STIŽU IZMENE KRIVIČNOG ZAKONIKA: Zatvorska kazna za blokade puta, a oko ovog dela se vodi NAJVEĆA POLEMIKA

Javna rasprava o izmeni Krivičnog zakonika traje do 1. oktobra, a obuhvata uvođenje nekoliko novih krivičnih dela. Uvođenje krivičnog dela koje je privuklo najviše pažnje i oko kog se povela najveća polemika jeste krivično delo obljuba bez pristanka, za koje je zaprećena kazna zatvora od tri do 12 godina zatvora, dok je za silovanje utvrđena kazna od pet do 12 godina.

Ministar pravde Nenad Vujić rekao je za RTS da je izmenama krivičnog zakonika kaznena politika za silovatelje "mnogo oštrija". S druge strane, organizacije koje se bave zaštitom i podrškom žena ističu da je obljuba bez pristanka "blaži oblik silovanja" koji omogućava silovateljima da dobiju blaže kazne.

Preporučujemo

- Kada govorimo o krivičnom delu silovanje i obljuba bez pristanka, stvara se pogrešan utisak da se ukida krivično delo silovanje. Naprotiv, to krivično delo je sada mnogo jasnije, a kaznena politika je pooštrena - rekao je ministar.

Kako je navedeno u Krivičnom zakoniku, silovanjem se smatra čin kada osoba drugu osobu "prinudi na obljubu ili sa njom izjednačen čin upotrebom sile ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo tog ili njemu bliskog lica", za šta preti kazna od pet do 12 godina.

Kako se dalje dodaje, ako je krivično delo počinjeno pod retnjom da će se za to ili njemu blisko lice otkriti nešto što bi škodilo nejgovoj časti ili ugledu ili prednjom dručim teškim zlom, kazna za počinioca je od dve do 10 godina zatvora.

Ukoliko tokom izvršenja krivičnog dela silovanje nastupi teška telesna povreda ili ako je delo izvršeno od strane više lica ili na naročito svirep ili naročito ponižavajući način, ili prema maloletniku, ili ako silovanje za posledicu ima trudnoću, kazna zatvora je od pet do 15 godina.

Ukoliko nastupi smrt  lica prema kojem je izvršeno krivično delo ili je žrtva dete, kazna zatvora je najmanje 10 godina, a počinilac može da bude osuđen i na doživotni zatvor.

- Sa novim krivičnim delom obljublja bez pristanka, mi proširujemo krug lica koja se štite, jer je praksa pokazala da imamo grupu žena koje ostaju bez zaštite zato što je za krivično delo silovanja potrebna sila, pretnja, nemoć lica. Kod krivičnog dela obljuba bez pristanka samo je bitna činjenica odstustvo jasnog pristanka žrtve. Ovde imate samo da je žena rekla "ne" i to ne znači ne. Ono može biti izraženo glasom ili određenim ponašanjem gde se podrazumeva da je to "ne". Ovo delo se lakše dokazuje i proširujemo krug lica - rekao je Vujić.

Prema njegovim rečima, poenta je da se ne troši vreme na dokazivanje sile, pretnje, nego da postoji element koji obuhvata žene žrtve koje nisu bile obuhvaćene.

- Mi širimo krug žena koje štitimo od obljube i silovanja. Ukoliko postoji, sila ili pretnja onda to jeste silovanje, a ovde uvodimo novu kategoriju žrtava. Time se uvodi dodatna zaštita za žene, zato što postoji samo njena tvrdnja da nije pristala. Da li je izrečeno da, odnosno ne, ili svojim ponašanjem, svojim stavom, da li mi želimo da ostavimo te žene bez ikakve zaštite ili ne želimo. Naravno, u ovoj debati mi treba da još dodatno pojasnimo, iščistimo, ako je potrebno, da unesemo i objašnjenje šta to znači pristana - rekao je ministar.

S druge strane, Autonomni ženski centar i druge organizacije traže brisanje novog krivičnog dela obljuba bez pristanka i izmenu definicije krivičnog dela silovanje, tako da obuhvati svaki seksualni čin bez pristanka, uključujući i slučajeve u kojima nije bilo fizičkog otpora žrtve, s obzirom na to da na takvu vrstu napada svako reaguje različito - neke osobe nisu u stanju da se odbrane, ili se od straha naprosto "zamrznu", ali to ne znači da su pristale na odnos.

Ženske organizacije ističu da je "silovanje u Krivičnom zakonu Srbije i dalje definisano kroz upotrebu sile i pretnje, što faktički znači da se od žrtava traći da silovatelju pružaju otpor".

"Najveći broj žena se tokol silovanja 'zamrzne', odnosno ukoči, što znači da nisu mogle da pruže otpor, iako nisu dale pristanak na seksualni čin. To su prepoznala i međunarodna dokumenta koja je Srbija ratifikovala, poput Istanbulske konvencije. Zato Srbija mora da menja Krivični zakonik", navedeno je u objavi Autonomnog ženskog centra i drugih ženskih organizacija na Instagramu.

Organizacije navode da nije rešenje da se ne menja definicija silovanja i da se uvede novo krivično delo obljuba bez pristanka, za koje su zaprećene manje kazne. Rešenje koje zagovaraju ženske organizacije koje, koje, kako navode, propisuje Istanbulska konvencija i koje je jedino pravedno za žrtve jeste da se promeni definicija osnovnog krivičnog dela silovanje, tako da podrazumeva seksualni čin bez pristanka i da se postojeće kazne ne smanjuju.

Zatvor za postavljanje prepreka na putu 

Prigovora ima i zbog izmene Krivičnog zakonika prema kojoj će za postavljanje prepreka na putevima moći da se ide u zatvor. Prema nekim tumačenjima, to bi krivično odgovornim učinilo i učesnike protesta i blokada na kojima su blokirane ulice.

- Uvodimo novo delo koje je sama blokada, izlazak na saobraćajnice itd. Niko se ne šalje direktno u zatvor, nego postoji sudski postupak koji se vodi. I tu je zaprećena kazna do godinu dana. Znači, posle sudskog postupka, do godinu dana. To je usklađivanje i sa praksom Evropskog suda za ljudska prava. Svi zaboravljaju da u ljudskim pravima imate stav 1, gde je vama nešto dozvoljeno, a onda postoji stav 2 koji kaže da se ne mogu ugroziti i ljudska prava drugih. Kada govorimo o tome, mi govorimo o slobodi kretanja. Ako postoje blokade saobraćajnica, mi govorimo o vašem pravu na slobodu kretanja. I to jeste i negde praćenje i određenih standarda i politika koje postoje u drugim zemljama - rekao je ministar.

On je istakao da je u pitanju i pojašnjenje i usklađivanje sa standardima Evropskog suda, koji "govori uvek o Vašem pravu i mom pravu".

- Ja imam pravo da protestujem, ali Vi imate pravo da niste saglasni sa mnom i pravo da se krećete. U Engleskoj je u februaru doneta presuda kojom su osobe koje su blokirale put u prvostepenom postupku osuđene na pet godina zatvora, a u žalbenom postupku na četiri godine. Predložene izmene nisu u vezi sa trenutnom situacijom u zemlji - dodao je Vujić.

Naime, u članu 290 Krivičnog zakonika, u okviru krivičnog dela ugrožavanje saobraćaja opasnom radnjom i opasnim sredstvom navedeno je da će "ko uništenjem, uklanjanjem ili težim oštećenjem saobraćajnih uređaja, sredstava, znakova ili uređaja za signalizaciju ili zaštitnih i odbojnih ograda koji služe bezbednosti javnog saobraćaja na putevima, davanjem pogrešnih znakova ili signala, postavljanjem prepreka na saobraćajnicama, zaustavljanjem prevoznog sredstva u železničkom saobraćaju protivno propisima ili drugi sličan način tako ugrozi javni saobraćaj da time dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima" biti kažnjen zatvorskom kaznom do tri godine.

Kako je navedeno, ako je to krivično delo učinjeno iz nehata, kazna zatvora je do jedne godine, a postoji i mogućnost novčane kazne.

Taj zakon već uključuje postavljanje prepreka na saobraćajnicama, odnosno blokiranje saobraćajnica na taj način ako se dovede u opasnost život i telo ljudi, ali građanske inicijative tvrde da se "predloženim izmenama briše taj uslov i uvodi kazna zatvora do godinu dana za svakog ko postavlja prepreke na saobraćajnicama i zaustavlja prevozna sredstva u saobraćaju protivno propisima".

Javno odobravanje krivičnog dela

Dok u Krivičnom zakoniku već postoji krivično delo iznuđivanje iskaza i objavljivanje materijala na kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela, s obzirom na to da je zakonodavac predvideo da će svako ko putem interneta dostupnim učini informacije u kojima se daju saveti za izvešenje krivičnih dela biti osuđen na kaznu zatvora od tri meseca do tri godine.

Kako je precizirano, to se odnosi na davanje saveta putem interneta kako da se vrše ubistva, u vezi sa polnim slobodama, falsifikovanjem i u pitanju su dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti.

Obrazloženje takvog zakona je povećanje bezbednosti na internetu, odnosno kontrola štetnog sadržaja, a takav sadržaj uglavnom se nalazi na dark vebu, dok društvene mreže imaju strožu kontrolu i brišu taj tip sadržaja.

Polemika se povela oko toga da bi bilo dovoljno da neko "lajkuje" štetan sadržaj ili sadržaj koji poziva na određena krivična dela jer je u pitanju svesno pristupanje takvom tipu materijala.

Nacrt zakona predviđa novo krivično delo - javno odobravanje, negiranje ili značajno umanjenje krivičnog dela za koje se može izreći kazna doživotnog zatvora ako je izvršenje utvrđeno pravosnažnom sudskom presudom i ako takvo izražavanje može dovesti do nasilja.

Kada su u pitanju krivična dela koja se tiču slobode govora, može da postane strogo kažnjivo snimanje razgovora, a kada je u pitanju odavanje tajnih podataka, bio bi uveden širi stepen zaštite podataka u odnosu na postojeće zakonsko rešenje, takod a bi odavajne svih podataka sa oznakom tajnosti bilo krivično delo.

Iznošenje ličnih i porodičnih prilika je već krivično delo, ali se sada razgovara o tome da se uvede da za krivično delo nije odgovoran novinar ili medij ako dokaže da to što je iznosio nije učinio u nameri da naškodi časti ugledu tog lica.

S obzirom na to da javna rasprava i dalje traje, još nije izvesno da li će spomenuta krivična dela zaista biti uvedena ili će se od njih ipak odustati.

(Telegraf.rs)