Tvoj je rođendan, a meni se više ne smeje: Dalibor iz Dubone danas bi napunio 27, ovo je poruka njegove majke

Dalibor Todorović, koji je 4. maja 2023. godine ubijen u selu Dubona od strane masovnog ubice Uroša Blažića danas bi, da mu život nije prerano oduzet, napunio 27. godina. Porodica nikada neće moći da se pomiri ne samo sa tim da Dalibora više nema, već i sa činjenicom da je Uroš Blažić, za oduzimanje osam života, osuđen na samo 20 godina zatvora. Na Daliborov rođendan oglasila se njegova majka Danijela.

"Prvi jul, sine moj... Došao je dan kada se rado prisetim tvog rođenja, tvog prvog plača, te boje glasa i tih divnih umiljatih očiju, tvog mirisa, dodira te nežne kože i moje suze radosnice kada sam te prvi put uzela u naručje i poljubila tvoje milo lice. I sad kad sklopim oči i vidim te u svom zagrljaju, i dalje osetim ono moje, a tvoje srce kako kuca. Ti si bio moja želja uslišena, prvo moja mila ćerka, a onda ti, srećo moja, i ponosu moj", napisala je Danijela na društvenim mrežama.

Preporučujemo

Kako je istakla, godine su prolazile u sreći i radosti, ceo život posvetila je svojoj deci koja su rasla. U kući je vladala ljubav, a njeno dvoje dece imalo je bezbrižno detinjstvo, sigurno i uspešno.

"Svaki tvoj rođendan proslavljen je kako si želeo i uvek si bio skroman i srećan tog dana. Po malo važan, ali nikad ništa nisi zamerao. Sele tvoja ti je uvek priređivala lepa izenađenja i gledala da ti svaki rođendan bude posebniji od prethodnog i divila ti se u odrastanju jer tvoja sreća je nju ispunjavala kao i nas. Bio si poseban, pun pažnje i razumevanja, bio si nas Božji dar, bio si njena ispunjena želja i neraskidiva ljubav koja i dalje traje... A sada... pa zar da zivimo od uspomena? Zar da sva sreća pretvori se u tugu i neprospavane noći, u suze i u nadi u cekanju i u onoj recenici da cemo 'jednoga dana biti svi zajedno'? Ja ne mogu da zamislim život bez tebe, ja sam i dalje zarobljena u onom prokletom maju, u noći punog krvavog meseca koji je zračio nad nama, a ti u mojim rukama bez ijedne reči tvoje. Znam da si me osetio kako te držim, znam da si čuo krike moje, znam da si osetio tatu koji ti je pipao puls jer si jedan znak dao", dodala je.

Obraćajući se svom sinu u za celu porodicu izuzetno teškom trenutku u kom je pristigao datum koji nemaju sa kim da proslave, Danijela je istakla da zna da je njen sin Dalibor Todorović bio u teškim mukama. Kao malog ga je držala u rukama, a u kratkom vremenu izdahnuo je na tim istim rukama. Bio je to momenat kada se, kako kaže, "njen svet srušio, a život nestao".

"Ja živim, ali odavno nisam živa, samo se pitam zašto je sreća nama leđa okrenula. Puno si toga doprineo u ovom životu, ponosna sam bila na tvoj osmeh, mladost, uspeh i tvoju lepotu, a onda nam je tama ušetala u život i svetlosti više nema. Rano moja nezarasla, ostala sam željna tvog glasa, ostala sam željna zagrljaja tvog. Nadam se da će te sada, tamo negde, čuvati Bog, kad nije dao da živim u sreći sina svog. Kome ću poželeti najlepše želje? Tvoj rođendan je danas, a meni se više ne smeje. Ko će pojesti čokoladnu tortu tvoju i oduvati 27. svećicu tvoju? Kome ću poklon dati kako bi te zagrlila tvoja mati? Svaki rođendan od prethodnog postaje gori jer me tuga mori i oči plaču jer toliko bih volela da vratim mog Daču. Moje sunce, moje more, moje oko najlepše moje misli samo ka tebi plove. Ostaćeš mladost za pamćenje, ostaćeš osmeh koji i dalje sjaji ostaćeš ljubav moja najmilija..", potresne su reči Daliborove majke.

Kako je dodala, "monstrumu koji je Dalibora oduzeo ih njihovog života želi svu pakost od njegovog jadnog života", da ga sustigne svaka suza porodice jer je ubio njihovog junaka.

"Da im se zatre kuća cela, da nestane zlo iz sela, da svako od njih ispašta jer zlu se ne oprašta. A tebe, ljubavi, nisu ubili. Živećes u meni, živećes večno u životu jer ti je silom i rafalnom paljbom prekinuta mladost u srećnom nađem skromnom životu.Vole te tvoji tata mama i kuća nam nije skroz sama. Seka je tvoja ovde često, ali svi čuvamo tvoje mesto", zaključila je Danijela.

"Bio je pun pozitivne energije"

Daliborova sestra Suzana o svom bratu govori kao o posebnoj osobi, vrednom, emotivnom, poslušnom i prelepom momku. Opisuje ga kao mladića punog pozitivne energije, koji je uvek bio nasmejan i mio, veseo, ljubazan i pun poštovanja prema drugima.

- Bio je pun planova za budućnost, sin za primer. Naši roditelji su bili ponosni na njega, bio je njihova svetla tačka i njihova budućnost, njihova jutarnja radost i večernja sreća. Naučili su ga da bude takav kakav je bio i ja sam bila srećna što ga imam i što je on takav, a moj. Dača je radio u Elektrodistribuciji u Mladenovcu, bio je vredan i poslušan radnik koji se mnogo zalagao kako bi dobio taj posao, a sada na tom radnom mestu radi neko drugi - rekla je ranije za Telegraf.rs.

Kako kaže, Dalibor Todorović je imao devojku koju je mnogo voleo, a koja je bila jednako dobra osoba kao i on. Cela porodica ju je zavolela, voli je i dalje, a ona je i dalje uz njih.

- Ma gde je život sutra odveo, mi ćemo za nju uvek da budemo tu jer je ona posebna. Ove godine je Dača planirao da je veri, a da sledeće prave svadbu. Svi smo maštali o tom danu. Sanjali smo tu njegovu sreću i ispunjen život, jer je, posle mene, on bio sledeći koji će da se venča i osnuje porodicu. Nažalost, sve je upropastila ta noć, taj monstrum, slabić, koji nije bio čist, ali mu ni roditelji nisu bili bolji jer ga nisu lečili pre tog 4. maja. Normalan čovek ovako nešto ne bi mogao da pomisli, a kamoli da uradi - istakla je Suzana.

(Telegraf.rs)