Zaustaviti crni niz na dva točka! Ovo je 7 neophodnih mera

Praktično, svaki motociklista vozi prekomernom i neprimerenom brzinom u svakoj vožnji, jer može, bez rizika da bude kažnjen…

Na srpskim, ali i putevima širom Balkana motoristi stradaju svakodnevno. Po gradovima, magistralama i autoputevima ginu vozači dvotočkaša, a ulice su "krvave" svakodnevno.

Preporučujemo

Dobro je poznato da svaki vozač bržeg motocikla u svakoj vožnji napravi najmanje dva prekršaja: prekoračenje brzine i brzinu koja spada u nasilničku vožnju.

Iako su najugroženiji učesnici u saobraćaju, svedoci smo da su za motocikliste putevi često poprište trka. Posebno leti, vidimo, ali i čujemo pun gas, pa se čiti da bi broj žrtava mogao biti i veći.

Foto: Ustupljene slike / Sandžak danas

Da li se, makar u oblasti brzine, ovome može stati na put. Da bi dodatne i progresivne mere kažnjavanja, obeshrabrile "trke" na dva točka.

Ekspert za saobraćaj i vozila dr Željko Marušić, uticajni stručnjak iz Zagreba savetuje uvođenje sledećih mera. Zakoni u eks-YU državama su slični, pa bi o savetima Marušića mogli da razmisle svi u regionu, kako bi se zaustavio krvavi niz u saobraćaju.

1. Pojačati kontrolu poštovanja saobraćajnih propisa i nošenja pune zaštitne opreme, postavljanjem radarskih kamera i policijskih patrola sa specijalizovanom opremom i procedurama za hvatanje i zaustavljanje motociklista koji prekoračuju brzinu. Uvesti kontrole dronova

2. Vozaču motocikla koji počini prekršaj iz Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, član 54. stav 2., ili krivično delo nepažljive vožnje, Krivični zakonik, član 226. oduzima se pravo prvenstva prolaza.

3. Za skrivanje ili uklanjanje registarske tablice, radi sprečavanja njenog snimanja policijskim uređajima, kazna je oduzimanje motocikla, bez obzira na to ko je vlasnik, i oduzimanje vozačke dozvole.

Foto: printskrin/googleearth, shutterstock

4. Uvesti član u Krivični zakonik koji bi definisao najteže, direktno smrtonosne saobraćajne prekršaje - „pokušaj ubistva u drumskom saobraćaju“. Ovo bi se odnosilo na prekoračenje brzine za više od 100 km/h, prolazak kroz crveno svetlo punom brzinom, preticanje saobraćajne gužve uz prekoračenje brzine za više od 50 km/h, prelazak pešačkog prelaza uz prekoračenje brzine za više od 50 km/h… Kazna bi trebalo da bude od tri do osam godina zatvora, novčana kazna od 3.000 do 8.000 evra, oduzimanje vozačke dozvole i doživotna zabrana polaganja vozačkog ispita, i trajno oduzimanje vozila, bez obzira na to čiji je vlasnik.

5. Za motocikliste mlađe od 24 godine trebalo bi uvesti odredbu o mladom vozaču, sa ograničenjem snage motora od 50 kW (68 KS), privremenom vozačkom dozvolom (stalna bi se izdavala nakon 24 godine ako nisu sakupili 6 kaznenih poena) i nultom tolerancijom na alkohol.

6. Na putevima u naseljima, gde ljudi često voze preterano velikim i neprimerenim brzinama, trebalo bi postaviti „ležeće policijske službe“, poprečne vibracione trake, a klasične ispred pešačkih prelaza.

7. Trebalo bi uvesti kaznu za osiguranje od odgovornosti za motorna vozila za snažne motocikle: 50 odsto za više od 50 kW (68 KS), 75 odsto za više od 75 kW (102 KS) i 100 odsto za više od 100 kW (136 KS)

Koliko su vozači i putnici motorcikala ranjiviji od onih na četiri točka pokazuje poređenje njihovog učešća u saobraćaju i žrtvama. Ako se uzmu u obzir ukupan broj prevezenih ljudi i ukupno pređeni kilometri, saobraćaj na dva točka čini samo oko jedan odsto, a broj žrtava je skoro petina. Dakle, vožnja na dva točka nije 20 odsto, već 20 puta rizičnija! Dve hiljade odsto, posebno na klizavim putevima i pri lošoj vidljivosti.

Sve što je rizično na četiri točka, višestruko je opasnije na dva. Kontakt između automobila često se završava bez većih posledica, a svaki kontakt sa motociklom tokom vožnje može se završiti tragično. Motociklisti su neuporedivo više izloženi rizicima klizavih puteva, a čak i malo šljunka može biti opasno. Iako im je lakše da izbegnu čeoni sudar, on je manje važan od prethodnog.

(Telegraf.rs)