Dečak (14) primljen u beogradski Dom zdravlja sa povredama glave, klupko počelo da se odmotava: Ovo je UŽAS!

U jedan Dom zdravlja nadomak Beograda juče je primljen dečak (14) sa povredama glave, a klupko je vrlo brzo počelo da se odmotava. Kod lekara je završio zbog najgoreg mogućeg razloga - svojih "drugara".

On je, kako saznaje Telegraf.rs, brutalno pretučen u osnovnoj školi, a ovo nasilje još je gore ako se ima u vidu da je, dok ga je dečak trpeo, sve snimano kamerom.

Preporučujemo

Naime, da zlo bude još veće, učenik osmog razreda rekao je da je jedan od dečaka ceo nemili događaj i snimao telefonom dok su ga dvojica tukla.

O slučaju je obavešteno nadležno tužilaštvo i to odeljenje za maloletnike kao i Centar za socijalni rad u Beogradu. 

Dečak je zajedno sa roditeljima upućen na Institut za majku i dete u Beogradu.

Nezvanično, on ima povrede glave koje je zadobio od udaraca.

Nakon lekarske pomoći dečak je pušten na kućno lečenje.

Vršnjačko nasilje

Vršnjačko nasilje je ozbiljan problem koji podrazumeva svako namerno, ponavljano i štetno ponašanje usmereno prema vršnjaku koji se ne može lako braniti, zbog neravnopravnog odnosa snaga.

Osnovne karakteristike vršnjačkog nasilja

Da bi se neko ponašanje smatralo vršnjačkim nasiljem, obično mora ispunjavati sledeće ključne elemente:

Namerno nanošenje štete: Cilj je da se drugoj osobi nanese psihička ili fizička bol, odnosno da se ošteti njen ugled ili imovina.

Ponavljanje: Nasilno ponašanje se ponavlja tokom određenog vremenskog perioda.

Neravnopravan odnos snaga: Žrtva je slabija ili u podređenom položaju u odnosu na počinioca/poćinioce nasilja, te se ne može lako odbraniti.

Vrste vršnjačkog nasilja

Vršnjačko nasilje se pojavljuje u različitim oblicima:

Fizičko nasilje: Najočigledniji oblik, uključuje udaranje, guranje, čupanje, otimanje ili uništavanje stvari.

Verbalno nasilje: Vređanje, ponižavanje, ismevanje, ruganje, klevetanje, nazivanje pogrdnim imenima.

Socijalno/Emocionalno nasilje: Ogovaranje, širenje laži ili glasina (tračeva), namerno isključivanje (izolacija) iz društva ili aktivnosti, ignorisanje.

Ekonomsko nasilje: Iznuđivanje ili krađa novca i/ili stvari.

Seksualno nasilje: Neželjeno dodirivanje, uvredljivi komentari koji se tiču nečije seksualnosti, prinuđivanje na seksualni čin.

Elektronsko, digitalno ili "sajber" nasilje (Cyberbullying): Nasilje koje se vrši putem interneta i digitalnih tehnologija (društvene mreže, aplikacije, poruke), kao što su napadi, pretnje, omalovažavanje, zloupotreba fotografija i video snimaka.

Posledice vršnjačkog nasilja

Žrtve vršnjačkog nasilja mogu iskusiti teške psihičke i fizičke posledice, uključujući:

Anksioznost, depresiju, razdražljivost.

Gubitak samopouzdanja i nisko samopoštovanje.

Povučenost, izbegavanje društva, neuključivanje u aktivnosti.

Problemi sa snom i apetitom, somatske tegobe (glavobolje, bolovi u stomaku bez medicinskog uzroka).

Pad školskog uspeha, izbegavanje škole.

U najtežim slučajevima, misli o samopovređivanju ili samoubistvu.

Prevencija i postupanje

Prevencija i rešavanje vršnjačkog nasilja zahtevaju angažovanje roditelja, škole i šire zajednice.

Šta roditelji mogu učiniti:

Otvorena komunikacija: Stvorite atmosferu u kojoj se dete oseća sigurno da vam kaže šta mu se dešava. Slušajte ga smireno i bez osuđivanja.

Podrška: Ako je dete žrtva, uverite ga da nije njegova krivica i da ćete mu pomoći.

Saradnja sa školom: Razgovarajte sa učiteljem/razrednim starešinom i stručnom službom (psiholog, pedagog). Raspitajte se o Protokolu o postupanju u slučaju nasilja u školi.

Uzor i samopouzdanje: Budite pozitivan uzor u ponašanju i pomozite detetu da izgradi samopouzdanje kroz aktivnosti koje voli.

Ako primetite bilo kakve promene u ponašanju, raspoloženju ili školskom uspehu kod deteta, ne ignorišite to. Potražite podršku!

(Telegraf.rs)