"Stajao je sa nožem, moja Violeta na podu, krvava" Bolna ispovest oca devojke, koju je monstrum izbo 39 puta

"Upao sam u sobu, on je stajao sa nožem u ruci, a moja Violeta je bila na podu. Krvava..." Ovo je, u potresnoj ispovesti ispričao Dragiša Jošić, na šestu godišnjicu brutalnog ubistva ćerke Violete.

On je opisao šta mu je osuđeni ubica Dušan Petronijević rekao nakon zverskog zločina.

Preporučujemo

Kada sam ga pitao šta je to uradio, on je rekao: "Nije to ništa, nisam je mnogo povredio!" Moje dete je već tada bilo mrtvo, izbo je 39 puta, dodaje bolnim rečima Dragiša Jošić, otac Violete Jošić (19), iz Batalage kod Koceljeva, koju je 13. oktobra 2019. brutalno ubio dečko Dušan Petronijević (40) kada se vratila s posla iz treće smene.

Petronijević je te večeri ušao u njenu kuću, razgovarao s Violetinim ocem Dragišom, a kada se žrtva pojavila izbo je nožem po vratu i glavi. Violeta je preminula u bolnici, a ubica je potom uhapšen. Viši sud u Šapcu u februaru 2019. osudio je Dušana Petronijevića na maksimalnu kaznu zatvora, koja je tada bila 40 godina.

- Tuga, bol i očaj koji osećam svaki dan za mojoj Violetom je velika. Trudim se svaki dan da budem dobro jer imam i malenu ćerkicu, koja je svetlo u mraku nakon ubistva moje ćerke - kaže potresnim glasom Dragiša, koji i dalje u nekim momentima ne može da poveruje da je ostao bez ćerke.

Foto: Telegraf

- Stalno idemo na groblje, bili smo i sada na šestu godišnjicu. Tuga za njom nikada neće proći.

Sa knedlom u grlu Dragiša Jošić je skupio snage da se priseti kobne večeri kada se njegov svet srušio i zauvek promenio.

- Kad pomislim na tu noć, prvo se setim kako smo sedam dana pre toga bili na proslavi, bila je lepa, veseila se. Srećno moje dete, bio je tu i Dušan, ništa nisam primetio da se nešto dešava. A i pravo da vam kažem, ja sam otac, ona je bila jako samostalna, punoletna, sposobna, našla je sebi i posao, nisam ja hteo da se mešam u njihovu vezu, tek kasnije sam saznao da su trebali da raskinu i da je htela da ga ostavi - navodi za Kurir Dragiša i opisuje noć koju nikada neće zaboraviti. Usledila je agonija, neizvesnost i veliki udarac za ovog čoveka.

- Tog dana sam video i Violetu, otišla je na posao, a onda je kod nas u jednom trenutku, predveče došao i Dušan. Pozdravio se sa mnom, nisam ništa primetio, rekao je da čeka Violetu. Dete je došlo iz noćne smene, pozdravila me je i ona i Dušan opet. Nisam opet ništa primetio.

Foto: Telegraf

Dragiša ubrzo, prema njegovim rečima, odlazi da nahrani svinje.

- Hranim svinje i u jednom trenutku trči žena ka meni, kuka i viče. Ostao sam u šoku, pitam je šta se desilo, ona kaže: "Dušan tuče Violetu, eno je kuka! Dođi, brzo!" Trčao sam i trčao. Razmišljam šta je moglo da se desi s obzirom da sam ih nedavno video, delovali su dobro - kaže on i objašnjava:

- Dolazim, a moja Vioelta kuka, nekako jauče, cvili... Upao sam u njenu sobu, a Dušan stoji nasred sobe sa nožem u ruci, ona leži krvava. Ja ga pitam šta si to uradio, on mi kaže "nije to ništa, nisam je mnogo povredio".

Između jave i sna nesrećni čovek uzima dete u ruke, krv se sliva sa svih stana. U pomoć mu stiže i rođak, ali i Dušan koji bez imalo stida i srama, seda sa njima u kola i odlazi u Dom zdravlja u Koceljevu.

Foto: Privatna arhiva

- Rođak mi pomaže da unesemo Violetu u kola, a on seda iza mene. Dolazimo u bolnicu i kažem Dušanu u tom bunilu pomozi mi da je iznesem iz kola, a on mi kaže: "Ja sam uradio šta sam hteo, sad idem!" I otišao je kući, koja se nalazi odmah do Doma zdravlja. Doktori su nažalost, samo mogli da konstatuju smrt. Izbo je 39 puta, to su bile strašne povrede - kaže Dragiša.

- Uhapsili su ga dok je sedeo na stolici u kući. Nisam ga od tada video, sve do suđenja. Dušan je dobio 40 godina i to je sa pravne strane uredu, ali opet ja svoje dete nikada više neću videti, zagrliti, poljubiti. Moje dete je ispod zemlje, a njegovi roditelji njemu mogu da odu u posetu da ga vide. Tuga koja nikada neće proći.

Kako nam je dodao, pošto često razmišlja o Violeti pogotovo uveče, setio se da je ona rođena 13. u mesecu, 13. je počela da se zabavlja sa Dušanom, sa 13. u mesecu je ubijena i da to možda ima neke veze sa nekom sektom, s obzirom da je Dušan bio malo mračan i pisao je takve pesme i knjige.

- Ne znam, svašta mi se mota po glavi, ali taj broj 13 je nekako obeležio ćerkinu sudbinu. Kažu da je baksuzan broj, a meni je najgori - kaže Jošić.

Oproštajno pismo

(Telegraf.rs / Kurir)