnog dana, nakon ručka, uputila se u svoju uobičajenu poslepodnevnu šetnju Topčiderom, iz svog doma u Dositejevoj ulici broj 16, gde je živela sa bratom. Kako se tog, a ni narednog dana nije vratila, a nije ostavila nikakvu poruku, njen brat Brana Milenković predosetio je da nešto nije kako treba. Njegove najcrnje slutnje vodile su ka tome da se najverovatnije dogodilo ubistvo.

Preporučujemo

Kako su novine tada pisale, gospodin Milenković, i sam vrstan pravnik, posvetio se rasvetljavanju sestrinog nestanka. Napustivši sve svoje poslove, energično je, zajedno sa policijom, tragao za bilo kakvim informacijama. Pretražio je Zemun, misleći da je možda tamo otišla, ali bezuspešno.

Ključni tragovi: Ko je video Danicu Milenković

Doktor Ćosić, šef državne Poljoprivredne i kontrolne stanice u Topčideru, preneo je Milenkoviću informaciju svog hemičara Viktora Bajdalakova. Bajdalakov je, kako su tada mediji naveli, video gospođicu koja odgovara Daninom opisu u sredu 3. septembra posle podne, oko 17.30 časova, u Topčiderskom parku. Mirno je šetala, a zatim sela na klupu kod Dvora kneza Miloša, delujući umorno i tužno. Tu je ostala do šest časova, kada ju je Bajdalakov poslednji put video.

Kasnije te večeri, oko osam časova, gospodin Ivan Salamatin sa suprugom Fridrikom zatekao je, kod jedne od aleja u parku blizu železničke stanice, potresan prizor. Videli su jednog žandarma kako grubo ispred sebe tera ženu koja je po opisu odgovarala Danici.

Foto: pretraziva.rs/, Attribution-ShareAlike 4.0 International

- Nesrećna žena je plakala, brisala suze maramicom i požalila se mojoj supruzi da ima srčani napad. Žandarm joj nije dozvolio da dalje govori, već ju je grubo poterao napred i viknuo: "Znam ja te srčane mane! Sve one imaju srčanu manu" - ispričao je tada Salamatin.

Brana Milenković, nakon izjave doktora Ćosića i Ivana Salamatina, nije bio siguran da li se zaista u Topčiderskom parku dogodilo ubistvo ili je njegova sestra otišla u neku bolnicu kako bi potražila pomoć.

- Izgledalo mu je, prvo, da je njegova sestra možda potražila pomoć od žandarma u času kad joj je nastupio srčani udar, ali da je posle toga otišla sama u varoš, eventualno u bolnicu ili da je, očajna zbog slabog srca, izvršila samoubistvo, to jest da je iz Topčidera otišla na Čukaricu i tu skočila u Savu - napisale su tada novine "Vreme".

Poznajući svoju sestru kao osobu koja je bila vedra, zadovoljna i veoma privržena njemu, bez ikakvih tajni, Brana Milenković isključio je mogućnost samoubistva.

Nemi pred nasiljem

Brani Milenkoviću je stiglo i pismo od dve žene, koje su takođe prisustvovale žandarmovom grubom ophođenju prema njegovoj sestri.

- U sredu uveče otišla sam sa svojom tetkom u Topčider da pričekam goste na topčiderskoj stanici. Bilo je uveče, tačno deset minuta do osam časova. U tom je naišao tramvaj koji se vraćao iz Košutnjaka i stao pred Topčidersku stanicu. Tada je naišla jedna dama sa jednim žandarmom. Koliko se sećam, dama je imala na sebi liht mantil. Videlo se da je žena razvijenijeg stasa. Ostalog se ne sećam, jer nismo bile blizu, već smo stajale čak kod stepenica koje vode u stanicu. Sećam se vrlo dobro njenih reči. Kad je tramvaj stao, ona je vikala: "Molim za pomoć! Pomozite mi!" - napisano je u pismu koje su novine "Vreme" tada objavile u celosti.

Kako se u pismu navodi, nesrećna devojka se obratila i čoveku koji je vozio tramvaj moleći ga da joj pomogne, ali on nije mnogo učinio.

- Pored toga je rekla kočničaru: "Molim Vas, pričekajte da se popnem". Međutim, žandarm je odgovorio: "Idi, idi! Teraj!" Za to vreme žandarm je imao tašnu u rukama i po njoj preturao. Čim je tramvaj otišao, on je s dotičnom damom otišao dalje od tramvajske pruge u zaladak. Dalje ne znam šta je bilo, jer smo nas dve odmah zatim otišle na peron. Ne mogu da tvrdim da li se to na Vašu sestru odnosi. Možda je to sasvim druga osoba. Kako sam potpuno osetila Vaš bol, to smatram za dužnost da vas o tome izvestim - napisala je Milka Đukić u svom pismu.

Nakon četiri dana intenzivne potrage Milenkovića i policije, istina je izašla na videlo na najstrašniji mogući način.

Ubistvo otkriveno nakon 10 dana

Dana 13. septembra 1930. godine, oko 11 časova, u jednom klozetskom kanalu Topčiderskog parka, pronađeno je beživotno telo Danice Milenković.

Položaj tela i tragovi na njemu odmah su ukazali na ubistvo. Bilo je jasno da je zločin izvršen na drugom mestu, a da je počinilac telo potom dovukao i sakrio u kanal, nadajući se da neće biti pronađeno.

Foto: pretraziva.rs/, Attribution-ShareAlike 4.0 International

Sumnja Milenkovića i policije odmah je usmerena na žandarma koji je poslednji viđen sa Danicom Milenković, ali očevici nisu mogli da ga prepoznaju u policiji.

Pažljivom istragom, ubrzo je utvrđeno da je izvršilac ovog gnusnog zločina bio žandarm Đorđe Živaljević, koji je tog kobnog dana bio na službi na peronu železničke stanice u Topčideru, a njegovom hapšenju prethodilo je njegovo priznanje prijatelju, drugom žandarmu Komljenoviću.

On je, prilikom razgovora sa Komljenovićem, priznao da je nestalu devojku udavio i bacio u klozetsku jamu u Topčideru. Komljenović mu isprva nije verovao i nakon što je narednog dana završio sa poslom, otišao je da se uveri u reči svog kolege Živaljevića. Proveravajući zemlju oko navedenog mesta, otkrio je sveže lišće kao i to da je zemlja bila utabana stopalima.

Foto: pretraziva.rs/, Attribution-ShareAlike 4.0 International

Obdukcija iznela zastračujuću istinu

Na vratu nesrećne devojke nisu nađeni nikakvi tragovi, ali su na gornjem delu grudnog koša, u neposrednoj visini linije ramena, pod dušnikom, nađeni jasni otisci ruku. Isto tako, svuda po telu nesrećne devojke nađeni su slični otisci - modrice - koje nisu identične sa modricama zadobijenim u padu.

- Prema tome, sada je već potpuno jasno da je Danica ubijena. Najverovatnije je, kako je obdukcijom konstatovano, da je zločinac Živaljević zagušio rukama nesrećnu devojku, i to na taj način što ju je divljački, pritisnuvši joj jednom rukom prsa pod dušnikom, a drugom kičmeni stub u visini krstiju, tako previo da je zagušenje bilo neminovno - napisano je tada u novinama "Vreme".

Silovanje nesrećne devojke je takođe utvrđeno i najverovatnije je da je ubistvo gušenjem učinjeno još pri njegovom pokušaju.

- Celokupna javnost bila je već gotovo ubeđena da je Danica umrla od srčanog udara posle zločina, koji je nad njom izvršio Živaljević. Takvom jednom uverenju doprinela je najviše poznata činjenica, da je Danica patila od teške srčane mane. Razume se da takvo mišljenje niukoliko nije ublažavalo gnušanje prema ovom razbojniku, ali je ono ipak uticalo na stvaranje raznih kombinacija, o kvalifikaciji dela pa čak i o samoj presudi - objavljeno je na stranicama dnevnih novina tada, pre pristizanja samih nalaza obdukcije.

Žandarm Đorđe Živaljević uhapšen je u danu kada je pronađeno telo nesrećne Danice Milenković, a kasnije je osuđen za ubistvo. Njemu je 25. novembra 1930. godine izrečena smrtna kazna, a pogubljen je 16. maja 1931. godine.

- U zoru, platio je svoj peh na vešalima bivši žandarm Đorđe Živaljević, ubica Dane Milenković - pisale su novine.

Ovaj zločin je dokaz da brutalnost može da se krije i na najmirnijim mestima, kao i na tragičnu sudbinu jedne nedužne žene u Topčiderskom parku, koji od tada nosi i ovu mračnu uspomenu.

(Telegraf.rs)