Kraj snimaka divljačke vožnje na mrežama! Načelnik Lakićević: Tim MUP-a pronalazi sve nasilnike za volanom

Slaviša Lakićević, načelnik Uprave saobraćajne policije MUP-a Srbije kaže da je od početka godine u našoj zemlji poginulo čak sedmoro dece! Da svega 60 odsto vozača decu prevozi na bezbedan način.

Akcija "Škola" donela je poražavajuće podatke i govori o svesti vozača u zonama institucija gde se nalaze naši najmlađi.

Lakićević otkriva kako njegove kolege "dolaze" do bahatih vozača koji na mrežama kače snimke nasilničke vožnje.

• Uspeli ste da smanjite broj saobraćajnih nezgoda od početka godine do ovog dana u Srbiji, a u odnosu na prethodnu godinu, ali, kako kažete, o tome najbolje svedoče podaci, pa ako možete da nam ih iznesete.

- Hvala na prilici da pričamo o bezbednosti saobraćaja. Mi koji smo u sistemu bezbednosti saobraćaja smo zahvalni medijima što nam daju priliku da često pričamo o saobraćaju i na taj način nekako unapredimo stanje bezbednosti saobraćaja. Ova godina jeste značajno bolja nego prošla godina, jer imamo 30 lica manje poginulih na našim putevima. Zapravo imamo negde oko 24.000 saobraćajnih nezgoda u kojima je nažalost povređeno 13.500 lica, što je opet za 500 lica manje nego prošle godine, što je značajno. Imamo 362 poginula, što je za 30 poginulih manje nego prošle godine.

Rezultati jesu dobri, ali dokle god imamo ijedno lice poginulo na našim putevima nismo zadovoljni jer težimo da prepolovimo ukupan broj poginulih i prepolovimo broj povređenih lica na našim putevima do 2030. godine i, svakako, da nemamo poginule dece na našim putevima od 2030. godine. To jesu strateški ciljevi, glavni ciljevi naše strategije bezbednosti saobraćaja. Ono što je takođe cilj je da budemo u 10 najbezbednijih zemalja Evrope po pitanju bezbednosti saobraćaja. Želimo da dostignemo standard koji imaju skandinavske zemlje u kojima je stradanje u saobraćaju minimizirano.

Da bismo došli do ovih ciljeva koji jesu ambiciozni, ali su i podsticajni za sve nas u sistemu, ali i za sve nas koji učestvujemo u saobraćaju, moramo mnogo više sinergije da imamo. Mislim da je u prethodnom periodu izostalo to zajedništvo i sinergija svih učesnika i svih u sistemu bezbednosti saobraćaja, pre svega na polju promene svesti i stavova naših učesnika u saobraćaju, a i poštovanje propisa. Zbog čega? Saobraćajna policija i MUP godišnje otkrije milion i po prekršaja, što je jako zabrinjavajuće, kada imamo toliko vozača koji ne poštuju propise. Gotovo svaki drugi vozač je sankcionisan na našim putevima, pošto ima oko tri miliona vozača.

• Koji su faktori koji utiču na broj saobraćajnih nezgoda u Srbiji?

- Glavni faktor i glavni uzročnik saobraćajnih nezgoda na našim putevima je prekoračenje dozvoljene brzine kretanja, sa preko 42 procenta izazivanja saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima, gotovo 50 procenata sa povrđenim licima i veliki broj gde su materijalne štete. Ono što je definitivno takođe problem, ali ne samo problem u Srbiji i u Evropi, nego u svetu, jeste i alkohol, ali i propusti vozača prilikom upravljanja vozilom.  MUP, ali i drugi subjekti, značajno rade, pre svega, na unapređenju podizanja svesti, ali i saobraćajne kulture. Mi smo pre svega bili represivni organ, MUP je 2023. godine vratilo prevenciju u naše okrilje, da bismo mogli da unapređujemo i taj segment jer smo definitivno shvatili da represija sama po sebi ne daje rezultate, iako smo iz godine u godinu imali sve veći broj otkrivenih prekršaja, među kojima i onih najtežih i onih koji dovode do najtežih fatalnih povreda.

Prevencija je nešto na čemu moramo mnogo više da radimo i gde moramo da uložimo mnogo više truda da bi rezultati bili vidljivi. Naravno, i infrastruktura - veći broj auto-puteva, moto-puteva, samoobjašnjavajućih, samopraćujućih puteva - što je jako značajno kad imate put koji može da umanji podsticaje grešaka koje je napravio vozač prilikom upravljanja vozilom.

• Kakav je slučaj sa narkoticima i vožnjom pod dejstvom narkotika? Mislim da je sada, bar prema onim vašim saopštenjima i apelima, došlo do blagog porasta. Kakva su Vaša iskustva i šta kažu brojke?

- Apsolutno ste u pravu. Svake godine imamo sve više vozača koji upravljaju vozilom pod dejstvom psihoaktivnih supstanci. Mislim da je to nešto što ćemo morati u narednom periodu značajno da unapredimo i jedna od izmena Zakona o bezbednosti saobraćaja, koja je u toku, je svakako da ćemo da pooštrimo sankciju za upravljanje vozilom pod dejstvom psihoaktivnih supstanci. Ono što nas posebno zabrinjava u MUP je da imamo značajan broj vozača dvotočkaša koji su pod dejstvom psihoaktivnih supstanci. Nemam reči kako da opišem vozače koji su na motociklu i pod dejstvom psihoaktivnih supstanci i pod dejstvom alkohola, pošto su oni jedna od najugroženijih kategorija učesnika u saobraćaju. Pored vozača putničkih vozila, koji najviše stradaju, vozači dvotočkaša su nam ove godine, ali i prošle godine značajno više stradali u saobraćajnim nezgodama.

Moram da naglasim da su dve trećine saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima izazvali drugi učesnici u saobraćaju. Međutim, ono što je jako bitno je da vozači dvotočkaša moraju da obrate pažnju pre svega na brzinu, na uslove i stanje kolovoza, to jest puta, ali i da budu vidljivi drugim učesnicima u saobraćaju i, naravno, da nose zaštitnu opremu - kacigu i zaštitno odelo.

• Jedan podatak koji nije dobar za nas je da smo prošlu godinu završili sa 16 dece koja su stradala u nezgodama u Srbiji. Čini se da je ova godina po broju stradale dece nešto bolja, bar u ovom trenutku. Možete li da kažete šta su najčešći uzroci? Da li roditelji, odnosno odrasli koji prevoze decu najčešće to rade na nebezbedan način? Kako možemo da stanemo na put tim nezgodama?

- Nažalost, prošle godine je stradalo 16 dece i sva deca su stradala u svojstvu putnika. Ove godine imamo sedmoro poginule dece i zabrinjavajuć je podatak da su nam opet deca stradala, i to sedmoro, u svojstvu putnika. Agencija za bezbednost saobraćaja je prošle godine, ako se ne varam, podelila ukupno preko 2.000 sedišta, a ukupno je od početka podelila 16.000 sedišta kroz preventivne kampanje u kojima zajedno učestvujemo i i dalje imamo određen broj roditelja ili vozača koji na nebezbedan ili nepropisan način prevoze decu. Mi smo prošle godine sankcionisali 25 odsto više vozača ili roditelja koji su nepropisno prevozili decu, otkrili smo gotovo 5.000 saobraćajnih prekršaja, što govori o tome da značajan broj roditelja i dalje nije svestan... Ja ne razumem. Iskreno, ja sam roditelj, želim svima da im deca budu bezbedna. Deca su nam prioritet i moramo mnogo toga da promenimo i mnogo više da uradimo, ali ne samo na polju sankcionisanja, nego na polju edukacije.

Mi smo nekako došli u situaciju da ove brojke olako shvatamo. Sedmoro dece je poginulo. To je katastrofalno. I opet sva deca kao putnici. Uz sve apele, uz sve akcije koje smo imali, ove godine opet imamo 15 procenata više učesnika u saobraćaju koji nepropisno prevoze decu. Ja ne znam šta je dovoljno. Čini mi se, sam sam bio svedok da su mi roditelji vikali: "Je l' Vi volite moju decu više nego ja?" jer smo negde u kontroli na teritoriji Srbije zaustavili vozača koji je vozio decu na more i koji ih uopšte nije ni vezao, deca nisu bila ni u sedištu. Kaže, ja ću morati sada dva dana ranije da se vratim s mora. Ja kažem hoćete, ali ćete se vratiti sa zdravom decom i bezbedno, a ne sa povređenom decom. Zamislite kada prevozite decu na neku destinaciju, pogotovo ta duža putovanja i namestite im prostirku da spavaju. To je nedopustivo.

Postoje sedišta i podmetači. I ta sedišta i podmetači nije dovoljno da se samo stave u vozilo, dete mora da se propisano veže. Tada ćemo imati rezultate. Nažalost, svega 60 procenata roditelja propisano i bezbedno prevoze decu, znači 40 procenata i dalje ne koristi dečja sedišta.

• Da li su kazne u ovom slučaju nešto na šta se možete osloniti, ako već neko nema svest i zdrav razum? Da li možemo da kažemo takvog vozača ćemo kazniti, pa ako on ne razmišlja o svojoj deci, mi ćemo voditi računa?

- Svrha kažnjavanja je delom ispunjena ako je neko kažnjen novčano, to jest kaznenim poenima i zaštitnom merom. Međutim, moramo da menjamo svest. Svrha kažnjavanja i resocijalizacija će doći kada on to više ne čini, kada se vrati da poštuje društvene norme, kada su mu saobraćajni propisi merilo na koji način treba da učestvuje u saobraćaju. Ako on opet prođe na crveno svetlo semafora, vozi brzinom koja je preko dozvoljenog ograničenja, upravlja vozilom pod dejstvom alkohola, ne koristi zaštitnu opremu kao vozač motocikla... Mi smo u akciji "Škola" imali 160 vozača koji su u zonama škola upravljali vozilom pod dejstvom alkohola i 12 vozača je u zoni škola upravljalo vozilom pod dejstvom psihoaktivnih supstanci. U zonama škola, gde svakog trenutka dete može da nam istrči na kolovoz.

• Akcija "Škola" je ono što ste Vi napravili, možete li da mi kažete njene rezultate i podatke koji nisu baš pohvalni?

- Podaci su jako zabrinjavajući. Akciju "Škola" ćemo nastaviti do 15. oktobra, a nakon 15. oktobra će saobraćajne policijske patrole, ali i patrole policije opšte nadležnosti i svi ostali pripadnici MUP biti u zonama škola i truditi se da sačuvamo našu decu od stradanja, ali ne samo u saobraćaju, već i kada je u pitanju vršnjačko nasilje i svega ostalog u zonama škola. MUP stvarno ulaže veliki trud da nam deca budu bezbedna i, naravno, da bismo to ispunili moramo da radimo mnogo više.

• Koliko je dana trajala akcija? Koliko smo tačno imali sankcionisanih vozača i za koja prekršajna dela?

- Akcija je trajala 30 dana, svake godine krećemo od 1. septembra do kraja septembra. U ovoj akciji nije cilj samo represija, već držimo i predavanja u školama i gotovo da je oko 12.000 dece prošlo kroz predavanja u Osnovnim školama koja drže pripadnici MUP kroz akciju koja se zove "Zajedno i bezbedno kroz detinjstvo" u kojoj zajedno učestvujemo i mi iz saobraćajne policije, a mi imamo fokus na putu i zone škola. Pre septembra smo obišli sve škole na teritoriji Republike Srbije i vršili nadzor nad stanjem saobraćajne signalizacije, da nam deca dođu bezbedno u školu i da imaju jasno vidljivu saobraćajnu signalizaciju postavljenu u skladu sa propisima. To smo radili celo leto i 15. avgusta dostavili svim dostavljačima puta da mogu da uklone sve nedostatke.

Ono što jeste zabrinjavajuće je da je u zonama škola evidentirano 15.880 saobraćajnih prekršaja, od toga 160 vozača koji su upravljali vozilom pod dejstvom alkohola ili psihoaktivnih supstanci. Nešto što nas jako brine. Osim toga 8.480 prekršaja gde je prekoračena dozvoljena brzina kretanja u zonama škola. I kad pričamo o dozvoljenoj brzini kretanja u zonama škola, posebno nas brinu jer ako udarite dete pri brzini većoj od 60 kilometara na sat, verovatnoća da to dete ne dobije teške telesne povrede opasne po život je minimalna. Imamo 45 vozača koje smo sankcionisali jer su prošli na crveno svetlo u zonama škola.

Nemamo svest da u zoni škole treba da budemo značajno oprezniji, da bi nam deca bila bezbedna. To je ono na čemu moramo da radimo, a zakon je jasan i navodi ko je sve odgovoran za saobraćajno vaspitanje dece - od škole, porodice, predškolskih ustanova, svih ostalih institucija, do Agencije bezbednosti saobraćaja i MUP. Znači, moramo svi u tom nizu, u toj lepezi institucija da damo doprinos, da imamo nula poginule dece od 2030. godine i mi smo danas daleko od tog cilja. Moramo mnogo više da uložimo da bismo imali taj podatak. Kako to mogu neki u skandinavskim zemljama, kako je to ostvarivo u Švedskoj? To je pitanje za sve nas u bezbednosti saobraćaja.

• Spomenuli ste koliko je značajno vezivanje pojaseva deci. Upravo ste pokrenuli kontrolu vozača kada je u pitanju vezivanje na zadnjem sedištu. Objasnite šta to znači, kakve rezultate daje kontrola i zašto je to bitno? Možda i slikovito da nam objasnite zašto je obavezno da se vezuje pojas na zadnjem sedištu.

-  Pojas je jedan segment pasivne bezbednosti u saobraćaju, koji značajno doprinosi smanjenju podsticanja nuspojava saobraćajnih nezgoda. Saobraćajna policija godišnje podnese gotovo 200.000 saobraćajnih prekršaja za nekorišćenje sigurnosnih pojaseva od strane vozača i putnika u vozilu. Što je bitno da nam se vezuju vozači i putnici ilustrovaću podatkom da godišnje imamo oko 280 poginulih vozača, a oko 80 do 90 poginulih putnika. Gotovo svake godine u momentu saobraćajne nezgode od 280 vozača 50 procenata ne koristi pojas. Od 80 do 90 putnika koji stradaju dve trećine u momentu saobraćajne nezgode nije koristilo sigurnosni pojas.

Sigurnosni pojas, prema istraživanjima i analizama, više doprinosi smanjivanju saobraćajnih posledica kod putnika, što je prirodno zbog sile, zbog kinetičke energije. Samo ako bismo taj segment pasivne bezbednosti unapredili, imali bismo preko 100 do 150 poginulih manje na godišnjem nivou i bili bismo tamo gde želimo da budemo, a to je među 10 najbezbednijih zemalja što se tiče stanja bezbednosti saobraćaja u Evropi, a Evropa je najbezbedniji kontinent, u Aziji se najviše strada. Naravno, Azija je i najmnogoljudniji kontinent, ali što se tiče procenta i rizika stradanja u saobraćaju. To je jedan segment. Skandinavci vežu pojaz na prednjem sedištu u više od 98 procenata, a na zadnjem preko 90.

Statistika koju radi naša Agencija za bezbednost saobraćaja, ali i sva druga istraživanja, govore da se kod nas pojas na prednjem sedištu koristi oko 82 odsto, a kod putnika čak ispod 20 odsto. To je prava slika o tome zašto smo mi danas ovde i zašto na putevima u Srbiji godišnje gine skoro 500 lica više nego u tim najbezbednijim zemljama. Samo jedan segment pasivne bezbednosti, a to je sigurnosni pojas. Ovi podaci deluju jako frapantno, ali mi treba svi da se zapitamo zašto su takvi, zašto ne vežemo pojas? To je delić sekunde. Zašto nam se putnici ne vezuju? Ne samo zbog svoje bezbednosti jer oni svojim telom povrede suvozača, vozača, putnika u tom vozilu, ili, ne dao Bog, dete. Mi o tome ne razmišljamo.

Bezbednost u saobraćaju nije zagarantovana, a mi svi polazimo od toga i pored toga mislimo da usput, od posla do kuće ili obrnuto, obavimo još dva-tri telefonska razgovora ili dva-tri poslića. Pa ne možemo, moramo da budemo skoncentrisani na vožnju.

• Vi ste često na ulicama, kao načelnik Uprave saobraćajne policije nalazite se među svojim kolegama, ali i među drugim učesnicima u saobraćaju. Kada dobijete odgovore: "Pošao sam samo da prevezem dete", "Popio sam dve-tri, slavili smo", kakvi su sve izgovori i da li mislite da smo malo napredovali ili smo se čak vratili nekoliko koraka unazad kada su neka "pravdanja" u pitanju?

- Ja bih voleo da sam više sa svojim kolegama na putevima i u kontroli saobraćaja. Nažalost obaveze koje imamo ne dozvoljavaju da smo svaki dan sa njima. Zahvaljujem se svojim kolegama na trudu, radu i zalaganju da naši građani budu bezbedni, ne samo u saobraćaju, nego i u drugim segmentima života. Izgovori su stvarno iznenađujući, od nekih koji su skroz iracionalni, do nekih koji mogu da budu racionalni - da je žurio, prevozio bolesno dete, vozio trudnicu ili tako nešto. Što se tiče stanja, mi jesmo napredovali. Kada gledamo poslednjih 30 godina, mi smo drastično smanjili sa gotovo 2.000 poginulih koje smo imali, na nekih 500. Težimo da imamo značajno ispod 500, odnosno oko 400 poginulih. To nam je neka ideja i cilj.

Trend smanjenja stradanja u saobraćaju nije u onom željenom padu. Mi imamo taj trend pada sa 1.95 na 1.00 i nešto 2001. godine, pa 830 2011. godine, oko 600 2020. godine i sada samo na 500. Jedan od problema je da imamo veliki promet saobraćaja. Mi smo tranzitna zemlja. Kroz Republiku Srbiju Y krakom, pa evropskim koridorom prođe desetine miliona vozila godišnje. Samo jedna ilustracija podataka je da u odnosu na 2012. godinu imamo 12 miliona vozila više nego pre 12-13 godina. To govori koliko je obim saobraćaja veći, ali naravno i ta heterogenost saobraćaja i sve veći broj kategorija vozila. Svake godine ima neka nova kategorija vozila. Mi se sada susrećemo sa lakim električnim vozilom ili električnim trotinetima, kao i samobalansirajućim daskama, sve su to učesnici u saobraćaju. Naravno, pored pešaka koji su najmasovniji. Naravno da sve što radimo radimo u saradnji sa svim subjektima bezbednosti saobraćaja da bismo unapredili naše stanje. Možemo mnogo više da uradimo po pitanju edukacije i prevencije.

• Samo u septembru je bilo 46 mladih vozača koji su stradali. Da li možete da date jedan apel mladim vozačima? Često smo svedoci da su mladići upravljali sa probnom vozačkom dozvolom i da su kao takvi stradali, da su to deca koja imaju 16 i 17 godina. Naravno, oni tek ulaze u svet vožnje.

- Mladi vozači su vozači koji nam najviše stradaju. Najviše poginulih vozača je u prvih osam godina vozačkog staža. Mladim vozačima zbog nedostatka iskustva preporučujem da prvih dana upravljaju kad god mogu uz prisustvo nekog starijeg ili roditelja. U toj situaciji apelujem i na roditelje da budu pravi uzor koji će slediti njihova deca. Ako ja kao roditelj vodim dete do škole i pređem na crveno ili pređem ulicu tamo gde nije dozvoljeno i telefoniram dok prelazim ulicu, taj primer će slediti moje dete. Moramo svi da se trudimo, pre svega mi u porodici, a nakon toga i svi u sistemu bezbednosti saobraćaja, i autoškole i njihovi predavači i instruktori. Moramo mnogo više da uradimo da bismo promenili stavove naše mladeži.

Bez mladeži se ne može mnogo, ali se sa njima može toliko postići jer su oni pogodni za rad i prihvataju sve što im se plasira kroz društvene mreže, kroz sve ostalo. Mi smo za 300 odsto više uvećali broj gostovanja u medijima i objava na društvenim mrežama upravo da bismo doprli do mladih jer su mladi danas više na društvenim mrežama, nego na nekim drugim platformama. Ja bih voleo da su više u videotekama, nažalost nisu. Mladi moraju da poštuju propise, da uče od iskusnih, da poštuju brzinu kretanja vozilom i da ne upravljaju vozilom pod dejstvom alkohola.

Mi sprovodimo preventivne, ali i represivne akcije, pogotovo kada je matura. Zapravo se akcija zove "Na maturu bez alkohola" i sprovodimo je dva meseca u tom periodu kada imamo mature i završetak srednje škole ili fakulteta. U tom periodu smo najviše sa mladima. Mladi moraju da shvate da u deliću sekunde mogu da promene svoj ili nečiji život u tako katastrofalno stanje. To je samo delić sekunde, dekoncentracije, opuštanja, koji će promeniti život katastrofalno.

• Učestvujete u "Karavanu bezbednosti"- Prvi put ste bili u Doboju. Prvi put ste prešli granicu i pomerate svoje granice pojačavanja svesti. Koliko "Karavan bezbednosti" daje rezultate?

- Pre svega, mi iz MUP smo ponosni na "Karavan bezbednosti saobraćaja", to je deo nacionalne kampanje unapređenja stanja i svesti bezbednosti saobraćaja kod nas. U Srbiji je obišao 30 gradova, a sada smo napravili jedan iskorak i bili van granica Republike Srbije, po prvi put u Republici Srpskoj. Želimo da taj dobar primer preventivne prakse prenesemo i van granica naše zemlje, a pre svega našem bratskom narodu u Republici Srpskoj. Ja sam, pre svega, oduševljen kako smo u Doboju prihvaćeni, primljeni, dočekani, kako su deca, mladi, ali i stari reagovali na "Karavan bezbednosti saobraćaja".

"Karavan bezbednosti saobraćaja" nije fenomen, to je nešto što treba da promeni svest o poštovanju saobraćajnih propisa kod učesnika u saobraćaju. Tu radimo pre svega sa decom, želimo da sa svom decom iz predškolskih ustanova i decom iz nižih razreda osnovnoškolskih ustanova prođemo kroz poligone, pričamo sa njima o tome kako bezbedno da dođu od kuće do škole i da se vrate, ali tu radimo i sa roditeljima. Sa decom često dođu roditelji, ali radimo i sa generacijom koja je preko 65 godina jer često deke i bake prevoze decu ili ih vode u školu. To je jedna interakcija u kojoj pričamo o bezbednosti saobraćaja, menjamo svest. U toj akciji su pored Uprave saobraćajne policije i druge linije rada - tu je policija opšte nadležnosti, Sektor za vanredne situacije, posebne i specijalne jedinice. Tu su i drugi naši partneri - Agencija za bezbednost saobraćaja, Auto-moto savez, JP "Putevi Srbije", Ministarstvo infrastrukture, saobraćaja i građevinarstva, NAVAK, koji na svakom karavanu deli 10 vaučera bezbedne vožnje kod njih. Auto-moto savez na svakom karavanu deli nagrade jer imamo i takmičenja za decu.

Ja se nadam da će tek da da rezultat u budućnosti. Imamo da obiđemo Prijepolje i Kuršumliju, nadamo se još neki grad jer sada imamo dosta poziva, ali su loši vremenski uslovi. Želimo da obiđemo i Istočno Sarajevo i Banjaluku ako nam vreme dozvoli. Jako smo ponosni na to kako smo prihvaćeni i koje rezultate daje "Karavan bezbednosti u saobraćaju".

• Kako formirate crne tačke, posle kog vremena jedno mesto postaje crna tačka i koje su crne tačke u poslednjih pet godina?

- Zakon o putevima definiše crne tačke, odnosno crne deonice, gde se događaju najteže saobraćajne nezgode. U Srbiji trenutno imamo 130 crnih tačaka ili deonica gde se dešavaju najteže saobraćajne nezgode. Ono što je definitivno je da MUP želi da sa drugim subjektima pokrije te deonice gde se najčešće dešavaju najteže nezgode kamerama, tj. merenjem prosečne, odnosno vektorske brzine kretanja vozila. To je i jedino što je u svetu u praksi dalo ogromne rezultate na smanjenju nezgoda, ali i činjenja prekršaja na tim deonicama. Vremenom, na tim deonicama gotovo da nema nezgoda i prekršaja.

Pravi primeri za to su Skandinavci, ali i Velika Britanija - gotovo svi su prešli na merenje vektorske brzine ili prosečne brzine, ove koju mi imamo na auto-putu. Mi iz MUP ćemo vrlo brzo, nadam se do kraja godine, implementirati merenje vektorske brzine na 15 najkritičnih deonica na teritoriji Republike Srbije na ovim crnim tačkama. Nakon toga želimo da pokrijemo vektorsku brzinu i na ostalih 115 crnih tačaka. To će dati značajne rezultate da se na tim kritičnim deonicama ne dešavaju najteže nezgode.

Upravljači puta su ti koji određuju ili rade analize najkritičnijih deonica na državnim putevima na svake tri godine.

• Koje su to deonice?

- Obično su to deonice na kojima su se najviše dešavale nezgode, da ne licitiram jer ih ima 130. Imamo deonice na svim putevima IA reda, IIB i IB reda, na svim državnim putevima.

• Nekada smo govorili da je kritična crna tačka Ibarska magistrala.

- Jeste, ali na Ibarskoj magistrali je značajno manje nezgoda sada, jer se otvorio novi auto-put. To je ta infrastruktura koja unapređuje stanje bezbednosti saobraćaja. Značajno je unapredila stanje kod nas i smanjila stradanja. Ne samo auto-put Miloš Veliki, nego i sada moto-put do Loznice, do Požarevca. Svi ti putevi će značajno doprineti smanjenju broja stradanja na našim putevima.

• Ali će se otvoriti i neka nova na novim putevima.

- Tako je, ali pazite, zato i imam jedan apel svima, ali se i zahvaljujem rukovodstvu države što je unapredilo naše puteve i izgradilo više od 2.000 kilometara novih puteva jer time spasavamo živote. Ne dobijamo samo na bržoj razmeni robe i slično, več i na spasavanju života i smanjenju stradanja. Kod kritičnih deonica je jako bitno da ljudi moraju da shvate da na tim deonicama moraju da poštuju ograničenje brzine kretanja vozila. Tu je brzina kretanja vozila glavni uzrok nezgoda. Kad vidite brzinu kretanja vozila 50 na sat, to je najveća dozvoljena brzina kretanja vozila, nije preporučena. Ako je kolovoz klizav, mokar, još moramo da smanjimo brzinu u odnosu na taj znak upozorenja.

Mi uvek apelujemo na upravljače puta i imamo dobru saradnju sa upravljačem puta da saobraćajna signalizacija bude adekvatno postavljena, na adekvatnim lokacijama, ali s druge strane, apelujemo i na građane da ne skidaju saobraćajnu signalizaciju, da je ne oštećuju i ne pišu po saobraćajnoj signalizaciji jer onda mi vozači ne možemo da budemo upozoreni da imamo opasnu deonicu. To je jedan od apela.

• Spomenuli ste brzu vožnju. Presretači su često u pet do šest najvećih gradova dnevno. Koji je apel tim ljudima koji su verovatno željni adrenalina, ne razmišljajući o drugim učesnicima u saobraćaju?

- Pre svega, tim koji imaju višak adrenalina moja preporuka je da odu na stazu gde je to dozvoljeno i da tu probaju performansu svojih vozila i tu maksimalnu brzinu. Prvo, na tim stazama će imati adekvatne instruktore koji će ih obučiti, ali i dati im da ne mogu da povrede drugog ili sebe ako naprave grešku, jer su u vozilima koja su specijalno opremljena za to.

Što se tiče presretača, MUP ulaže velike napore, pošto su to malo skuplja vozila sa skupom opremom, da nabavi što više vozila. Mi u našoj floti imamo gotovo 20 vozila koja su svakodnevno na našim putevima i nisu samo na putevima IA reda, to jest auto-putu, nego su i na drugim, manje prioritetnim putevima, ali tamo gde imamo crne tačke. Danas i sutra, jer idemo ka vikendu, ćemo pokriti gotovo sve kritične tačke na teritoriji Srbije. Osam do devet, nekad i 12, 15, vozila sa našim patrolama, našim policijskim službenicima, je na terenu i otkriva najteže saobraćajne prekršaje.

Svakako da smo zabrinuti kada vidimo vozača koji na putu gde je ograničenje 80 vozi 220 ili 245 na auto-putu. To su brzine u kojima u deliću sekunde možete da povredite drugog, ali i sebe. Apelujem na sve njih da to stvarno rade na Nacionalnoj vozačkoj akademiji, gde ima staza, i na drugim stazama koje su za to osposobljene. Na putevima, gde učestvuju drugi učesnici u saobraćaju, to nije dozvoljeno, to je suludo.

• Svedoci smo da ljudi, uglavnom mladi, na mrežama kače snimke nasilničke vožnje. Na koji način saobraćajna policija radi na tim slučajevima.

- Pre svega sam zabrinut i ne znam kojim povodom, na koji način i šta žele da prikažu i proizvedu izbacivanjem tih snimaka. MUP ima poseban tim u Upravi saobraćajne policije i na teritoriji Srbije koji rade na identifikaciji, otkrivanju i procesuiranju takvih snimaka, to jest pisanje prekršajnih ili krivičnih prijava. Ne skidamo samo snimke koje mi dobijemo i vidimo na objavama, nego se bavimo i snimcima koje nam šalju zabrinuti građani. Ovom prilikom se zahvaljujem građanima koji nam šalju te snimke jer jedino zajedno možemo da unapredimo stanje bezbednosti saobraćaja.

• Koja je procedura?

- Posebni tim u Upravi saobraćajne policije MUP je tim koji svaku objavu na društvenim mrežama prati, skine, pošalje matičnoj policijskoj upravi kada identifikujemo sa kog područja je snimak, procesuiramo tog vozača i tu objavu stavljamo kod nas u poseban dosije kao rešenu ili nerešenu. Moram da se pohvalim da imamo gotovo 85 procenata osvetljavanja svih tih objava koje smo skinuli i podneli smo prekršajne prijave, većinom su u pitanju prekršaji.

• To je dobar podatak, jer ako mladi znaju da će biti sankcionisano to što objave, da će biti pronađeni, možda će to biti način da razmisle pre nego što tako nešto urade.

- Moram da kažem da to nisu samo mladi. Mladih ima najviše, ali ima 20-30 procenata drugih bahatih vozača i nije u pitanju samo brzina, nego i vožnja po zelenim površinama, prolazak kroz crveno svetlo i tako dalje.

• Da li među njima ima javnih ličnosti?

- Ima i javnih ličnosti, ali ja ne bih sada da iznosim imena, ali su procesuirane i javne ličnosti koje su činile takve prekršaje. Nema izuzetaka, dokle god imamo taj stav, jedino na taj način ćemo moći da unapredimo stanje bezbednosti u saobraćaju. Dokle god imamo jedan izuzetak, nismo na dobrom putu.

• Da li u jednoj rečenici možete da uputite apel svim vozačima?

- Da poštuju saobraćajne propise, ogrančenje brzine kretanja i da svakako radimo na sebi i svi zajedno unapredimo stanje bezbednosti saobraćaja jer je saobraćaj briga svih nas, ne samo nas u MUP, u Agenciji za bezbednost saobraćaja, u Ministarstvu saobraćaja, građevinarstva i infrastruktutre, nego svih nas učesnika u saobraćaju. Samo većim radom i većom sinergijom ćemo uspeti da dođemo tamo gde želimo, ali moramo da budemo odgovorni u saobraćaju i moramo da shvatimo da su vezivanje sigurnosnih pojaseva i mere bezbednosti značajne i samo će one pomoći da smanjimo posledice.

Jer ako to ne radimo, nećemo biti na dobrom putu, a mi hoćemo da budemo u 10 najbezbednijih zemalja i da postignemo standarde koje su postavile te skandinavske zemlje. To nam je jedini cilj. Ja ispred MUP mogu da obećam da će pripadnici MUP dati sve od sebe i uložiti maksimalne napore da dostignemo te ciljeve i strategije. Ovom prilikom se zahvaljujem svima koji nam pomažu da dođemo tamo gde želimo da budemo, a pre svega pripadnicima ministarstva koji su danonoćno na putevima i rade da bismo spasavali živote.

(Telegraf.rs)