Evropski dan borbe protiv trgovine ljudima, Životić: Ratovi, siromaštvo i nejednakost glavni uzroci pošasti

Trgovinom ljudima bave se dobro organizovane kriminalne grupe sa jasnom hijerarhijom i podelom zadataka, upozorava profesor bezbednosti Ilija Životić. Povodom Evropskog dana borbe protiv trgovine ljudima, Životić navodi da je ovaj vid krimimala i dalje prisutan.

- Nažalost, i pored velikih napora koje ulažu kako UN, tako i države, ali i civilno društvo, ova izuzetno negativna pojava i dalje je veoma prisutna na svim meridijanima. Brojni ratni sukobi, neravnomeran razvoj i siromaštvo ključni su faktori koji utiču da trgovina ljudima bude i dalje prisutna, iako smo odavno u 21. veku, objašnjava Životić, koji je i osnivač udruženja Internacionalna policijska organizacija (IPO), jedina organizacija civilnog sektora bezbednosti osnovanom u Srbiji, koja ima specijalni konsultativni status Ujedinjenih nacija u okviru ECOSOC-a,

Preporučujemo

Koje metode koriste kriminalci kako bi ostvarili svoj poduhvat?

Trgovinom ljudima bave se dobro organizovane kriminalne grupe sa jasnom hijerarhijom i podelom zadataka. Tačno se zna ko je zadužen da pronalazi potencijalne žrtve, ko im prilazi i nudi pomoć iza koje se kriju prostitucija, prisilni rad, prosjačenje ili, u najtežem obliku, trgovina organima. Zna se ko je zadužen za ilegalne ili legalne prelaske granica, smeštaj, ali i fizičku i psihičku torturu i krajnje iskorišćavanje žrtve. Ovde bih naglasio da su to uglavnom međunarodne kriminalne organizacije koje se često sastoje od više nacionalnih kriminalnih grupa.

Profesor Ilija Životić, Foto: Privatna arhiva

Šta društvo može da uradi kako bi se trgovina ljudima suzbila?

Pre svega, potrebna je globalna strategija, u čemu zaista moram da pohvalim UN i napore ove organizacije. Ono što je na nacionalnim vladama jeste izgradnja što pravednijeg društvenog sistema, sa što manje siromaštva i bez diskriminisanih društvenih grupa. Možda i najvažnije je mirno rešavanje sporova, jer svaki rat — bilo da je između dve države ili građanski rat — direktno utiče na enorman porast trgovine ljudima. Dakle, to je jedno kompleksno pitanje za koje ne postoji „čarobni štapić“, već zahteva globalnu akciju.

Kako će Vaša organizacija obeležiti ovaj dan?

S obzirom na to da smo od našeg osnivanja u Beogradu 2018. godine do danas prerasli u međunarodnu organizaciju koja deluje u više od 25 država, svaka naša sekcija biće aktivna u svojoj zemlji. U Srbiji ćemo konkretno održati predavanje za naše članove i građane o ranim znacima upozorenja da je neka osoba potencijalna žrtva i posetićemo neke od žrtava trgovine ljudima kako bismo im dali podršku da se vrate u normalne tokove, da se ponovo integrišu i što pre zaborave i prevaziđu traume. Smatramo da je ta podrška neposrednog okruženja, ali i društva u celini, izuzetno važna.

(Telegraf.rs)