Devojčicu mučili vršnjaci, gasili cigarete po koži! Otac lud od brige: "Ožiljci zaceljuju, ali ne i trauma"

Javnost je uznemirila vest da je nedavno grupa maloletnika tukla, šutirala, gasila cigarete na koži petnaestogodišnje devojčice u parku na Novom Beogradu. Policija je identifikovala počinioce. Slučajevi poput ovog iznova otvaraju pitanje kako efikasnije odgovoriti na vršnjačko nasilje.

Slično zlostavljanje od iste dece, devojčica je doživela i u aprilu. Ovoga puta lekari su konstatovali hematome, opekotine i posekotine. Otac devojčice kaže da ožiljci zaceljuju, ali ne i trauma koju je njegova ćerka preživela.

Preporučujemo

- To je desetine ožiljaka od gašenja cigara. Prvo su je udarili bokserom u glavu, a posle su je četiri sata mučili. Nadam se da će roditelji da utiču na svoju decu, jer ovo je eskaliralo do nekih granica, što ja ne mogu da pojmim - priča otac devojčice.

A granica za krivičnu odgovornost stiče se sa četrnaest godina. Međutim, i tada su kazne znatno blaže nego posle punoletstva. Izriču se samo vaspitne mere.

Tužilaštvu je od početka godine prijavljeno 69 slučajeva maloletničkog vršnjačkog nasilja, skoro polovina zbog nanošenja teških telesnih povreda.

- Koju će krivičnu sankciju tužilaštvo predložiti sudu zavisi od ličnih i porodičnih prilika maloletnog učinioca i težine krivičnog dela. Tužilaštvo najčešće predlaže pojačan nadzor roditelja, pojačan nadzor organa starateljstva, vaspitno-popravni dom, osposobljavanje za zanimanje koje odgovara njegovim sposobnostima - saopštilo je Više javno tužilaštvo u Beogradu.

Međutim, upućeni kažu da te mere nisu uvek efikasne, jer se dešava da deca poznata po nasilničkom ponašanju nastavljaju da budu agresivna.

- Ovde fokus po mom mišljenju ima sistem socijalne zaštite, sistem obrazovanja, i ja bih rekla zdravstveni sistem. Svesni smo činjenice da su deca na mrežama, to je postao njihov realan život, a kada izađu u realan život nemaju nešto što se zovu socijalne veštine - kaže Ivana Stevanovićsa Instituta za kriminološka istraživanja.

Iz Suda ističu da je ključna bolja saradnja svih u sistemu od škole, roditelja do socijalnih ustanova. Nedostaju, kažu, i obučene osobe koje će pratiti ponašanje nasilnog deteta nakon izrečenih mera.

- Potrebno nam je da svi akteri budu dovoljno obučeni, ali zaista obučeni da rade u najboljem interesu deteta. Kada celo društvo odreaguje, bilo koja mera može imati nekog efekta. Do tada, ako imate otpor roditelja, ili imate nezainteresovanost ili čak povlađivanje u tom smislu, nijedna mera koju sud izrekne nije dovoljna - kaže Milica Milić, sudija odeljenje za maloletnike.

Nada Stankov, školski psiholog u OŠ "Jovan Sterija Popović", kaže roditelji treba da kontrolišu sa kim se dete druži, gde izlazi i do kada izlazi.

- Nažalost, zbog preopterećenosti roditelja često oni to ne isprate, a isto tako ni deca nemaju dovoljno poverenja u roditelje, pa se često dešava da to što su pretrpela nasilje ili što su učinila nasilje ne prijave roditeljima - kaže Nada Stankov.

Neke zemlje donekle su rešile problem vršnjačkog nasilja uvođenjem obaveze za roditelje da sa detetom posećuju psihologa. Koliko je to težak posao, svedoči Norveška. Za škole bez nasilja bilo im je potrebno više od 15 godina.

(Telegraf.rs/RTS)